Srbija traži investitore za novi dug od 20 milijardi dinara

Ministarstvo finansija ponudiće danas investitorima dinarske obveznice u vrednosti od 20 milijardi dinara (oko 170 miliona evra).  

Reč je o redovnoj aukciji u okviru 212. dugoročnih državnih hartija od vrednosti. Ukupna vrednost emisije bila je 135 milijardi dinara, dok je preostali iznos nešto veći od 34 milijarde dinara. Preliminarni plan Ministarstva finansija je da proda obveznice vredne 20 milijardi dinara.

Na naplatu dospevaju 30. jula 20230. godine, nominalna vrednost pojedinačne obveznice je 10.000 dinara a godišnja kuponska stopa je 4,5 odsto, navodi se u javnom pozivu za aukciju Uprave za javni dug.  

Maksimalna ponuda jednog klijenta limitirana je na 16,2 milijarde dinara, čime država sprečava preveliku koncentraciju duga kod jednog poverioca i podstiče disperziju rizika.

Aukcija dolazi nedugo nakon što je rejting agencija Moody’s donela odluku o snižavanju izgleda (outlook) za kreditni rejting Srbije sa pozitivnih na stabilne. S obzirom na to da nije reč u promeni u samom rejtingu ne bi trebalo očekivati veća pomeranja u ceni zaduživanja jer opšta neizvesnost po pravilu tera ulagače u sigurnije instrumente poput državnih obveznica.  

Ipak, iako sam kreditni rejting ostaje nepromenjen, promena izgleda šalje jasan signal investitorima da su rizici, pre svega fiskalni i geopolitički, u porastu. Zato je ključno pitanje na koji način će investitori meriti ove promene i da li će država uspeti da se zaduži po ceni nižoj od kuponskih 4,5 odsto.

Ako se nastavi trend iz prethodnog perioda, tražnja bi i na ovoj aukciji mogla da premaši ponuđeni iznos.

Dok su početkom prošle godine prinosi na petogodišnje hartije često prelazili pet odsto,  stabilizacija inflacije i bolji kreditni rejting zemlje omogućili su Ministarstvu finansija da obezbedi zaduživanje po nižim stopama i od kuponskih 4,5 odsto.

Domaći penzioni fondovi i osiguravajuće kuće pokazali su se kao najverniji kupci jer državne hartije od vrednosti u dinarima ne nose valutni rizik. Takođe, zabeležen je postepeni povratak stranih investicionih fondova koji srpski dinarski dug vide kao priliku za zaradu na razlici u kamatnim stopama između Srbije i evrozone.

Na poslednjoj aukciji 12. fenruara Srbija je prodala celokupnu emisiju petnaestogodišnjih državnih obveznica denominovanih u evrima u iznosu od 200 miliona evra. Ukupan obim tražnje na aukciji iznosio je nešto više od 222 miliona evra, a realizovano je 200.000 komada državnih obveznica nominalne vrednosti 200 miliona evra.

Državne obveznice su prodate po stopi prinosa od pet odsto na godišnjem nivou, a na naplatu dospevaju 18. februara 2041. godine. Isplata kupona u iznosu od 5,1 odsto vršiće se godišnje, i to svakog 18. februara do datuma dospeća.

Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić ocenio je tada da je zaduživanje države Srbije prodajom obveznica u ovom trenutku povoljnije nego da se uzimaju krediti od banaka. Međutim, kako smatra, to nije utešno jer su nepredvidive geopolitičke i geoekonomske prilike, a vlast ne vidi gde je granica u povećanju javnog duga.

On je ocenio da je pitanje kako će se kretati kamate na obveznice u srednjem i dugom roku.

„Srbija se kod banaka za izgradnju infrastrukture zaduživala po visokim kamatnim stopama, što nije uobičajeno u zemljama koje imaju uređen finansijski sistem i gde se vodi briga da zaduživanje bude što niže zbog retko viđenog visokog stepena neizvesnosti na tržištu“, rekao je Đukić.

Najveći deo javnog duga Srbije koji iznosi oko 39,3 milijarde evra i dalje se nalazi u rukama vlasnika evroobveznica koje država prodaje na međunarodnom tržištu kapitala, kaže za Biznis.rs glavni broker Momentum Securitiesa Nenad Gujaničić.

Prema njegovim rečima, država je tokom prošle godine radije birala fleksibilnije, ali i skuplje, aranžmane sa bankama, iako je cena srpskog duga na međunarodnom tržištu beležila blagi pad, tačnije država se mogla jeftinije zaduživati.

Udeo direktnog duga države prema bankama nastavio je da raste i popeo se na 12 odsto nakon što je prirast zaduživanja po osnovu kredita lani iznosio 807 miliona evra. Usled povećane likvidnosti domaćeg finansijskog tržišta, drugi najveći rast beleže obveznice u evrima na domaćem tržištu od 242 miliona evra.

Prema podacima Uprave za javni dug, dug države u evroobveznicama iznosi 10,3 milijarde evra, u dinarskim obveznicama 7,3 milijarde evra, dok su krediti banaka dotigli 4,7 milijardi evra.