Srbija u nezavidnom položaju – ograničavanje cena goriva i čekanje budućeg naftovoda

Naša zemlja oko četiri petine potrebne sirove nafte nabavlja iz uvoza, a proizvodnjom i rafinerijskom preradom sirove nafte u Srbiji bavi se isključivo Naftna industrija Srbije (NIS).

NIS obavlja eksploataciju nafte na 67 naftnih polja, sa 866 aktivnih bušotina. Pored ovih, u 2024. godini dodatno su izbušene 52 razradne i pet istražnih bušotina.

Prema redovnom godišnjem izveštaju Agencije za energetiku ukupna potrošnja sirove nafte i poluproizvoda iz domaće proizvodnje, uvoza i zaliha u 2024. godini je iznosila 3,620 miliona tona, što je za 11 odsto manje nego 2023. godine. U Srbiji je u 2024. godini proizvedeno oko 0,801 miliona tona sirove nafte (22,13 odsto ukupne potrošnje), dok je 2,819 miliona tona (77,87 odsto ukupne potrošnje) obezbeđeno iz uvoza.

“Za razliku od 2021. godine, kada je udeo ruskih nafti u ukupno uvezenoj sirovoj nafti bio 23 odsto, odnosno 47 odsto u 2022. godini, u 2023. godini po prvi put u istoriji srpske naftne industrije nije bilo uvoza sirove nafte ruskog porekla, sa istim trendom i u 2024. godini, što je posledica uvođenja VI paketa sankcija Ruskoj federaciji iz maja 2022. godine koje su projektovale zabranu korišćenja evropske infrastrukture za transport i preradu sirove nafte ruskog porekla nakon 05. decembra 2022. godine. Ove političke mere su uticale na veću diverzifikaciju u poreklu i tipovima sirovih nafti koje su počev od 2023. godine uvezene iz Azerbejdžana (Azeri), Iraka (Basrah medium), Kazahstana (CPC, KEBCO), Norveške (Johan Sverdrup), Nigerije (Bonga, Bonny light), Egipta (Qarun), kao i Libije (Al Jurf i Es Sider)”, piše u izveštaju Agencije za energetiku za 2024. godinu.

Nafta za domaće potrebe stiže preko Jadranskog naftovoda (JANAF) iz hrvatske luke Omišalj, dalje preko Srbije do rafinerije u Pančevu.

Promena “uvoznog miksa” u proteklih nekoliko godina doprinela je rastu udela nafte koju dobavljamo iz Iraka i Kazahstana, dok geopolitička situacija dodatno komplikuje prekid zavisnosti od Rusije. Nije, dakle, presudan uvoz ključnog energenta iz Ruske federacije, koliko činjenica je jedina domaća rafinerija u većinskom vlasništvu ruskih Gazprom Nefta i Gazproma.

NIS je tražio i ponovo dobio mesečno odlaganje sankcija Sjedinjenih Američkih Država kako bi nastavio da uvozi naftu preko Hrvatske, po ranijem ugovoru sa JANAF-om koji je potpisan do kraja 2026.

“Svaka pretnja ograničenjem ili prekidom poslovnih aktivnosti naftne kompanije koja je u protekloj godini zadovoljila 75 odsto potrošnje benzina i oko 69 odsto potrošnje dizela u zemlji, predstavlja sistemski rizik i može ozbiljno da naruši sigurnost snabdevanja celokupnog tržišta. I to ne samo motornih goriva, već ukupno energenata. Po svaku cenu bi trebalo izbeći prestanak prerade u rafineriji Pančevo, jer bi to otvorilo prostor za poremećaje u svim lancima snabdevanja u zemlji”, komentariše za Biznis.rs generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS), Tomislav Mićović. 

Prema njegovim rečima, kontinuirani monitoring tržišnih pokazatelja, kao što su berzanske i realne nabavne cene u regionu i na domaćem tržištu, uvoz, transportni i skladišni kapaciteti, komercijalne zalihe u zemlji, omogućava pravovremeno prepoznavanje kritičnih mesta i brzu reakciju na eventualne poremećaje. Od posebnog značaja je uspostavljanje strateških rezervi dizela, benzina i mlaznog goriva i efikasnog sistema njihovog korišćenja i ponovnog zanavljanja, jer je to jedina polisa osiguranja protiv eventualnih šokova koji bi mogli nastati.

S druge strane, kao drugu kočnicu protiv eventualnih šokova na tržištu, država je još u februaru 2022. godine uvela Uredbu o ograničenju visine cena derivata nafte, tada kao hitnu meru za zaštitu standarda stanovništva usled globalne energetske krize i naglog rasta cena goriva.

Osnovna ideja je bila, kako je istaknuto pre više od tri i po godine i početka ratnih sukoba u Ukrajini – “da se preventivno spreče ozbiljni poremećaji na tržištu i ograniče poskupljenja derivata poput evrodizela i benzina BMB 95.”

Od tada se uredba redovno obnavlja na period od šest meseci ili manji, zavisno od aktuelnih prilika. Poslednji primer je iz jula ove godine, kada je Uredba ponovo produžena na poal godine, s tim da je fiksna premija na veleprodajnu cenu povećana na +17 dinara po litru. Takođe je zadržana pogodnost za poljoprivrednike: kupovina evrodizela po povlašćenoj ceni od 179 dinara po litru u limitiranoj količini od maksimalno 100 litara.  

Ministarstvo rudarstva i energetike obračunava prosečne veleprodajne cene petkom, a Ministarstvo trgovine potom objavljuje maksimalnu maloprodajnu cenu istog dana, zaključno s 15 časova. Ako petak padne na neradan dan, objava se pomera na poslednji radni dan u nedelji.

“Kako se situacija na globalnom tržištu nafte smirivala, tako su se vanredne mere u svim zemljama najpre  adaptirale, a na kraju su u potpunosti ukinute. Promet derivata nafte se vratio slobodnom tržištu kao jedinom održivom modelu koji stvara uslove za nove investicije, izgradnju nove infrastrukture što dugoročno direktno doprinosi povećanju sigurnosti snabdevanja tržišta. To je bez sumnje u interesu i potrošača, ali sasvim normalno potrošačima je u prvom redu važno kako bi se to odrazilo na cenu goriva. Ako su prilikom utvrđivanja maksimalne maloprodajne cene uzeti u obzir realni troškovi čitavog distributivnog lanca, i recimo nakon toga ukinuta Uredba, cena goriva na benzinskim stanicama bi ostala ista sve do promene nekog od spoljnih inputa, kao na primer, nabavne cene goriva, troškova transporta, minimalne cene rada, itd.”, objašnjava Mićović.

Generalni sekretar UNKS ističe da se, za razliku od mnogih drugih proizvoda, cene goriva prilično često i povećavaju i smanjuju, najčešće zbog promene berzanskih cena koje pomeraju cene na veleprodajnom tržištu goriva.

No, kako kaže, specifičnost pomenute Uredbe upravo je u onom delu koji se odnosi na poljoprivrednike. Naime, od 10 februara 2022. cena dizela za poljoprivredu ne može biti veća od 179 din/l ma kolika bila maksimalna cena dizela određena istom tom Uredbom. Količina je ograničena na 100 l/hektaru i to za površine do 100 hektara. Ta cena je do petka 5. septembra manja za 14 dinara po litru, a u nekim periodima je bila i do 40 dinara po litru manja. Pored tih 14 dinara po litru koje idu na teret NIS-a, koji ima obavezu da snabdeva gazdinstva pod ovim uslovima i ostalih distributera ukoliko žele da imaju poljoprivrednike za kupce, poljoprivredna gazdinstva imaju pravo i na povrat akcize u iznosu od 56,11 dinara po litru.

“Većina evropskih zemalja zaista pomaže agrar, obezbeđuje im fiskalne olakšice pri kupovini goriva, tako da je garantovana cena dizela od 1,04 evra/l zaista velika pomoć i srpskim poljoprivrednicima. Međutim, način na koji se dolazi do ove cene, unosi značajne poremećaje na tržištu derivata nafte, što ostavlja trag naročito u manjim sredinama u kojima je prestalo sa radom mnoštvo benzinskih stanica koje su bile usmerene na snabdevanju poljoprivrednika, što pojedina manja mesta potpuno ostavlja bez snabdevanja gorivom”, naglašava sagovornik našeg portala.

Na kraju, ali ne manje bitno – Mađarska i Srbija zvanično planiraju izgradnju naftovoda koji bi, uz godišnji kapacitet od četiri do pet miliona tona sirove nafte, bio operativan, po poslednjim informacijama, možda već od 2028. godine.

Najavljeno je da će mađarska strana imati oko 180 km nove infrastrukture, dok bi srpska deonica imala dužinu od približno 113 km, a izuzetno važna merno-kontrolna stanica bila bi smeštena na granici između dve zemlje

Ovaj projekat doneo bi našoj zemlji alternativni pravac snabdevanja naftom, diverzifikujući dosadašnje oslanjanje na transport preko Hrvatske, i gradi se u skladu s dogovorom postignutim 2022. godine, uz učešće kompanija MOL i Transnafta.

“Naftovodi kao složeni i skupi infrastrukturni objekti se ne grade radi efekata koji će biti vidljivi sutra, to je dobrodošlo, ali se sagledavaju dugoročne potrebe, uzimajući u obzir sve moguće rizike koji mogu da ugroze sigurnost snabdevanja naftom i derivatima nafte. Kada više od 80 odsto sigurnosti snabdevanja zavisi od jednog faktora, ma šta to bilo, rizik od snažnog poremećaja drastično raste. Dodavanjem još jednog pravca snabdevanja sirovom naftom, bez napuštanja postojećeg, te rizike ozbiljno smanjuje”, zaključuje Tomislav Mićović.

Sutra: Energetski savez Rusije i Indije diktira globalne cene nafte