Srbija visoko pozicionirana po proizvodnji sirkovih metli
7.2.2024 10:12 Autor: Mirjana Vasić Adžić 5
Biljka sirak odlično uspeva na našim prostorima, posebno u Vojvodini. Zato ne čudi činjenica da je Srbija među prvih pet zemalja po proizvodnji metli od sirka. Ipak, i pored činjenice da imamo znanje i resurse da proizvedemo kvalitetan i tražen proizvod, brojni proizvođači suočavaju se sa mnogim problemima i očekuju pomoć države kako bi ova niša opstala. Tim povodom pričali smo sa Jasminom Gašparovski čija porodica je u ovom poslu skoro pola veka.
„Bavimo se ovim poslom od 1977. godine. Prvo je ovo radila moja baka, pa moji roditelji, pa sada braća i ja. Proizvodimo sirkove metle. To nam je glavna i jedina delatnost i sve što proizvedemo izvozimo. Sirak je biljka koja se sadi i raste kao korov. I mi je uzgajamo, ali ne količinu koja nam je potrebna. Kod nas dobro uspeva, posebno na severu kod Sente. Sirak je potrebno ručno seći i seljaci su počeli da odustaju od gajenja, jer nema ljudstva. Može da se skida kombajnom koji nije predviđen za sirak, ali tada sirovina nije više dobra za dalju obradu, ima puno otpada. Ipak, za sada još uvek nije problem doći do sirovine”, objašnjava Jasmina Gašparovski.
Na pitanje ko su klijenti, kaže da su to uglavnom poljoprivredna gazdinstva ili poljoprivredne apoteke koje imaju svoje maloprodajne lance, zatim trgovinski lanci, ali i nakupci koji plasiraju dalje robu po većim prodavnicama i trgovinskim centrima. Naravno, ima i pojedinaca koji kupuju za svoje potrebe.
Prema rečima naše sagovornice, od početka rata u Ukrajini poslovanje je otežano. Čini joj se da se Evropa plaši da pravi zalihe. U početku su radili samo balkanske zemlje, a onda se izvoz proširio na celu Evropu, pa čak i Rusiju i Maroko. Na pitanje da li imaju problem da robu izvoze u Rusiju, Jasmina Gašparovski odgovara da su Rusi malo komplikovaniji, ne rade po standardima Evropske unije i da od kada je počeo rat, izvoz za Rusiju se prepolovio.
Trenutno jedan od najvećih problema u proizvodnji, koji čak preti da zaustavi poslovanje je nedostatak radne snage.
„Jako je veliki problem, zadnjih godina sve je teže. Proizvodnja se smanjuje jer nema ko da radi. Dosta omladine i ljudi je otišlo u inostranstvo, selo se prepolovilo. Ovde u Baču je većinom slovačko stanovništvo, dobijamo lako papire. Ovo je majstorski posao, ali mladi nisu zainteresovani da ga rade. Kada odu majstori koji sada rade u penziju, ne znam kako će se posao nastaviti”, kaže Jasmina Gašparovski.
Iako je situacija iz godine u godinu sve teža, naša sagovornica nada se da će naredna generacija naći način da uspešno nastavi poslovanje.
„Želela bih da moje dete ili deca od moje braće ‘zavole metlu’ i nastave ovaj posao. U vreme kada se budi ekološka svest kod ljudi, treba uzeti u obzir da je ovo 100 odsto ekološki proizvod. Volela bih da se tradicija nastavi”, konstatuje naša sagovornica.
Ako uzmemo u obzir da je Srbija među prvih pet zemalja kada je u pitanju izvoz sirkovih metli, sagovornica smatra da bi država trebalo da podrži proizvođače u ovoj delatnosti, jer se skoro sve što se napravi, izvozi u inostranstvo. U pitanju je zlatan proizvod koji donosi novac u zemlju. Ono što našu sagovornicu trenutno najviše brine su veliki nameti od strane države, kao i novi zakoni koji se neprestano donose i samo otežavaju poslovanje.
„U mnogo emisija smo bili i vapimo da nam neko pomogne, ali ništa se ne dešava. Ima dosta načina kako se može pomoći. Bar kad bi imali stimulaciju od izvoza, jer bi bila velika šteta da ova delatnost propadne”, ističe.
Njen otac je proizvodio 200 metli dnevno, kasnije se to povećalo na 1500 dnevno, a sad je, zbog pomenutih razloga, proizvodnja opet smanjena na 800 metli dnevno.
Pročitajte još:
Ipak, Jasmina Gašparovski ne želi da odustane i ponosna je na decenije prisustva u ovoj delatnosti i na činjenicu da se sa poslovnim izazovima ne suočava sama, već ima podršku porodice.
„Ponosna sam na to što je ovo porodična tradicija i što smo u ovome zajedno, moja braća i ja”, ističe Jasmina Gašparovski za kraj.
U nastavku pogledajte rangiranje najuspešnijih domaćih preduzeća u delatnosti proizvodnje metli i četki, prema podacima koje nam je ustupio analitički partner CompanyWall.
Najuspešnija domaća preduzeća koja se bave proizvodnjom metli i četki, po prihodima | |||
---|---|---|---|
Pozicija | Ime preduzeća | Ukupni prihodi | Rezultat poslovanja |
1. | BEOROL-PRIMA DOO BEOGRAD | 1.194.400.000 | 205.105.000 |
2. | RAM EXPORT-IMPORT DOO BAČKI PETROVAC | 280.450.000 | 2.925.000 |
3. | DOO BEČEJPROMET BEČEJ | 257.275.000 | 13.461.000 |
4. | TATIANA NOSALJ PR FENIX PLUS 021 | 176.724.000 | 7.498.000 |
5. | METLARA TRUSINA DOO SELENČA | 103.268.000 | 1.828.000 |
6. | DOO ČAPANDA L.T.D. SELENČA | 84.095.000 | 2.012.000 |
7. | ECO BROOMS DOO SELENČA | 70.774.000 | 856.000 |
8. | DOO GAŠPAROVSKY BAČ | 48.262.000 | 1.293.000 |
9. | DOO ĐURČIANSKY LTD SELENČA | 47.355.000 | 1.338.000 |
10. | DOO ALEKSI KOMPANI SELENČA | 43.248.000 | 673.000 |
11. | DOO DANKE SELENČA | 41.336.000 | 724.000 |
12. | SAMOSTALNA ZANATSKA RADNJA PAVLINJI VLADO PAVLINJI PR SELENČA | 39.729.000 | 624.000 |
13. | DOO TARZAN SELENČA | 33.640.000 | 787.000 |
14. | AP-PRO | 30.529.000 | 452.000 |
15. | SZR METLARA AS JOZEF SLONKA PR SELENČA | 27.683.000 | 346.000 |
16. | DENTOSAN DOO NOVI SAD | 26.102.000 | 410.000 |
17. | ZANATSKO TRGOVINSKA RADNJA ZEČEVIĆ DRAGAN ZEČEVIĆ PR KRALJEVO | 25.122.000 | 544.000 |
18. | MILAN MILANOVIĆ PREDUZETNIK, ZANATSKA TRGOVINSKA RADNJA NOVA POBEDA, SVRLJIG | 24.852.000 | 894.000 |
19. | DEJAN KUĆENIČ PR METLARA KUTKO | 23.487.000 | 927.000 |
20. | MIŠKO VRABČENJAK PR RADNJA ZA PROIZVODNJU METLI I ČETKI EURO SCOPA SELENČA | 22.703.000 | 398.000 |
21. | GAOV BROOMS DOO RAVNO SELO | 22.382.000 | 997.000 |
22. | SAMOSTALNA ZANATSKA RADNJA STAKLES GAŠPAROVSKI ZLATKO PREDUZETNIK SELENČA | 20.199.000 | 356.000 |
23. | LIONER DOO NOVI SAD | 19.929.000 | 10.301.000 |
24. | PROFI POBEDA DOO SVRLJIG | 19.005.000 | 378.000 |
25. | TORNADO METLARA DOO SELENČA | 17.513.000 | 375.000 |
26. | SAMOSTALNA ZANATSKA ČETKARSKA RADNJA JUHOR STOJAN STOJKOVIĆ PR PARAĆIN | 10.061.000 | 1.002.000 |
izvor: CompanyWall, *svi podaci su za 2022. godinu, u dinarima |
SHALIMAR
7.2.2024 #1 AuthorAko drzava ne pomogne ovakvim firmama sa dugom tradicijom u poslovanju pa kome ce?!
Dux011
8.2.2024 #2 AuthorTreba pomoc uvek.
JEKSICA25
26.2.2024 #3 AuthorSlazem se
MIKIMILE
8.2.2024 #4 AuthorPomoc je svakom dobro dosla
UNALINEA
22.9.2024 #5 AuthorTrebalo bi pomoći, s obzirom na tradiciju i ekološku praksu