Srbija zavisna od uvoza pirinča 

Pirinač predstavlja treću najzastupljeniju žitaricu u svetu po obimu proizvodnje i potrošnji, odmah nakon kukuruza i pšenice. Prema najnovijim podacima Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO), globalna proizvodnja pirinča u sezoni 2024/25. procenjuje se na oko 543,6 miliona tona, što predstavlja rast od 1,5 odsto u odnosu na prethodnu i označava rekordan nivo proizvodnje.

Zalihe pirinča na kraju 2024/25. godine očekuju se na nivou od 205,7 miliona tona, što je rast od 3,1 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Međunarodna trgovina pirinčem mogla bi dostići 60,4 miliona tona, što je povećanje od 1,2 odsto i novi rekord u globalnoj razmeni. 

Ovi podaci ukazuju na stabilan rast proizvodnje i potrošnje pirinča, uprkos izazovima poput klimatskih promena i geopolitičkih tenzija. 

Kada je u pitanju upotreba ove žitarice u Srbiji, pirinač se u potpunosti uvozi. Domaća prozvodnja ne postoji, jer uzgajanje podrazumeva veoma zahtevne klimatske uslove koje je teško obezbediti u našoj zemlji. 

Pirinač se tradicionalno uzgaja na potopljenim poljima sa obilnim količinama vode i sistemima za navodnjavanje. Srbija nema dovoljno takvih površina, niti razvijenu infrastrukturu za poplavljivanje njiva, zato pirinač najbolje uspeva u tropskim i suptropskim klimama, dok naša zemlja ima umerenu kontinentalnu klimu sa hladnijim zimama i nepredvidivim padavinama, što otežava uzgoj. 

Prema najnovijim podacima iz 2024. godine, prosečna potrošnja pirinča po domaćinstvu u Srbiji iznosila je 60,2 kilograma godišnje, što je povećanje od 3,55 kilograma u odnosu na 2023. godinu, i to Srbiju svrstava u zemlju sa niskom potrošnjom, za razliku od azijskih zemalja gde je pirinač tradicionalno glavna prehrambena namirnica.  

S obzirom na visoke troškove proizvodnje i niske domaće potrošačke navike, uzgoj pirinča nije konkurentan u poređenju sa drugim kulturama poput kukuruza, pšenice ili suncokreta. Iz tih razloga Srbija uvozi pirinač iz zemalja koje ga proizvode jeftinije i u velikim količinama – poput Italije, Indije i Kine.

Tokom pandemije potrošnja pirinča u Srbiji je značajno porasla, posebno u prvim mesecima 2020. godine. Prema istraživanju kompanije GfK, ljudi su u strahu od epidemije pravili zalihe hrane, a pirinač se našao među najtraženijim proizvodima, zajedno sa brašnom, šećerom, testeninom i konzerviranom tunjevinom 

Zanimljivo je da se u nekim evropskim zemljama, poput Austrije, eksperimentisalo sa suvim uzgojem pirinča, bez potapanja polja, što štedi vodu i smanjuje troškove. Možda će u budućnosti klimatske promene i nove sorte otvoriti prostor za lokalnu proizvodnju.