Srpska MSP mogu da dobiju i više od 200.000 evra podrške, ali se ustručavaju da koriste Horizon Europe program

Horizont Evropa (Horizon Europe) je glavni istraživački i inovacijski program Evropske unije za period od 2021. do 2027. godine, sa ukupnim budžetom od oko 95,5 milijardi evra, čije delove mogu da koriste i kompanije i institucije iz Srbije. Stiče se, međutim, utisak da su domaća mala i srednja preduzeća (MSP) skeptična po pitanju mogućnosti finansiranja od strane EU, kao i da imaju predrasude u vezi sa tim koliko će konkursi za projekte biti fer, ocenjuju sagovornici Biznis.rs.

Da je to greška i da bi trebalo da se ohrabre i „zagrizu“ kako bi dobili finansijsku podršku EU, svedoče i podaci o dosadašnjem učešću srpskih MSP u Horizon Europe, a koji kažu da je do sada u tom programu učestvovalo 29 naših firmi koje su dobile ukupno 15,44 miliona evra podrške ili oko 261.000 evra po projektu od EU.

U ponedeljak, 23. septembra, počinje Evropska nedelja mogućnosti tokom koje će biti dostupne i detaljno obrazložene sve informacije o najvažnijim evropskim programima, projektima i fondovima na raspolaganju našim građanima, privredi i naučno-istraživačkim institucijama.

Tim povodom, analizirali smo koliko domaća MSP koriste sredstva iz Horizon Europe, jednog od najvećih i najvažnijih programa Evropske unije.

Samostalni savetnik za programe i fondove EU u Centru za EU Integracije Privredne komore Srbije (PKS) Biljana Glišić objašnjava da su ciljevi Horizon Europe podsticanje istraživanja i inovacija, zatim rešavanje globalnih izazova u vidu podrške projektima koji se bave klimatskim promenama, održivim razvojem, zdravljem, digitalizacijom, energetikom i drugim ključnim društvenim pitanjima, kao i jačanje evropskog istraživačkog prostora kroz unapređenje saradnje između istraživača, univerziteta, industrije i MSP unutar EU i širom sveta.

To je utoliko važnije pošto, kako ističe Glišić, ključni izazovi sa kojima se MSP suočavaju u Srbiji uključuju nedostatak finansijskih sredstava za istraživanje i razvoj, nedostatak kvalifikovanog kadra u oblasti inovacija, kao i ograničeni pristup stranim tržištima i tehnološkim partnerstvima.

Ipak, na naše pitanje zašto relativno mali broj naših malih i srednjih preduzeća učestvuje u Horizon Europe, Glišić odgovara da se u konsultacijama sa predstavnicima naših firmi stiče utisak da su skeptični po pitanju mogućnosti finansiranja od strane EU, da inovativno nisu spremni za kriterijume Horizona, kao i da nisu spremni za proceduru učešća.

„Ta procedura podrazumeva pisanje aplikacije (prijave za finansiranje), pripremu za pitch koji se održava u Briselu, rad na aplikaciji koji može potrajati i nekoliko meseci…„, objašnjava Glišić, koja obavlja i dužnost kontakt osobe na nacionalnom nivou za taj program u PKS.

Da se naše firme ustručavaju da konkurišu za Horizon Europe za Biznis.rs potvrđuje konsultant za pristup izvorima finansiranja Ilija Stojanović iz A2F Consulting.

„EU je ogroman ‘organizam’ i ne može da obezbedi maksimalan protok informacija prema svim malim firmama u zemljama koje učestvuju u programu. Posledica toga je da naše firme često ne znaju za prilike koje im se nude, niti kome treba da se obrate“, objašnjava naš sagovornik, koji se specijalizovao za pristup bespovratnom finansiranju za startape.

Njegovo decenijsko iskustvo sa domaćim kompanijama kaže i da često imaju predrasude oko toga da će konkursi biti organizovani i sprovedeni na fer način, pa čak i kada je reč o raspodeli EU podrške.

„Konkurs se u našoj sredini doživljava kao nešto ‘unapred namešteno’ i svodi se na predubeđenja, što takođe obeshrabruje naše kompanije da učestvuju u programima poput Horizon Europe“, ističe Stojanović.

Najveća prepreka je, prema njegovom mišljenju, odsustvo potrebnih veština i ekspertske podrške prilikom konkurisanja na takvim programima.

„Kod nas ima stručnjaka koji mogu startapima da pomognu u prostupu EU instrumentima, ali im to uglavnom nije primarni posao – svi oni imaju uspešne karijere u drugim oblastima. Moja odluka je bila da se specijalizujem za bespovratno finansiranje isključivo za startape i MSP, ali sam manje više usamljen u tome – ne postoji sistemska podrška niti priprema za konkurisanje kada je reč o startapima, sve se svodi na entuzijazam, motivaciju i učenje kroz rad u hodu za osnivače koji se ozbiljno bave razvojem svoje kompanije“, kaže Stojanović.

Foto-robot srpske firme u Horizon Europe programu

Biljanu Glišić smo zamolili da nam približi koja su to domaća MSP imala „prođu“ na Horizon Europe, a ona ih je grupisala u startape i zrele kompanije.

„Kada je reč o startapima, veliki deo MSP iz Srbije koja učestvuju u ovom programu dolazi iz IT sektora, i to su često inovativni startapi. Ove kompanije se fokusiraju na visoke tehnologije, digitalizaciju, veštačku inteligenciju i FinTech ili HealthTech rešenja. Ovi startapi obično traže podršku kroz EIC Accelerator i druge programe koji omogućavaju bespovratna sredstva ili kombinaciju bespovratih sredstava i investicija u kapital (equity)“, kaže naša sagovornica.

Sa druge strane su zrele kompanije, mahom iz sektora poljoprivrede, prerade hrane, energetike i zaštite životne sredine.

„Ove kompanije uglavnom traže sredstva za digitalizaciju i unapređenje proizvodnih procesa, održive tehnologije i zelene inovacije, kao i za industrijske inovacije i uvođenje novih proizvoda“, objašnjava Glišić.

Prema podacima kojima raspolaže, rezultati učešća variraju, ali pozitivni efekti uključuju povećanje prihoda i bržu komercijalizaciju inovacija, pristup međunarodnim tržištima i tehnološkim partnerima, unapređenje kapaciteta za istraživanje i razvoj (R&D), kao i značajnu podršku za razvoj i implementaciju digitalnih i zelenih tehnologija.

„Kompanije koje su dobile podršku kroz Horizont Evropa često beleže ubrzan rast, kao i povećan interes investitora i strateških partnera iz inostranstva“, zaključuje naša sagovornica, uz poziv našim MSP da posebno razmotre prilike koje, u okviru Horizon Europe, nude programi EIC Accelerator – za visokorizične inovacije sa velikim tržišnim potencijalom, kao i Eurostars – za istraživačko-razvojne projekte u partnerstvu sa međunarodnim timovima.

Našim MSP savetuje se i učešće u konzorcijumima sa evropskim partnerima kroz različite klastere, posebno u oblastima zdravstva, zelene energije i digitalizacije.

Detaljnije o tome šta sve Horizon Europe nudi, kao i koliko su uspešna evropska MSP u korišćenju njegovih sredstava, čitajte sutra u drugom delu našeg istraživanja: Mala i srednja preduzeća u EU za tri godine dobila 6,6 milijardi evra za inovacije