Srpska privreda rasla skoro šest puta brže u godinama bez izbora

Srbija je između 2012. i 2022. godine imala šest godina sa republičkim (parlamentarnim i/ili predsedničkim) i lokalnim izborima i pet godina bez izbora. Podaci pokazuju da je prosečna stopa privrednog rasta u godinama bez izbora bila skoro šest puta veća nego u onima kada je bilo izbora – 4,21 odsto prema 0,75 procenata BDP-a, ističe u razgovoru za Biznis.rs Dušan Vasiljević, direktor za konkurentnost i investicije u NALED-u.

Na pitanje koliko bi eventualno raspisivanje izbora na jesen pokvarilo planove privrede, kao i procene o privrednom rastu za tekuću godinu, naš sagovornik kaže da ne očekuje da bi potencijalni izbori imali veći uticaj na planove privrednih subjekata, pošto se oni generalno ne prave polazeći od izbornih ciklusa, koji su kod nas ionako relativno nepredvidivi.

„Ono što su lako predvidivi efekti raspisivanja izbora je suspenzija donošenja zakona na oko šest meseci, pad intenziteta aktivnosti državne uprave u obavljanju svakodnevnih poslova i kratkotrajno povećanje javnih rashoda da bi se pridobili različiti segmenti biračkog tela, što za efekat može da ima i blagi stimulans privrednoj aktivnosti na kraći rok, i potencijalno izazov na duži rok, kada bude trebalo nadoknaditi sredstva koja su kao podrška kampanji usmerena na neproduktivne namene. U zbiru očekujem da eventualno raspisivanje izbora neće imati većeg uticaja na performanse privrede, a u meri u kojoj taj uticaj bude postojao, da će biti blago negativan“, ocenjuje Vasiljević.

On tvrdi da su, prema neposrednim svedočenjima predstavnika multinacionalnih kompanija koje posluju u Srbiji, politička stabilnost i predvidljivost među najznačajnijim pozitivnim karakteristikama našeg poslovnog okruženja.

„Lično su mi takva svedočenja, kada sam ih prvi put čuo pre više godina, bila zbunjujuća, jer sam očekivao da investitori od države očekuju mnogo više od stabilnosti i predvidivog poslovnog okruženja. U međuvremenu sam toliko puta čuo to isto, naročito u kontekstu problema u poslovanju u nekim ekonomijama u okruženju u kojima te stabilnosti i predvidljivosti nema. Kod privrednika ne opažam očekivanje da izbori, ako do njih dođe, niti donesu razrešenje ključnih neizvesnosti koje boje poslovno okruženje niti da dovedu u pitanje osnovne pravce ekonomske politike„, zaključuje Dušan Vasiljević koji smatra da privrednici nisu u iščekivanju oko toga da li će do izbora doći.

Ipak, pogled na navedenu dinamiku našeg privrednog rasta u kontekstu održavanja izbora sugeriše drugačiju sliku.

Tako i profesor Ljubomir Madžar ocenjuje da razlika između rasta BDP-a u godinama kada su održavani izbori i onima kada nismo izlazili na birališta pokazuje da izbori predstavljaju udar na privredu i da remete normalne privredne tokove. U razgovoru za Biznis.rs on ocenjuje da eventualno raspisivanje izbora na jesen ne bi bilo dobro za srpsku privredu.

„Što se tiče poslovnog okruženja do kraja godine, ne očekujem nikakve promene. Biće otprilike kao i do sada, a to znači da vladavina prava još uvek nije na onom nivou koji bi bio dobar za privredni napredak, da ima dosta spoljnih udara i raznih političkih manevara i egzibicija koji takođe deluju kao poremećaji na poslovanje. Izvršna vlast je zauzeta nekim drugim poslovima koji nemaju mnogo veze sa privredom, tako da ostaje manji kapacitet postojećih institucija za regulisanje ekonomskih tokova“, ističe profesor Madžar.

On kaže da brojni problemi ometaju ekonomsku politiku i usporavaju privredni rast.

„Očekujem da će rast privrede do kraja 2023. godine biti nezadovoljavajući, kao i u prethodnom periodu. Videli smo međunarodne podatke iz kojih proizlazi da je Srbija jedna od najsporije rastućih zemalja i da naše okruženje raste brže od nas, a ta kombinacija niskog dohotka po stanovniku i niske stope rasta je najgora stvar koja može da zadesi neku zemlju na ekonomskom planu“, zaključuje naš sagovornik.