Srpska privreda traži manje opterećenje zarada i poreski kredit za investicije

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) predstavila je u petak jubilarnu 15. Sivu knjigu reformi koja donosi 18 novih i 82 ažurirane i unapređene preporuke za kreiranje boljih uslova poslovanja. Tokom 2022. godine resorne institucije usvojile su 12 predloga NALED-a za unapređenje regulative i administrativnih procedura, u čemu je vodeće bilo Ministarstvo finansija, a zaživele su i velike, sistemske reforme poput uvođenja eFaktura i eFiskalizacije.

Ove godine među ključnim preporukama su se našle – smanjenje fiskalnog opterećenja najnižih zarada, uvođenje objedinjene naplate poreza i doprinosa za preduzetnike, uvođenje zelenih javnih nabavki i uspostavljanje javnog elektronskog registra neporeskih dažbina.

Šta su privrednici najviše tražili pre 10 godina, a šta očekuju danas?

Privredna komora Srbije se od 2018. godine aktivno zalaže za postepeno umanjenje poreskih davanja za zarade zaposlenih koji padaju na teret poslodavca na nivo od 46 odsto, kaže za Biznis.rs Dragana Macura, rukovodilac Centra za pravne i ekonomske inicijative i politike PKS.

“Smanjenjem opterećenja zarada porezima i doprinosima sigurno će se stvoriti uslovi za brži ekonomski rast zemlje, ali i uslovi za zapošljavanje novih radnika, jer će to smanjiti cenu rada koju plaća poslodavac. Korist od manjeg oporezivanja na kraju bi imali svi učesnici – i poslodavac i zaposleni. Rasterećenjem zarada poslodavci bi višak novca iskoristili ili za nove investicije ili za povećanje zarada, a u oba slučaja sredstva bi se vratila u republički budžet”, objašnjava naša sagovornica.

Inače, stopa doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje smanjena je od 1. januara 2023. godine sa 25 na 24 odsto, odnosno stopa doprinosa PIO na teret poslodavca sada iznosi 10 umesto prethodnih 11 odsto. Takođe, povećan je i neoporezivi iznos zarade, sa 19.300 na 21.712 dinara mesečno.

Privredna komora Srbije podržava i zahteve privrede za smanjenje poreza na dobit pravnih lica sa sadašnjih 15 na 10 odsto.

“Privrednici ističu da propisano oporezivanje dobiti pravnih lica, pored visokog poreskog opterećenja zarada, parafiskalnih nameta, kao i nemogućnosti za ostvarivanja poreskih podsticaja, utiče na to da izvestan procenat privrede pređe u “sivu zonu“ jer im je poslovanje zbog previsokih nameta postalo neisplativo. Iako se u tom smislu često ističe negativan uticaj na republički budžet, treba imati u vidu i negativan uticaj na ostatak privrede koja svoje poslovanje obavlja u skladu sa propisima. Nelojalna konkurencija utiče na smanjenje proizvodnje, otpuštanje radnika, kao i zatvaranje privrednih subjekata koji posluju u skladu sa propisima, što svakako dovodi do umanjenja prihoda u republičkom budžetu”, ističe Dragana Macura i napominje da članice PKS smatraju da na razvoj poslovanja i stimulativan privredni ambijent utiče stopa poreza na dobit propisana Zakonom o porezu na dobit pravnih lica.

“Shodno tome, zalažemo se za smanjenje stope poreza na dobit pravnih lica sa 15 na 10 odsto. To bi dovelo do većeg ekonomskog rasta zemlje i boljeg i stimulativnijeg poslovnog ambijenta”, navodi.

Takođe, PKS predlaže ponovno uvođenje poreskog kredita u izosu od 100 odsto za ulaganje u osnovna sredstava, kao vid podsticaja novim investicijama.

“Poreska politika bi svakako trebala da sadrži izvesne mere i podsticaje kod investiranja u dalji razvoj privrednih subjekata, a naročito kod izvozno orijentisanih. Pružanjem određenih podsticaja uticalo bi se na smanjenje troškova poslovanja, povećanje proizvodnje, izvoza, porast zaposlenosti, povećanje dobiti privrednih subjekata, ali i prihoda za budžet Srbije. Predloženo je da se ponovo propišu poreski krediti za ulaganja u nova sredstva i to:

– da poreski kredit za sva pravna lica, poreske obveznike iznosi 100 odsto izvršenih ulaganja u osnovna sredstva, bez ograničenja u odnosu na poresku obavezu;

– da poreski obveznik ima pravo da koristi kredit po osnovu ulaganja u osnovna sredstva iz prethodnih godina bez vremenskog ograničenja, odnosno najkraće u narednom roku od pet godina, što je rok uobičajen u uporednoj pravnoj praksi.

PKS je, s obzirom na učestale molbe članica, a u saradnji sa privrednim subjektima, sačinila sveobuhvatnu analizu u cilju prezentovanja Ministarstvu finansija koliko sa apekta privrede poreski kredit za ulaganja u osnovna sredstva predstavlja veoma stimulativan poreski podsticaj”, podseća Dragana Macura.

PKS napominje da je Vlada Republike Srbije usvojila revidiranu Fiskalnu strategiju za 2023. godinu, sa projekcijama za 2024. i 2025. godinu kojom nije predviđeno ponovno uspostavljanje poreskog kredita kao horizontalne podrške privredi.

“I danas u razgovoru sa privrednicima oni i dalju ističu kao najvažnije podsticaje upravo napred navedene poreske olakšice. U svetlu energetske krize i prelaska na obnovljive izvore energije, zahtevi privrede su se orijentisali i na podsticaje za prelazak na OIE i unapređenje energetske efikasnosti”, zaključuje naša sagovornica i dodaje da će PKS nastaviti da se zalaže za sve navedene podsticaje, jer svaki od njih predstavlja značajnu podršku privredi.

U Sivoj knjizi NALED-a neke od najvećih sistemskih reformi

Kroz Sivu knjigu NALED-a tokom prethodnih 14 godina prošlo je 320 jedinstvenih inicijativa od kojih su institucije sprovele 155, pri čemu su 82 procedure rešene u potpunosti, a 73 delimično. Najagilnije u sprovođenju preporuka bilo je Ministarstvo finansija sa 59 potpuno ili delimično unapređenih procedura i propisa. Drugo i treće mesto zauzeli su resori rada i građevinarstva sa 14, odnosno 13 rešenih preporuka.

Kroz Sivu knjigu inicirane su neke od najvećih sistemskih reformi poput uvođenja elektronskih građevinskih dozvola, eŠaltera za upis u katastar, unapređenja sistema paušalnog oporezivanja, fiskalizacije i fakturisanja, kao i reforma sezonskog zapošljavanja. Rešene su i brojne administrativne procedure koje su privredi i građanima trošile puno vremena i novca – uplata poreza i doprinosa na jedan umesto 12 računa, ukidanje firmarine, elektronska prijava radnika u CROSO, automatska overa zdravstvene kartice, ukidanje radne knjižice, elektronska registracija u APR-u i druge.

Nova Siva knjiga 15 donosi 18 novih preporuka i 82 nerešene iz prethodnog izdanja. Najveći broj preporuka (23) upućen je na adresu Ministarstva finansija, 18 je u nadležnosti više institucija, dok bi po osam preporuka trebalo da reše resori građevinarstva, zaštite životne sredine i zdravlja.

Cena struje kao veliki izazov za privredu

Srpski privrednici isticali su u proteklom periodu da će jedan od glavnih izazova u poslovanju biti povećanje cene struje za privredu.

Početkom januara električna energija je za preduzeća poskupela osam odsto, na 102,6 evra po megavat-satu (MWh), a prema aranžmanu koji je Vlada Srbije potpisala sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) za ovu godinu planirana su dva poskupljenja, dok bi u 2024. godini cena struje trebalo da bude povećana još jednom.

Na proteklom Kopaonik Biznis Forumu novi šef Misije MMF za Srbiju Donal MekGetigen istakao je da nije vreme za zaustavljanje rasta cena energenata, konkretno struje i gasa, jer su ove cene u Srbiji i dalje niske u poređenju sa drugim zemljama. Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović potvrdio je da se do kraja godine očekuje najmanje jedno, a moguće i dva poskupljenja gasa.

Privrednici su već nekoliko puta tražili podršku države kako bi prebrodili ovakav rast cena osnovnih resursa za rad, a pojedini su isticali i da je trenutna energetska situacija u kojoj se nalazimo možda pogodan trenutak da se razmisli o intenzivnijem korišćenju obnovljivih izvora energije u proizvodnji struje na nivou svakog pojedinačnog preduzeća, posebno onih koja imaju velike površine proizvodnih/skladišnih prostora i koji bi značajan deo svojih energetskih potreba mogli sami da podmire, kroz na primer ugradnju solarnih panela na krovovima.

Kao jedno od mogućih rešenja navodio se i primer susedne Hrvatske gde je država još u septembru prošle godine pripremila paket mera za ograničavanje cena energije, samim tim i negativnih efekata po privredu, finalne cene proizvoda i usluga, kao i životni standard i kupovnu moć građana.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Privrednici nekada tražili razvojnu banku i novčanu pomoć, danas hoće kvalitetne puteve i solarne panele