Srpske banke prednjačile u 2023. po zaradi od kamata u odnosu na evropske i banke regiona

Prinos na aktivu srpskih banaka kretao se iznad proseka regiona i Evropske unije u 2023. godini, prinos na kapital bio je iznad EU proseka, dok su domaće banke ponovo bile ispred EU i regiona kada je reč o udelu kamatne marže u odnosu na bruto kapital, objavila je Narodna banka Srbije (NBS) u okviru Godišnjeg izveštaja o finansijskoj stabilnosti.

Prošle godine je, podsećanja radi, neto dobit domaćih banaka iznosila 122,2 milijarde dinara, odnosno više od milijardu evra, a neto prihod od kamata uvećan je za 52 odsto u odnosu na 2022. i iznosio je 227,6 milijardi dinara.

U osvrtu pod nazivom „Profitabilnost bankarskog sektora Srbije, regiona i EU“, analitičari NBS opisali su kontekst u kome je tokom 2023. godine većina evropskih banaka u svoje poslovne knjige upisala visoke, pa i rekordne profite, a ključan je bio efekat rasta kamatnih stopa, uz očuvanje kvaliteta aktive u postpandemijskom periodu i manji uticaj inflacije na operativne troškove poslovanja.

Povećanje kamatnih stopa centralnih banaka, kako su istakli autori analize NBS, odrazilo se na podizanje aktivnih i u manjoj meri pasivnih kamatnih stopa banaka.

„Visoka likvidnost na bankarskom tržištu u većini evropskih zemalja uslovila je situaciju u kojoj bankama nisu bili neophodni dodatni izvori finansiranja, zbog čega banke nisu morale u znatnoj meri da povećaju kamatne stope na depozite kako bi privukle nova sredstva. Posledično, ovaj trend je doveo do rasta kamatnih marži, čime je povećan osnovni prihod finansijskog sektora, odnosno neto prihod od kamata. U zemljama u kojima preovlađuju krediti sa varijabilnom kamatnom stopom rast kamatnih stopa omogućio je bankama da ostvare veće prihode i po osnovu postojećih, a ne samo po osnovu novoodobrenih kredita„, objasnili su u osvrtu.

Prema podacima koje su objavili, od 2021. godine prinos na aktivu domaćih banaka kretao se oko proseka regiona, a iznad proseka zemalja EU, dok je u poslednje dve godine vrednost ovog pokazatelja bila blago iznad proseka regiona, dok se prinos na kapital od 2017. godine kretao ispod prosečne vrednosti ovog pokazatelja u zemljama regiona, ali je bio iznad proseka zemalja EU.

U Osvrtu se takođe ukazuje da su pokazatelji profitabilnosti potvrdili uspešno poslovanje bankarskog sektora u Srbiji, regionu i EU, uz napomenu da su se prinos na aktivu i prinos na kapital u većoj meri povećali u zemljama regiona nego u Srbiji, dok je u našoj zemlji pokazatelj kamatne marže u odnosu na bruto dobitak na kraju 2023. godine imao nešto veće vrednosti nego u regionu.

„U uslovima povišene inflacije i troškova života, kao i usporavanja privrednog rasta, veoma visoka profitabilnost navela je regulatore nekih zemalja da od banaka zahtevaju zadržavanje dela dobiti dodatnim zahtevima za kapitalom. Povećanje tih zahteva bilo je olakšano zahvaljujući visokoj profitabilnosti banaka i adekvatnim kapitalnim rezervama“, podsetili su autori te analize.

Njihova prognoza, međutim, nije tako optimistična kao rezultati iz 2023. godine.

„S obzirom na to da se globalna inflacija smanjuje, može se očekivati da će vodeće centralne banke ublažavati svoje monetarne politike, što bi moglo rezultirati smanjenjem profitabilnosti banaka u narednom periodu u odnosu na visoku profitabilnost zabeleženu tokom 2023. godine“, ukazali su autori Osvrta u okviru Godišnjeg izveštaja NBS o finansijskoj stabilnosti.