Srpski naučnici među dva odsto najuticajnijih u oblasti medicine

Medicina je oblast od koje se očekuje konstantan razvoj i napredak, a zahvaljujući novim tehnologijama ova sfera prevazilazi granicu onoga što smo do pre nekoliko decenija smatrali naučnom fantastikom.

O tome na koji način se ova oblast može razvijati u Srbiji i kakva je budućnost medicinske i biotehnologije za Biznis.rs govori direktorka projekta Srbija Inovira Aleksandra Popović.

Kada je u pitanju razvoj medicinske tehnologije u našoj zemlji u odnosu na ostatak sveta, ona navodi da u Srbiji ima mnogo blistavih primera koji potvrđuju da je naš potencijal u ovoj oblasti veliki.

Aleksandra Popović kaže da se nekoliko firmi istaklo svojim patentima, kao što su elektroencefalografske (EEG) slušalice, EEG mobilni sistem i rukavica za slepe. Osim toga, u planu je i izgradnja Bio4Campusa, koji će okupiti Biološki i Farmaceutski fakultet, IMGGI, Institut za medicinska istraživanja, Institut za multidisciplinarna istraživanja, Panda centar Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, deo Instituta za veštačku inteligenciju i ispostavu Naučno-tehnološkog parka Beograd za BIO4 startapove, razvojna odeljenja i proizvodne kapacitete.

Popović napominje da su u ovoj oblasti uspehe ostvarili i pojedinci.

“Naša naučnica Gordana Vunjak je prva žena koja je postala član Nacionalne akademije inženjerstva SAD i ušla u Kuću slavnih žena u tehnologiji. Ona je inače profesor biomedicinskog inženjerstva i medicinskih nauka na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku”, kaže naša sagovornica.

Pored Gordane Vunjak, napominje, tu su i tri profesorke Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu koje se nalaze na listi najuticajnijih naučnika Univerziteta Stanford. Među 180.000 rangiranih naučnika, Aleksandra Buha Đorđević, Svetlana Ibrić i Jelena Kotur Stevuljević ušle su u dva odsto najuticajnijih u oblastima toksikologije, farmakologije i farmacije i kliničke medicine.

Naravno, dobre rezultate ne treba shvatiti zdravo za gotovo, a to ističe i direktorka projekta Srbija Inovira.

“Da bismo ostali u toj trci, nije dovoljno samo da pravimo pojedinačne rezultate, već da radimo pametnije, kooperativnije, da udružimo znanje i resurse, i sinergijom dođemo do komercijalnih rešenja i proizvoda koji su dugoročno održivi”, navodi Aleksandra Popović, dodajući da je suština projekta Srbija Inovira “obezbeđivanje preduslova, usmeravanje i pomoć kvalitetnim akterima” koji zajedničkim radom mogu da naprave veliku razliku u predstavljanju na tržištu i jačanju srpske privrede.

Na pitanje šta razvijanje superklastera znači za stručnjake u oblasti medicine, Aleksandra Popović kaže da će na ovaj način medicina postati više personalizovana. Kako navodi, medicina koristi znanja o genetičkoj osnovi bolesti, kao i o razlikama među ljudima zbog kojih se bolest drugačije ispoljava. To znači da će se lekovi birati po ovoj osnovi, čemu će najviše doprineti razvoj modernih tehnologija za analizu genetskog profila pacijenata.

IT kompanije dolaze do najrazličitijih inovativnih rešenja vezanih za negu pacijenata nakon izlaska iz bolnice, a dostupni su i brojni softveri za automatizaciju svakodnevnih administrativnih zadataka koje imaju medicinski radnici.

“Pametna tehnologija u obliku gedžeta može uštedeti vreme specijalista koje odvajaju kako bi od pacijenata dobili sve podatke o anamnezi bolesti. Nosivi uređaji koriste informacione senzore da obezbede čitav niz zdravstvenih podataka i pomognu daljinsko praćenje pacijenata. Oni mogu da prikupe sve potrebne informacije od pacijenata i pošalju zdravstvene podatke u ujedinjeni sistem, a lekari mogu dobiti upozorenja u realnom vremenu. Ovo smanjuje redovne posete lekaru i značajno smanjuje troškove”, objašnjava Popović, dodajući da na taj način stručnjaci imaju mogućnost da budu tamo gde je najpotrebnije.

Popović navodi da se u okviru ove oblasti paralelno razvijaju tri grane: biotech (biotehnologija), u okviru koje se nalaze genetički inženjering, kloniranje i inženjerstvo tkiva, medtech (medicinska tehnologija), koja se bazira na personalizaciji medicine, i healthtech (zdravstvena tehnologija), koja uključuje prevenciju bolesti i rehabilitaciju.

Ekonomski potencijal u oblasti medicinskih i biotehnologija, prema mišljenju Aleksandre Popović, nalazi se na zavidnom nivou. Ona navodi da otvaranjem kampusa, instituta i stvaranjem okruženja za formiranje sistemskog pristupa “pokazuje spremnost da se prevaziđu institucionalne, finansijske i organizacione prepreke za razvoj inovativnih rešenja”.

Kada se sve navedeno uzme u obzir, jedino što ostaje je da se kompanije, startapovi i naučne institucije udruže i kreiraju budućnost u kojoj je dobrobit čoveka na prvom mestu.