Srpski tim razvija održivu alternativu plastici

Potrošnja plastike u Srbiji niža je u poređenju sa prosekom Evropske unije – oko 100 kilograma po stanovniku godišnje, ali je prisutan trend rasta. Kako je Biznis.rs već pisao, procene ukazuju da se oko 200.000 tona plastike godišnje odlaže na deponije u našoj zemlji, gde ostaje stotinama godina zbog sporog procesa razgradnje.

Delatnost proizvodnje plastičnih masa u primarnim oblicima ima strateški značaj za mnoge sektore i podstiče domaću prerađivačku industriju. Preduzeća u ovoj delatnosti ostvaruju prihode i na domaćem i na stranom tržištu, pri čemu Srbija beleži značajan uvoz sirovina i opreme, ali i izvoz gotovih plastičnih proizvoda.

Plastika se na razne načine upotrebljava u industrijama kao što su automobilska, građevinska i hemijska, ali i u zdravstvu. Projekcije govore da će do 2050. godine na globalnom nivou biti dodatno generisano 33 milijarde tona plastike, a veliki problem predstavlja mikroplastika, koja će postepeno biti zabranjivana u našoj zemlji od 2027. godine.

Iz lične frustracije zbog količine plastike koju svakodnevno koristimo i bacamo prijatelji i kolege Nikola Đurašković i Nedeljko Tica pre pet godina došli su na ideju da pruže alternativu. Nju su pronašli u materijalu na bazi kukuruza, pa je tako nastao i startap Sferikon.

“Shvatili smo da je deo naše odgovornosti kao industrijskih dizajnera da kreiramo i sugerišemo ekološke proizvode sa cirkularnim principima i održivim vrednostima. U početku smo se edukovali i pratili dešavanja na nivou EU, koja su podrazumevala uvođenje zakonodavnih okvira za održivi razvoj i kreiranje stvaralačke filozofije inicijative ‘Novog evropskog Bauhausa’. Kada smo stekli dovoljno znanja krenuli smo u formiranje liste stvari neophodnih da bi se proizvod koji kreiramo mogao smatrati ekološkim, i prva prepreka bila je pronaći odgovarajući ekološki materijal”, kaže za Biznis.rs direktor startap kompanije Nikola Đurašković.

Većina materijala koji su zapravo ekološki bili su u fazi istraživanja i razvoja i tada su počeli da uviđaju nedostatke kod tih materijala, poput sporog procesa proizvodnje, što su shvatali kao ozbiljnu prepreku jer su imali dovoljno realnog iskustva iz industrije. Tragajući za rešenjem koje bi moglo da zameni plastiku u svakodnevnim predmetima uočili su potencijal u ostatku biljke kukuruza, tačnije u kukuruzovini, koja se u poljoprivredi često ne koristi na održiv način.

“Uz pomoć profesorke Irene Živković, stručnjaka za kompozitne materijale i inženjerstvo materijala, razvili smo biokompozit koji je u potpunosti biorazgradiv, a može da se koristi u industrijskoj proizvodnji kao drop-in u već postojećoj tehnologiji proizvodnje plastike. Prošle godine smo dobili podršku Fonda za inovacionu delatnost Republike Srbije, kroz program Smart Start, za razvoj biokompozitnog materijala na bazi kukuruzovine koji smo nazvali SferiCorn, sa fokusom na primenu u MVP proizvodu ofingera za održivu modnu industriju”, dodaje naš sagovornik.

Put od sirovine do upotrebljivog materijala

Proces od sirovine do upotrebljivog materijala počinje u polju gde se sakuplja kukuruzovina (stabljike i listovi), koju zatim čiste i usitnjavaju. Ta vlakna mešaju sa biorazgradivim vezivima koje razvijaju u saradnji sa naučnim institucijama. Dobijeni materijal da se oblikuje u granulat koji može da se koristi u standardnim mašinama za brizganje, baš kao plastika.

Na taj način proizvode funkcionalne predmete, poput ofingera, bez štetnog uticaja na životnu sredinu.

“Ovaj proces je direktan i efikasan – kukuruzovina koju koristimo je sekundarna sirovina poljoprivredne proizvodnje što znači da ne koristimo dodatne resurse zemljišta za proizvodnju materijala. Upotrebljavamo lokalnu sirovinu čime stvaramo nove lance vrednosti u ruralnim područjima i ostvarujemo principe održivog razvoja na delu. Korišćenjem ovog biootpada ili biomase u krajnjem materijalu SferiCorn ostvarujemo znatnu uštedu karbonskog otisaka od -64 odsto ugljen-dioksida u poređenju sa tradicionalnom plastikom. Ukoliko se proizvod od SferiCorn-a kompostira na kraju svog životnog ciklusa može se reći da je potpuno karbonski negativan. Davanjem vrednosti kukuruznoj biomasi trudimo se da eliminišemo ilegalno paljenje koje nanosi ekstremnu štetu kompletnoj životnoj sredini”, pojašnjava Đurašković.

Materijal SferiCorn može da se koristi praktično svuda gde je plastika trenutno prisutna, ali gde nije nužno potrebna u svom najizdržljivijem obliku.

“Plastika je sjajan materijal, ali se veoma često koristi u jednokratnim ili višekratnim proizvodima, što utiče na brzo generisanje otpada koji nismo u stanju da recikliramo. Reciklaža je veoma važna, ali daleko je od idealnog sistema, jer većina materijala može da se reciklira svega par puta, i uglavnom je u pitanju down-cycling u predmete niže upotrebne vrednosti. Zato mi želimo da ponudimo tržištu materijal koji je projektovan da traje koliko i upotrebni predmet, gde se otklanja štetan uticaj na kraju životnog ciklusa jednog proizvoda”, navodi sagovornik.

Ofinger kao pilot proizvod

Kao pravi primer ističe upravo ofinger koji je idealan jer ima kratak vek trajanja i često se koristi u modnoj industriji koja sve više traži održiva rešenja.

“Razvili smo kompostabilni i reciklabilni ofinger koji sadrži sve performanse standardnog, ali je multicirkularan i potpuno ekološki. Pored toga, radimo na razvoju ambalaže, kućnih dodataka, pa čak i delova za auto industriju, u cilju da pokažemo široku primenljivost. SferiCorn granulat je prilagođen durable goods proizvodima, dok razvijamo i druge verzije materijala za jednokratnu upotrebu”, dodaje.

Upravo prvi pilot proizvod bio je bioofinger, laboratorijski testiran u saradnji sa nekoliko instituta i univerziteta. Trenutno su na prelazu iz faze TRL4 – TRL5 (nivo tehnološke spremnosti), pa im dalja faza iziskuje skaliranje proizvodne linije za dobijanje veće količine SferiCorn granulata, kako bi se odradila validacija u realnim industrijskim uslovima.

“Cilj nam je da granulat ponudimo dobavljačima i plastičarskoj industriji, dok ofinger pripremamo u novom obliku sa unapređenim funkcionalnim i estetskim vrednostima kao odgovor na razgovore sa luksuznim modnim brendovima”, kaže Đurašković.

Dodaje da su poteškoće u procesu tržišnog plasmana svih biomaterijala cenovne tržišne vrednosti, gde se ne može reći da su ovakvi materijali skupi, već su tradicionalne plastike veoma jeftine zbog proizvodnje u ogromnim količinama. Tim Sferikon tu ima prednost, jer poseduje izuzetne R&D veštine (istraživanje i razvoj) kojima amortizuje ove tržišne poteškoće tako što primenjuje principe pametnog dizajna koji dodaju proizvodima vrednosti izvan ekoloških.

“Dugoročno želimo da postanemo regionalni centar za razvoj i proizvodnju održivih materijala i pokažemo da Srbija može da bude lider u ovoj oblasti. Da bi se ciljevi ostvarili potreban je ogroman trud koji je prisutan, a ponekad i delić sreće, pa se nadamo da ćemo u nekom budućem razgovoru imati lepe vesti”, kaže za kraj Nikola Đurašković.