Srpsko povrće u senci voća, a ogroman potencijal leži u krastavcima, boraniji i krompiru

Vrednost izvoza kiselih kornišona iz Srbije porasla je za godinu dana za dva miliona evra, luka za tri miliona, a šargarepe, celera i cvekle za oko četiri miliona evra! Međutim, uprkos značajnoj tražnji na stranim tržištima, domaći proizvođači daleko više ulažu u voćarstvo nego u povrtarstvo, dok je poslednjih godina primetan pad površina pod povrćem, upozoravaju sagovornici Biznis.rs.

U gajenju i preradi povrća leži ogromna izvozna šansa za Srbiju, a najvažnije je odabrati prave sorte, odreći se „socijalističke“ recepture i razvoju povrtarstva prići na sistemski i strateški način, poruka je učesnika ovogodišnjeg sajma Agro Belgrade.

Primer kiselih krastavčića puno govori o domaćim proizvođačima, jer su veliki domaći trgovinski lanci puni kornišona iz Severne Makedonije, dok Evropu snabdevaju proizvođači iz Indije.

„Razlog leži u tome što je tehnologija za preradu kornišona koja se koristi u Srbiji zastarela. Takav pristup i recepture koristili su se još u vreme socijalizma. Rezultat su ‘mekani’ kiseli krastavčići, koji su nekada plasirani na tržište Rusije“, kaže za Biznis.rs Rimer Lejn (Remer Lane), konsultant za trgovinu u sektoru prerađenog voća i povrća na USAID-ovom programu Velika mala privreda.

Danas kupci, kako ističe, traže hrskave ukiseljene kornišone kakve izvozi Indija, ali šansa Srbije leži u tome što evropski uvoznici žele da skrate lance nabavke i traže snabdevače koji su im blizu.

„Pitanje logistike je od izuzetnog značaja – kiseli krastavčići iz Indije ne mogu doći do Evrope drugačije nego tako što će pošiljka ‘obići’ Afriku da bi stigla do kupaca. Vidimo šta se trenutno dešava sa trasom kroz Crveno more. Dakle, potreba da se skrate lanci snabdevanja je velika i u tome leži prilika za Srbiju, pogotovo kada je reč o kulturama koje je isplativo ovde gajiti“, objašnjava Lejn.

Velika prilika leži, kaže, i u boraniji.

„Boraniju do britanskog i tržišta EU dovoze avionima iz Kenije i Zimbabvea, ali evropski Zeleni dogovor o smanjenju zagađenja će uskoro takvu praksu učiniti nepoželjnom. A boraniju možemo da gajimo u većoj meri u Srbiji, kao što već gajimo grašak i kukuruz za konzervisanje“, naglašava Lejn, i dodaje da isto važi za paradajz, odnosno pastu od paradajza.

„Najvažnije je, međutim, izbeći situaciju da svi odjednom pojure da gaje isto povrće, što će zasititi tržište i cene pogurati nadole. To znači da je razvoju povrtartstva potrebno prići pažljivo i sistemski“, savetuje Lejn.

Direktor projekta Velika mala privreda Aleksandar Pavlović na naše pitanje zašto je povrće u Srbiji stalno u senci voća odgovara da smo tradicionalno voćarska zemlja, pa se voćarstvom više bavimo i na prelazu iz tradicionalne na modernu poljoprivredu, što se trenutno dešava.

„Povrće je nekako uvek bilo za lokalnu proizvodnju, ali se i ona polako profesionalizuje, pogotovo imajući u vidu da zemlje sa više sunčanih dana nemaju tolike mogućnosti za proizvodnju paprike, kornišona ili krompira“, naglašava Pavlović.

Kada je reč o krompiru i čipsu – kao proizvodu od krompira, izvozni rezultati su ohrabrujući: dok je u 2022. vrednost izvezenog čipsa iznosila 27,45 miliona evra, u prošloj godini plasman je eksplodirao na čak 40,14 miliona evra.

„U tim segmentima mi zaista imamo priliku za rast proizvodnje i izvoza ali je ključno pitanje koliko brzo možemo da ohrabrimo domaće poljoprivrednike da se preorijentišu na intenzivnu, profesionalnu proizvodnju“, poručio je Pavlović.

Proizvođačima koji se odluče da ozbiljno investiraju u proizvodnju povrća za domaće i strano tržište neophodna je pomoć nauke, odnosno institucija poput Instituta za povrtarstvo iz Smederevske Palanke.

Naučni saradnik Instituta dr Slađan Adžić za Biznis.rs upozorava da je proizvodnja povrća kompleksan posao u kome je najvažnije znati kakvi standardi važe na ciljanom tržištu, kao i kakvi trendovi vladaju kada je reč o tražnji.

„Nekada je ‘u modi’ bio paradajz veličine 150 grama, pa potom još veći, oko 200 grama. Što se boje tiče, dugo se tražio intenzivno crven, ali u poslednjih nekoliko godina traži se roze paradajz, koji je i danas najpopularniji. Ti trendovi se izuzetno brzo menjaju, pa smo mi koji se bavimo selekcijom i oplemenjivanjem uvek spremni da odgovorimo na zahteve proizvođača“, kaže Adžić.

On je ukazao i da su površine pod povrćem značajno smanjene poslednjih godina, ali će možda pozitivni trendovi kada je reč o tražnji za srpskim povrćem promeniti situaciju na terenu, s obzirom na to da se ukupna vrednost izvoza povrća u 2023. približila iznosu od 140 miliona evra.

Sutra: Na izvozu jabuke Srbija izgubila 20 miliona evra, borovnica postaje nova zlatna voćka