Šta je „soft landing“ kome se nadaju srpska i svetska privreda?

Ekonomisti i političari u Srbiji, kao i širom sveta, nadaju se da će neminovno usporavanje privrednog rasta u ovoj godini poprimiti formu „soft landinga“ ili „mekog prizemljenja“, te da će do kraja godine kretanje BDP-a ipak biti u kolikom-tolikom plusu.

Dok takva očekivanja ne potkrepe podaci sa terena svi smo primorani da gledamo u zvezde, i to gotovo bukvalno, jer je pojam „soft landinga“, kako za Biznis.rs objašnjava profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić, ekonomska nauka pozajmila iz astronautike, nauke o putovanju u kosmos.

Najsvežija očekivanja analitičara iz domaćeg bankarskog sektora, izneta na NALED-ovoj panel diskusiji o makroekonomskim kretanjima u ovoj godini, kažu da će biti uspeh ako rast BDP-a na kraju godine bude veći od 1,5 odsto. To znači da je i dalje otvoreno pitanje da li će Srbija, nadajući se minimalnom rastu, ipak proći kroz recesiju i kakva će ona biti. Tu dolazimo do pojma „soft landing“.

„Taj pojam ekonomija je preuzela iz terminologije o putovanjima na Mesec i Mars, za koja je razvijana tehnika usporavanja raketa, kako ne bi naglo sletale na ta nebeska tela i razbijale se. Meko prizemljenje, u tom smislu, je lagano spuštanje, uz značajno usporavanje brzine, ali bez posledica po letelicu“, kaže profesor Arsić.

U ekonomiji, kako ističe, taj termin označava umeren ili blagi pad privredne aktivnosti.

„To znači da se ne očekuje nagli i dubok pad kakav je zabeležen, recimo, tokom pandemijske 2020. godine, kada je BDP u svim zemljama za nekoliko meseci pao za pet do 10 procentnih poena. Desila se, dakle, suprotnost ‘mekom prizemljenju’. Kada govorimo o ‘soft landingu’, govorimo o padu koji nije dubok i nije velik i što se, prema nekim procenama, desilo u SAD tokom 2022. godine. U toj zemlji je recesija zabeležena tokom prva dva kvartala, da bi u trećem došlo do oporavka i sada se čekaju detaljni podaci za poslednji kvartal prošle godine“, objašnjava Arsić.

Naš sagovornik naglašava da je ključ za razlikovanje dve vrste recesije – kretanje zaposlenosti. Ako je kratkotrajna, blaga kriza u pitanju, ne dolazi do rasta nezaposlenosti.

„Kada je reč o Srbiji i celoj Evropi, ‘soft landing’ je i dalje najverovatniji scenario, ukoliko ne dođe do eskalacije geopolitičkih sukoba koja nije isključena, jer nema na vidiku mirovnog sporazuma za Ukrajinu, a i sukob sa Iranom ‘visi u vazduhu’. Takođe, ako se desi nestašica gasa, to bi dovelo do velikog poremećaja u globalnoj ekonomiji i dubokog pada privredne aktivnosti u evropskim zemljama“, upozorio je Arsić.

Kada je reč o „soft landingu“ u Srbiji, glavni ekonomista OTP banke u Srbiji Dragoslav Veličković rekao je na NALED-ovoj panel diskusiji da njihove analize ukazuju na to da će biti dobro ako privredni rast u Srbiji do kraja godine dođe do jedan odsto.

„Analitičari još utvrđuju da li ćemo zabeležiti ‘soft landing’ u prvoj polovini godine, a na usporavanje privrednog rasta svakako utiče rast kamatnih stopa“, ukazao je Veličković.

Na drugoj strani planete, a kako stoji u analizi brokerske kuće Momentum Securities, protekla sedmica donela je snažan rast akcija na Njujorškoj berzi nakon što je američki BDP u četvrtom tromesečju 2022. porastao više od očekivanja i tako povećao šanse za scenario „mekog prizemljenja“ američke privrede.

Podsetimo da bi tokom ove nedelje i Međunarodni monetarni fond trebalo da objavi svoje prognoze globalnog, kao i privrednog rasta za ključne zemlje i regione.