Šta MMF očekuje od Srbije u okviru novog PCI aranžmana?

Ministar finansija Siniša Mali poručio je, povodom odluke Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) o odobravanju Instrumenta za koordinaciju politike (PCI), da se novim aranžmanom obavezujemo da fiskalni deficit u narednoj godini neće preći tri odsto BDP-a, što će nam dati prostora da nastavimo velika planirana kapitalna ulaganja, uz apsolutnu dalju stabilnost javnih finansija.

„Plafon“ na visinu fiskalnog deficita samo je jedna od obaveza koju smo preuzeli, a MMF u saopštenju povodom zaključenja stand-by aranžmana i odobravanja PCI ističe da će novi program pomoći da se postigne ravnoteža između fiskalne discipline i prioritetne potrošnje, uključujući i javne investicije.

Prema PCI, srpske finansije se u naredne tri godine zasnivaju na fiskalnom deficitu od najviše tri odsto BDP-a u periodu od 2025. do 2027. godine i 2,5 odsto BDP-a tokom 2028. i 2029. godine, precizira MMF u saopštenju objavljenom po odluci Borda direktora da zaključi prethodni aranžman sa Srbijom i odobri PCI.

Dogovoreni fiskalni program, kako ističu, pomaže u „balansiranju“ prioriteta javne potrošnje sa fiskalnom disciplinom, kao i da se obezbedi prioritetizacija projekata u „ambicioznom“ okviru javnih investicija, uz smanjenje javnog duga.

„Prateće fiskalno-strukturne reforme i reforme državnih preduzeća, uključujući i energetski sektor, doprineće ublažavanju fiskalnih rizika. Restriktivni stav monetarne politike će pomoći da se oslonite na ciklični ekonomski uspon“, ističe MMF u saopštenju.

U toj objavi citiran je i zamenik generalnog direktora MMF-a Bo Li koji je rekao da su srpske vlasti u okviru stand-by aranžmana sprovodile ambiciozne reforme, pomažući u postizanju snažnih ekonomskih rezultata, uključujući smanjenje fiskalnih deficita, javnog duga i inflacije, uz održavanje snažnog rasta i povećanje međunarodnih rezervi na rekordno visok nivo.

„Ovaj snažan učinak doprineo je prvom investicionom rejtingu Srbije u oktobru 2024. godine“, rekao je Li i naglasio da se PCI, u trajanju od 36 meseci, nadovezuje na prethodni aranžman i da će podržati srpske vlasti „u njihovoj kontinuiranoj posvećenosti zdravoj makroekonomskoj politici, fiskalnoj disciplini i širim strukturnim reformama“.

Kada je reč o maksimiziranju fiskalnog deficita na tri odsto BDP-a do kraja 2027. godine, Li ističe da bi uravnoteženje fiskalne discipline i prioritetne potrošnje, uključujući javne investicije, zajedno sa punim poštovanjem posebnih fiskalnih pravila o platama i penzijama, trebalo da dovede do pada javnog duga na 45 procenata BDP-a 2025. godine i ispod ovog nivoa u kasnijim godinama.

Podsetimo da su pre dve godine uvedena nova fiskalna pravila – da dug države neće prelaziti 60 odsto BDP-a, kao i da udeo ukupno isplaćenih plata u javnom sektoru i penzija neće prelaziti deset odsto BDP-a. Tada je postavljeno i novo pravilo za usklađivanje visine penzija.

„Ukoliko su ukupni rashodi za penzije i novčani iznos kao uvećanje za penziju 10 odsto ili veći od 10 odsto, a manji od 10,5 odsto BDP-a, penzija će se uskladiti sa zbirom polovine procenta promene prosečne zarade bez poreza i doprinosa i polovine procenta promene potrošačkih cena. Ukoliko su ukupni rashodi za penzije i novčani iznos kao uvećanje za penziju jednaki ili veći od 10,5 odsto BDP-a, penzija će se uskladiti prema promeni potrošačkih cena“, stoji u fiskalnim pravilima koja se primenjuju od 2022. godine.

Ni tu nije kraj obavezama iz novog PCI aranžmana.

Uz poruku da su u narednom periodu „ambicioznih javnih investicija“ fiskalna transparentnost i upravljanje fiskalnim rizicima od ključne važnosti, Li je naveo da bi ti napori trebalo da budu praćeni planiranjem kada je reč o radnoj snazi u javnom sektoru, kao i reformama upravljanja državnim preduzećima, uključujući i energetski sektor, gde će takođe biti važan fokus na energetsku sigurnost i zelenu tranziciju.

„Restriktivni stav monetarne politike će pomoći u zaštiti od rizika porasta inflacije. Stabilizovani kurs je dobro poslužio Srbiji, ali bi se vremenom mogla razmotriti veća fleksibilnost. Iako je finansijski sektor i dalje zdrav, stalna budnost je opravdana i stalni napori da se poboljšaju regulatorni okviri za sprečavanje pranja novca i borbu protiv terorizma„, poručio je zamenik generalnog direktora MMF u pisanoj izjavi.

Podsetimo, takođe, da je prethodni stand-by aranžman sa MMF-om zaključen pošto su ispunjeni ključni parametri dogovoreni tokom kontrolnih misija te organizacije, koje je predvodio Donal Mekgetigan (Donal McGettigan).

Naime, u revidiranu Fiskalnu strategiju za 2025. godinu uključena je i tabela za praćenje projekata vrednijih od 20 miliona evra, a portal Srbija2027.gov.rs dobio je „osveženi“ izgled, dok su za neke projekte navedeni i podaci o tome u kojoj fazi sprovođenja se nalaze ili kolike su planirane investicije u narednom periodu.

Kada je reč o „energetskom“ delu sada već zaključenog aranžmana, Vlada Srbije se bila obavezala i da će „u skladu sa posvećenošću transparentnosti“ objaviti sve strateške i finansijske planove za EPS i Srbijagas.

U međuvremenu je ispunila ostale obaveze, uključujući i usvajanje Strategije razvoja energetike zajedno sa budžetom za 2025. godinu, dok je ranije usvojen Integrisani nacionalni energetski i klimatski plan.

Ministar finansija Siniša Mali je, inače, u objavi povodom odluke Borda direktora MMF naveo i da je PCI „garancija nastavka reformi u Srbiji“ uz partnersku podršku međunarodne institucije koja je u taj proces uključena od početka. Nefinansijski PCI sporazum sprovodiće se naredne tri godine.