Šta očekuje poverioce tokom stečaja i likvidacije banaka, osiguranja i lizing kuća?

Vlada Republike Srbije usvojila je novu uredbu koja precizno definiše postupke i rokove za unovčenje imovine i namirenje poverilaca u procesima stečaja i likvidacije finansijskih institucija. Ovom regulativom se uređuje i način na koji Agencija za osiguranje depozita sprovodi ove postupke u ime i za račun Republike Srbije, uz prethodnu saglasnost Narodne banke Srbije.

Usvojena uredba ima za cilj da omogući brže i transparentnije rešavanje stečajnih postupaka banaka, osiguravajućih društava i davaoca finansijskog lizinga. Ključni elementi uključuju postupak unovčenja imovine tih institucija, namirenje poverilaca, kao i jasna pravila o ulozi Agencije za osiguranje depozita u tim procesima.

Jedan od centralnih principa koji uređuje ovaj proces jeste „princip opadajuće likvidnosti“, koji predviđa da se najpre prodaju najlikvidnija sredstva, dok se manje likvidna imovina unovčava kasnije. Ukoliko se imovina ne proda tokom prvih pokušaja, svaka sledeća prodaja može se oglasiti uz umanjenje početne cene, čime se povećava šansa za njenu realizaciju.

Uredba detaljno definiše osnovne pojmove i pravila u vezi sa stečajem i likvidacijom finansijskih institucija. Unovčenje imovine podrazumeva njenu prodaju u cilju namirenja poverilaca, bilo da se radi o imovini banke, osiguravajućeg društva ili davaoca lizinga. Takođe, propisuje se da Agencija za osiguranje depozita preuzima upravljanje imovinom u slučajevima kada Republika Srbija ili autonomna pokrajina imaju potraživanja prema finansijskim institucijama u stečaju.

Finansijske institucije obuhvaćene ovom uredbom su banke, osiguravajuća društva i davaoci finansijskog lizinga, nad kojima Agencija obavlja funkciju stečajnog ili likvidacionog upravnika. Uredba takođe precizira i funkciju povereniка, stručnog lica licenciranog za stečajne postupke, koje može biti ovlašćeno od strane Agencije za obavljanje pojedinih zadataka.

Agencija za osiguranje depozita obavezna je da u roku od šest meseci od izrade početnog bilansa finansijske institucije sačini plan unovčenja imovine. Ovaj plan mora sadržati procenu tržišne vrednosti imovine, koja može važiti do tri godine, osim ako se ne utvrdi značajno odstupanje od tržišnih uslova. Ukoliko postoje takva odstupanja Agencija je dužna da bez odlaganja organizuje novu procenu vrednosti.

Uredbom su predviđena tri načina prodaje imovine: javno nadmetanje (licitacija), javno prikupljanje ponuda (tender) i neposredna pogodba.

Svaki od ovih metoda mora se sprovoditi transparentno i u skladu sa zakonskim procedurama, uz posebnu pažnju na sprečavanje sukoba interesa. Zainteresovani kupci imaju pravo da razgledaju imovinu pre kupovine, a prodaja se može realizovati samo ako su ispunjeni svi zakonski uslovi.

Uloga poverilaca i kontrola postupka

Poverioci finansijske institucije imaju značajnu ulogu u celokupnom postupku, naročito kada je reč o davanju saglasnosti za prodaju imovine ispod određene vrednosti. U slučaju da ponuđena cena iznosi manje od 50 odsto procenjene vrednosti, neophodno je odobrenje Odbora poverilaca.

Takođe, Agencija je u obavezi da pribavi saglasnost Odbora poverilaca ili njegovu prethodnu saglasnost za eventualne izmene u načinu i metodu prodaje, naročito u situacijama kada prethodni pokušaji prodaje nisu bili uspešni.

Agencija za osiguranje depozita snosi odgovornost za sprovođenje svih stečajnih i likvidacionih postupaka. To znači da mora delovati u najboljem interesu Republike Srbije i njenih poverilaca, poštujući sve zakonske norme i principe postupka.

U okviru svojih nadležnosti Agencija je zadužena za organizaciju i sprovođenje prodaje, objavljivanje oglasa, otvaranje ponuda, vođenje pregovora i zaključivanje ugovora o prodaji imovine ili ustupanju potraživanja. Ovaj proces uključuje i primopredaju imovine, vraćanje depozita učesnicima nadmetanja i izveštavanje nadležnih organa o postignutim rezultatima.

Ukoliko prodaja ne uspe ni nakon dva pokušaja, Agencija ima obavezu da predloži novi način unovčenja imovine, uz saglasnost Odbora poverilaca i u skladu sa važećim zakonima.

Agencija je ovlašćena da zastupa Srbiju u svim sudskim i vansudskim postupcima kada je država označena kao poverilac. To znači da će aktivno učestvovati u parnicama, stečajnim procesima i postupcima naplate dugova pred nadležnim sudovima. Ako su ovakvi postupci započeti pre donošenja novog zakona, Agencija ih nastavlja, ali samo uz saglasnost Vlade Srbije.

Osim sudskih postupaka, dugovi se mogu rešavati i putem sporazuma sa dužnicima, što omogućava fleksibilnije modele naplate. Agencija može odlučiti da ustupi dug (cesija), što znači da će pravo naplate preneti na drugog poverioca – često uz određeni diskont, ali uz cilj da država brže dođe do novca.

Šta se dešava sa imovinom stečenom naplatom dugova?

Kada država u postupku naplate potraživanja stekne nekretnine, zemljište, opremu ili druge vrednosti, Agencija za osiguranje depozita preuzima upravljanje tom imovinom sve dok Vlada ne donese odluku o njenom otuđenju, odnosno prodaji.

Dok je imovina pod upravom Agencije ona mora biti održavana, kako ne bi gubila na vrednosti, ali može biti izdata i u zakup, što znači da će donositi prihode državi do konačne prodaje.