Šta smo dogovorili sa MMF-om o povećanju cene struje u novembru?

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović izjavila je da je neophodno da struja još jednom poskupi „pre Nove godine“. Električna energija je tokom ove godine, a u skladu sa aranžmanom sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), poskupela u dva navrata – u januaru i u maju, i to za osam odsto.

Kada je reč o novom poskupljenju, MMF je u okviru prve revizije preporučio da odluka o poskupljenju struje i gasa bude doneta do kraja oktobra, kako bi u novembru stupilo na snagu uvećanje cene od osam odsto za struju i 10 procenata za gas.

Đedović je u izjavi za Tanjug, a povodom novog poskupljenja, istakla da je cilj da imamo „najnižu ili među najnižim cenama i struje i gasa u regionu“, kao i da je rast cena električne energije neophodan kako bi bile sprovedene „preko potrebne investicije u energetskom sektoru koje se procenjuju na 15 milijardi evra u narednih 10 do 12 godina“.

MMF je, međutim, još u materijalu objavljenom u julu ove godine naveo da je dalje povećanje cena struje i gasa u novembru i tokom 2024. godine „potrebno kako bi se eliminisale sve budžetske subvencije državnim energetskim preduzećima do kraja aranžmana, kao i da bi se finansirala preko potrebna investiciona potrošnja u narednim godinama“.

MMF i Ministarstvo svakako se slažu oko potrebe da novi udar na kućne budžete najugroženijih bude ublažen, pa utoliko obe institucije polažu nadu u primenu statusa energetski ugroženog kupca, koji donosi pravo na značajna umanjenja računa.

Kada je reč o budućim investicijama u energetskom sektoru, MMF u julskom izveštaju konstatuje da je Vlada Srbije razvila prioritetni plan ulaganja u energiju sa punim troškovima za narednih dve do pet godina, koji uključuje projekte u sektoru električne energije, gasa i nafte koji imaju za cilj poboljšanje energetske bezbednosti, stabilizaciju proizvodnje električne energije i uštedu energije.

„Projekti se kreću od onih koji osiguravaju pouzdanu proizvodnju električne energije na bazi uglja do novih interkonektora prirodnog gasa za diversifikaciju snabdevanja, novih naftovoda, projekata uštede energije i razvoja zelene infrastrukture. Plan je usklađen sa predviđenim potrebama potrošnje energije u srednjoročnom i dugoročnom periodu i biće objavljen kao deo nove Strategije razvoja energetike“, istakli su iz MMF u julu.

Narodna banka Srbije takođe se osvrnula na poskupljenja struje i gasa u svom poslednjem Izveštaju o inflaciji, objavljenom sredinom avgusta.

„Već sprovedeno povećanje cena struje i prirodnog gasa na domaćem tržištu, redovno usklađivanje akciza na cigarete, očekivani rast cena komunalnih usluga i povećanje cena energenata za domaćinstva za posledicu bi trebalo da imaju rast regulisanih cena od 11,5 odsto u ovoj godini“, navela je NBS u analizi.

Rizik po projekciju inflacije, kako su tada istakli analitičari Narodne banke Srbije, leži u odgovorima na pitanja da li će biti potrebe za uvozom uglja ili struje ako zima bude oštrija, kolike će biti investicije u modernizaciju energetskog sektora, kao i da li će uopšte doći do poskupljenja struje za osam odsto i gasa od 10 odsto, do koga bi prema sporazumu sa MMF trebalo da dođe 1. novembra.

Uzimajući u obzir izjavu ministarke Đedović, poskupljenje struje u novembru je gotovo izvesno – kao i poskupljenje gasa, o kome je početkom avgusta govorio direktor Srbijagasa Dušan Bajatović. On je tada izjavio da gas u novembru sigurno neće poskupeti više od 10 odsto, kao i da će visina poskupljenja zavisiti od berzanske cene po kojoj se može kupiti, kao i od toga koliko Srbijagasu treba novca za vraćanje kredita.

Početak ove godine već je obeležilo poskupljenje struje za osam i gasa za 11 odsto, a Agencija za energetiku tada je izračunala da će domaćinstvima računi biti uvećani od 300 dinara za one sa najmanjom potrošnjom, preko 1.000 dinara za one koji se greju uz pomoć TA peći, pa do 1.600 dinara za one sa etažnim grejanjem na kotlove na struju.

U maju je usledilo novo poskupljenje u istim procentima za struju i gas, a iz ministarstva rudarstva i energetike tada je saopšteno da je „trenutna situacija sa energentima u Evropi najteža u 21. veku zbog geopolitičkih dešavanja“ i da Vlada Srbije ulaže dodatna sredstva kako bi srpski energetski sistem funkcionisao nesmetano, kao i tokom zimske sezone.

„Uprkos pritiscima, izborili smo se za najnižu moguću korekciju cena struje i gasa, koja je deo aktuelnog stend-baj aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF). Tako će, na primer, prosečan račun za električnu energiju biti uvećan za oko 250 dinara“, istakli su uoči majskog poskupljenja iz resornog ministarstva.