Šta Srbiji mogu doneti sporazumi o slobodnoj trgovini sa Egiptom i UAE?

Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom stupa na snagu 1. jula. Prema rečima predstavnika vlasti u Srbiji, taj sporazum donosi revoluciju za 10.412 proizvoda iz Srbije koji će biti oslobođeni od carine.

Uoči stupanja na snagu tog sporazuma, od kojeg se očekuje da će doneti veliku dobrobit Srbiji i srpskim proizvođačima, najavljeno je da su u pripremi još dva sporazuma o slobodnoj trgovini i to sa Egiptom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Postavlja se pitanje koje proizvode Srbija može da plasira na tržište Egipta i UAE.

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže da je činjenica da su Egipat i UAE velika tržišta i to Egipat po broju stanovništva, a UAE po kupovnoj moći, piše Euronews.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, vrednost izvoza Srbije na tržište Egipta u 2021. iznosila je 31,8 miliona evra, 2022. godine povećana je na 47,6 miliona evra, a 2023. je bila 38,6 miliona evra.

U prva četiri meseca 2024. vrednost izvoza u Egipat je iznosila 11,8 miliona evra.

Kada je reč o uvozu iz Egipta, njegova vrednost je 2021. bila 35,7 miliona evra, 2022. godine 60,5 miliona evra, a 2023. godine 43,2 miliona evra.

U prva četiri meseca 2024. vrednost uvoza iz Egipta je iznosila 30,9 miliona evra.

Vrednost izvoza Srbije na tržište UAE je 2021. iznosila 56,1 milion evra, 2022. je bila 82,4 miliona evra, a 2023. godine 111,4 miliona evra. U prva četiri meseca 2024. godine 30 miliona evra.

Šta bi Srbija mogla da plasira na tržišta Egipta i UAE

Stanić kaže da bi Srbija na tržište Egipta mogla prvo da plasira poljoprivredne i prehrambene proizvode, a onda u određenom momentu, kako bi se ti odnosi razvijali, svakako i određene proizvodi iz prerađivačke industrije kao što su metalska i hemijska.

“Jedna kompanija iz Srbije je najavila investiciju, izgradnju fabrike za proizvodnju hemijskih sirovina u Egiptu. Kasnije bi to mogla da budu eventualno neka IT rašenja, ali i građevinske usluge. Sve to može da ima potencijal, ali u početku bi to bili pre svega prehrameni proizvodi i hemijska i metalska industrija”, naveo je Stanić.

Prema njegovim rečima, tržište UAE bi u početku moglo da bude šansa za prehrambenu industriju.

“Gledate ono gde ste konkurentni, a konkurentni ste pre svega u prehrambenoj industriji. Većina auto-delova, to ide sve u zapadnu Evropu, odnosno u Evropsku uniju. Dakle, pre svega ti prehrameni proizvodi bi mogli u početku da se plasiraju na tržište UAE, a kasnije bi mogli biti proizvodi metalske, hemijske industrije. Naravno, na kraju neka IT rešenja”, rekao je Stanić.

Stanić kaže da se osim sporazuma sa Egiptom i UAE koji treba da budu potpisani, pregovara i o sporazumu sa Južnom Korejom.

Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže da je najbolje da Srbija na tržište Egipta plasira pamet i proizvode visoke dodate vrednosti.

“Najbolje bi bilo da to budu proizvodi počevši od poljoprivrede, sa visokom dodatom vrednošću, ne primarni proizvodi, zatim proizvodi građevinske industrije, proizvodi rudarstva. Dakle, apsolutno ne postoji tu sad neko ograničenje. Firme treba same da pronađu gde su im šanse i gde će da plasiraju proizvode”, rekao je Stevanović.

On smatra da bi tržištu UAE Srbija imala šta da ponudi kada je reč o poljoprivredi, ako bi bila u mogućnosti da ima brze isporuke.

“Pored toga, u oblastima gde su oni jaki nisam siguran šta posebno možemo da uradimo, ali mislim da bi tu poljoprivreda mogla da ima najviše šansi u Emiratima”, rekao je Stevanović.

Da je poljoprivreda šansa za izvoz koju daje i Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom smatra Bojan Stanić.

On kaže da se prilikom nedavne posete kineske delegacije na čelu sa predsednikom Si Đinpingom govorilo o voću koje bi se izvozilo, konkretno o borovnici.

“Tako da je voćarstvo, pre svega. Govori se o vinima, prehramenim proizvodima i proizvodnji pića. To je otprilike ono što može da se očekuje na početku stupanja na snagu Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kinom”, rekao je Stanić.

„Ideal bi bio da imamo slobodnu trgovinu sa celim svetom“

Stevanović kaže da što Srbija ima više sporazuma o slobodnoj trgovini, ima više šansi za srpske firme i bolju utakmicu na domaćem tržištu što je dobro za potrošače iz Srbije.

“Jedna od poznatih ekonomskih misli glasi da nijednu naciju nije uništila slobodna trgovina, nego neslobodna. Ideal bi bio da Srbija ima slobodnu trgovinu sa celim svetom, ali ovaj svet nije idealan, pa hajde da izvučemo koliko možemo trenutno. A mislim da smo izvukli prilično, pošto imamo manje više sa dosta značajnih zemalja sporazume o slobodnoj trgovini u ovom momentu”, kaže Stevanović.

Ti sporazumi, dodaje, omogućavaju plasman srpske robe, ali i otvaraju šansu za razvoj nekih sektora.

“Kod nas se stvari posmatraju vrlo često statički. Ono što su danas naše najveće snage u Srbiji, o njima niko nije razmišljao kao najvećim snagama pre 10 godina. Ono što je danas snaga, ne znači da će uopšte biti za 10 godina. Sporazumi o slobodnoj trgovini nam upravo otvaraju i mogućnost da se razvijaju možda i neki novi sektori, da neki koji su neefikasni polako ustupaju mesto nekim drugim”, navodi Stevanović.

On kaže da bi se zemlje poput Srbije brzo razvijale i imale stope rasta veće nego što su ove danas, skoro 200 odsto svog BDP-a mora da im prođe kroz spoljnu trgovinu.

“Znači bukvalno da se celi BDP izveze. Naravno imate i tu uvoznu komponentu, pa kad saberete uvoz i izvoz dobijete 200 odsto. Dakle, s te strane svaki taj sporazum nam otvara mogućnost da se bolje uklopimo u međunarodnu podelu rada”, smatra Stevanović.

I dok se pregovara o sporazumima o slobodnoj trgovini sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Egiptom i Južnom Korejom, na snazi je više sporazuma o slobodnoj trgovini.

Osim Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Kinom koji stupa na snagu 1. jula ove godine, Srbija sporazume o slobodnoj trgovini Srbija ima sa EU (Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju), CEFTA, EFTA, Evroazijskom ekonomskom unijom (Rusija, Kazahstan, Belorusija, Kirgistan, Jermenija) i Turskom.

Srbija ima i opšti sistem preferencijala sa SAD, Japanom i Australijom, odnosno trgovinske povlastice.