Šta su zelene tablice koje srpski uvoznici vozila traže i u Srbiji?

Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova pokrenula je inicijativu da se izradi nacionalna strategija tranzicije ka e-mobilnosti kako bi se ovaj proces sagledao iz svih uglova i sproveo zajednički sa svim zainteresovanim i odgovornim učesnicima.

Generalni sekretar udruženja Boris Ćorović kazao je novinarima na konferenciji Asocijacije lizing kompanija Srbije da je elektrifikacija već naša sadašnjost – a i budućnost, zbog čega tim pitanjem ne možemo da se bavimo pojedinačno već je potreban strateški pristup.

Inicijativa je, kako je naveo, pokrenuta pred nadležnim organima u partnerstvu sa Privrednom komorom Srbije,

“Daću samo neke primere: mi već šest godina imamo subvencije za električna vozila i prošle godine je, prema informacijama iz Ministartsva zaštite životne sredine, prodato oko 1.000 električnih vozila preko subvencija. Istovremeno je prvi put registrovano oko 147.000 polovnih automobila, od kojih je polovina sa ‘euro 3’ i ‘euro 4’ standardom. Ako s jedne strane dajemo subvencije i doprinosimo zaštiti životne sredine, a sa druge uvezemo 70.000 automobila starih između 16 i 25 godina koji su ujedno i najveći zagađivači, pitanje je šta mi u stvari radimo”, kazao je Ćorović.

Osim toga, postoji niz operativnih pitanja i problema u vezi sa električnim vozilima, od upisivanja broja motora u saobraćajnu dozvolu do toga zašto u Srbiji ne bismo uveli zelene tablice, poput okolnih zemalja članica Evropske unije (EU).

“Ako odete do Budimpešte ili Sofije videćete da električna vozila imaju zelene tablice koje koriste da bi mogli da ostvare različite vrste nefinansijskih podsticaja – povlastice pri parkiranju, plaćanju putarine ili mogućnost vožnje žutom trakom, kao što je recimo u Pragu”, rekao je Ćorović.

Kako je istakao, države na različite načine stimulišu upotrebu takvih vozila, i ne samo direktno subvencijama nego i na različite načine nefinansijski.

Jedan od primera zbog kojih je Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova predložila izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja jeste situacija kod lakih komercijalnih vozila na električni pogon koja su zbog baterije teža od istih takvih vozila na fosilni pogon, a ograničenje u masi je isto.

“Zakon kaže da lakim komercijalnim vozilom možete upravljati B kategorijom sa ukupnom dozvoljenom masom 3,5 tone. Međutim, ako je vozilo električno, po prirodi stvari zbog težine baterije se zahteva da vozač ima C kategoriju, iako je istih gabarita kao na benzinski i dizel motor. To stvara određene operativne probleme, jer deo kompanija koje koriste takva vozila nemaju vozače sa C kategorijom, pa je potrebno nekoliko meseci ili duže da polože”, objasnio je Ćorović.

Prema njegovim rečima, u EU je to rešeno tako što je Evropska komisija već poslala državama članicama kao obavezujuće uputstvo da se lakim komercijalnim vozilima na električni pogon može upravljati sa B dozvolom do 4,25 tona.

“Slično rešenje smo predložili i u Srbiji i u toku je rad na izmeni Zakona o bezbednosti saobraćaja u tom smislu”, naveo je on.

Koje su prednosti zelenih tablica?

Zelene registarske tablice postale su jedan od najprepoznatljivijih simbola savremene ekološke tranzicije u saobraćaju širom Evrope. Iako na prvi pogled deluju samo kao estetski detalj, one nose duboku funkcionalnu, zakonsku i ekonomsku poruku.

Uvođenje zelenih tablica direktna je posledica Zelenog plana Evropske unije i težnje ka nultoj emisiji štetnih gasova i služe kao vizuelni identifikator koji policiji, komunalnim službama, ali i pametnim sistemima nadzora odmah signalizira da je vozilo ekološki prihvatljivo.

U većini evropskih zemalja pravo na ove tablice imaju potpuno električna vozila, vozila na vodonik i “plug-in hibridi”.

Mađarska je jedna od prvih zemalja koja je masovno uvela potpuno zelene tablice. Kod njih su ove tablice rezervisane za električna vozila i najbolje plug-in hibride, a vlasnici ovih vozila u Budimpešti i većini većih gradova imaju besplatan parking na javnim površinama. Takođe, oslobođeni su poreza na registraciju i godišnjeg poreza na motorna vozila.

Nemačka nema celu zelenu tablicu, već dodaje slovo „E“ (Elektroauto) na kraju registarske oznake, a vozila sa ovom oznakom smeju da koriste žute trake rezervisane za autobuse i taksi vozila u gradovima kao što su Minhen ili Berlin. Uživaju u besplatnom ili značajno jeftinijem parkiranju na posebno označenim mestima sa punjačima.

Od decembra 2020. godine Velika Britanija je uvela vertikalnu zelenu traku na levoj strani tablice sa ciljem da lokalne vlasti lakše identifikuju vozila koja mogu besplatno da ulaze u zone niske emisije bez plaćanja dnevnih taksi koje za obične dizele mogu iznositi i više od 15 funti dnevno.

Austrija koristi beli osnovni lim, ali su slova i brojevi ispisani zelenom bojom umesto crnom. Na određenim deonicama auto-puteva na kojima je brzina zbog zagađenja ograničena na 100 km/h, automobili sa zelenim tablicama smeju da voze standardnih 130 km/h jer ne zagađuju vazduh.

Da bi se zelene tablice uvele moraju da budu ispunjeni neki prethodni uslovi poput infrastrukturnih, odnosno u gradu ili zemlji koja ih uvodi mora postojati mreža punjača.