Stanje javnih finansija ne zahteva radikalnu izmenu poreskih stopa: „Želimo hirurška rešenja, a u rukama imamo malj“

Ako posmatramo tekuća fiskalna kretanja, stanje u javnim finansijama nije takvo da zahteva neku radikalniju izmenu poreskih stopa u bilo kom segmentu. Mi još uvek nemamo pad poreskih prihoda, samo usporavanje međugodišnje stope rasta – umesto da prihodi rastu realno pet odsto, mi u prvom kvartalu imamo rast od 0,3 odsto. To će smanjiti fiskalni prostor za poreske podsticaje, ali još uvek u tom segmentu situacija nije takva da bi bilo neophodno ići u neku radikalniju reformu sistema PDV-a, pri čemu ja tu opciju ne bih isključio, ali u kontekstu jedne šire poreske reforme, ocenio je profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Saša Ranđelović, na panelu o poreskoj politici koji je održan u okviru godišnje konferencije Udruženja finansijskih direktora Srbije (UFDS).

On smatra da bismo za razgovor o široj poreskoj reformi morali najpre da postavimo jasne ciljeve.

„Prvi cilj je verovatno obezbeđivanje dobre dinamike privrednog rasta. Da bi Srbija ostvarila konvergenciju u pogledu razvijenosti sa zemljama Evropske unije neophodno je da u dugom roku, u narednim decenijama, imamo stope privrednog rasta koji će u proseku biti iznad četiri odsto. Dakle, brzi ekonomski rast i održivost, a pod održivošću imamo bar dva aspekta. Jedan se odnosi na ekonomsku nejednakost, a drugi na zaštitu životne sredine. I u tom segmentu, ako govorimo o podsticanju rasta koji bi trebalo prvenstveno da bude zasnovan na investicijama, odnosno izvozu, imalo bi smisla staviti na sto poresku reformu koja bi dovela do preraspodele poreskog opterećenja, sa oporezivanja rada – imamo iskustvo iz Crne Gore prethodnih nekoliko godina, gde su radikalno smanjili doprinose za obavezno socijalno osiguranje, ali nisam siguran da je to održivo“, ističe profesor Ranđelović.

Ako govorimo o široj poreskoj reformi koja bi smanjila fiskalno opterećenje rada, bilo kroz stope doprinosa ili sistem poreza na dohodak, on smatra da bi verovatno bilo potrebno izvršiti određenu korekciju u sistemu poreza na potrošnju i PDV-a – ako bismo želeli da u segmentu oporezivanja rada ta korekcija bude značajnija.

„Porezi na potrošnju imaju određeni regresivni karakter, a to bi moglo u izvesnoj meri da se adresira kroz izmenu sistema socijalne pomoći, širenje obuhvata, povećanje iznosa…“

Što se tiče sive ekonomije, velika studija koju su prošle godine završili profesori Ekonomskog fakulteta Arsić, Ranđelović i Tanasković, donela je procenu da u Srbiji udeo sive ekonomije u bruto domaćem proizvodu veći od petine, tačnije 21-22 odsto. To je svakako loš rezultat, ali je dobra vest to što je reč o značajno boljem rezultatu nego pre sedam ili osam godina.

„Kako se došlo do toga? Imamo u vidu brojne mere ekonomske politike, reformu kaznene politike u sistemu oporezivanja, digitalizaciju, promenu nekih metoda rada, unapređenje koordinacije inspekcijskih službi… ali i promenu strukture privrede. Recimo, u segmentu maloprodaje imamo značajnu promenu strukture potrošnje ka prometu u velikim trgovinskim lancima gde je promet u potpunosti evidentiran. Drugi deo se odnosu na bezgotovinsku tranziciju i značajan rast bezgotovinskih plaćanja u ukupnim plaćanjima, što destimulativno utiče na sivu ekonomiju„, navodi Saša Ranđelović, uz napomenu da prostor za unapređenje i dalje postoji i da bi u narednom periodu fokus verovatno trebalo da bude na unapređenju efikasnosti rada inspektora.

Kako pobeći iz zamke srednje razvijenosti?

Profesor Saša Ranđelović je naglasio da su investicije ključno pitanje iz perspektive oblikovanja privrednog rasta u narednom periodu. Jedno je pitanje visine tih investicija, drugo je pitanje njihove strukture.

„Srbija jeste napravila solidan iskorak u pogledu povećanja ukupnih investicija u privredi u poslednjih nekoliko godina. One su došle na 23-24 odsto BDP-a, što je uporedivo sa zemljama našeg regiona. To se dogodilo pre svega zahvaljujući snažnom povećanju javnih investicija i relativno visokom nivou stranih ulaganja. Domaće investicije su još uvek relativno niske i to je jednim delom povezano sa niskim nivoom domaće štednje, ali i sa pravnim rizicima i neizvesnostima. Ključno pitanje je tu na koji način i u kojoj meri mi možemo podstaći mala i srednja preduzeća da više investiraju, a samo jedan deo odgovora leži u poreskoj sferi. Drugi deo je vezan za opšta pitanja, odnosno vladavinu prava, pravnu sigurnost…“, zaključuje Ranđelović.

Prema visini dohotka po glavi stanovnika Srbija je, prema klasifikaciji Svetske banke, u zoni zemalja sa višim srednjim nivoom dohotka – oko 11.000 dolara. Fali nam još dve do tri hiljade dolara da bismo ušli u grupu zemalja sa visokim dohotkom, što deluje kao relativno malo, ali veliki broj zemalja zaglavi upravo u toj zoni – u takozvanoj zamci srednje razvijenosti.

„Šta nam je potrebno da bismo preskočili tu zamku? Kvalitetne investicije i inovacije! U tom segmentu mislim da bi određeni iskorak mogao da se napravi dobro osmišljenim sistemom poreskih podsticaja za one aktivnosti koje nose visoku dodatu vrednost. U segmentu inovacija jeste napravljen iskorak pre nekoliko godina, ali je potreban i u segmentu investicija kako bi podstakao razvoj domaćih biznisa koji bi bili sposobni da se takmiče na međunarodnoj sceni i da se efektivno uključe u globalne lance snabdevanja velikih multinacionalnih kompanija. Tu bi se kao rezultat domaće pameti razvili proizvodi koji bi zatim bili deo lanaca snabdevanja i omogućili da se veći deo profita zadrži u zemlji. To je jedan od instrumenata za preskakanje zamke srednje razvijenosti“, naglašava profesor Ekonomskog fakulteta.

Srž problema u kapacitetima Poreske uprave

Panelisti su se bavili i primerima međunarodne poreske prakse i pitanjem – da li primenjujemo dobra rešenja iz međunarodnog okruženja?

„Srž problema koji mi imamo jeste činjenica da ono što smo sposobni da uradimo leži u kapacitetima Poreske uprave. Dakle, mi vrlo često želimo da primenimo rešenja koja podrazumevaju vrhunskog hirurga, koji ume precizno da rukuje skalpelom, a nažalost ono što imamo je raspoloživost malja, eventualno. Naša Poreska uprava decenijama pati od velikog nedostatka kadrova, a prosečna starost zaposlenih je veoma visoka. Da bismo stigli Bugarsku fali nam da zaposlimo više hiljada ljudi. Ti ljudi su očajno plaćeni i mi jednostavno nemamo sposobnost da primenimo neka sofisticirana rešenja koja primenjuju razvijenije zemlje od nas – tu mislim na Bugarsku, Hrvatsku…“, istakao je profesor Svetislav Kostić.

Oba sagovornika složila su se da bi „sitna pametna ulaganja“ u kapacitete Poreske uprave mogla da dovedu do velikih rezultata, ali to moramo da radimo planski i da posmatramo praksu zemalja sličnih nama – po veličini, izazovima, kapacitetima…

„Naša sposobnost da pratimo svetska kretanja je u jednom pametnom struktuiranom ulaganju u administrativne kapacitete“, zaključio je Kostić.