Stanovi se ponovo kupuju na kredit: Za nove hipoteke oko 22 milijarde dinara

U poslednjem polugodištu 2023. godine 17 odsto prodatih stanova kupljeno je uz pomoć kredita, dok je u prvom kvartalu udeo kreditnih kupaca porastao na 18 odsto, ali je to i dalje bilo manje nego u istom periodu prošle godine.

Podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), ali i oni kojima raspolažu sagovornici Biznis.rs iz sektora nekretnina, ukazuju na to da se situacija potpuno preokrenula – RGZ je izračunao da je u drugom tromesečju 23 odsto stanova plaćeno iz kredita, što je za sedam procentnih poena više u odnosu na isti period 2023. godine.

Stručnjaci za nekretnine Nenad Đorđević i Ervin Pašanović za Biznis.rs ističu da ključ leži u efektima mera Narodne banke Srbije, kao i Evropske centralne banke – a očekuju i da će broj kreditnih kupaca rasti.

Mere Narodne banke Srbije od prošle godine o ograničavanju kamatnih stopa na stambene kredite, pad inflacije u evrozoni i euribora daju rezultate, kaže za Biznis.rs predsednik upravnog odbora Udruženja „Klaster nekretnine“ Nenad Đorđević.

„Na našem tržištu su stambeni krediti u najvećoj meri vezani za evro, a euribor je od kraja prošle godine u padu – što znači ne samo da su smanjene kamate onima koji su se već zadužili, nego je to i ‘psihološki’ signal onima koji su se dve godine uzdržavali zbog poskupljenja da će doći do značajnijeg smanjenja kamatnih stopa u narednom periodu“, kaže Đorđević odgovarajući na naše pitanje šta je to „vratilo“ kreditne kupce na tržište.

U prilog tome da se njihovo prisustvo itekako oseća na domaćem tržištu govori i statistika Narodne banke Srbije.

Kada je reč o najbrojnijim stambenim kreditima na našem tržištu – evroindeksiranim stambenim kreditima – podaci NBS kažu da su građani bankama u januaru ove godine dugovali 574 milijarde dinara, da bi do kraja juna taj dug narastao na 591 milijardu dinara, što je i kraj perioda na koji se odnosi izveštaj RGZ.

Pozitivan trend kada je reč o odobravanju stambenih kredita, po svemu sudeći, nastavljen je i u julu, kada su potraživanja banaka prema građanima na ime evroindeksiranih stambenih kredita porasla na 596 milijardi dinara, što znači da je od početka godine odobreno 22 milijarde dinara na ime novih stambenih kredita.

Ko su, međutim, ti „kreditni kupci“ koji su se ohrabrili da sada uzmu hipoteku?

„Moje iskustvo je da stanove na kredit kupuju zaposleni, mlađi parovi koji žele da zasnuju porodicu. Daleko ređe se radi o investicionim kupcima, odnosno onima koji kupuju drugu ili treću nekretninu za iznajmljivanje ili svojevrsnu investiciju viška kapitala“, kaže za Biznis.rs generalni direktor kompanije za nekretnine Adventis Real Estate Ervin Pašanović.

Kada je reč o daljem „odjeku“ na tržište nekretnina, Pašanović ocenjuje da bi rast tražnje kreditnih kupaca mogao da dovede do blage „korekcije“ (naviše) cena stanova, ali da je u ovom trenutku tržište stabilno i da sumnja da će drastično „reagovati“, bilo u pravcu poskupljenja bilo pojeftinjenja kvadrata, osim ako ne dođe do nekih nepredvidivih globalnih ili ekonomskih poremećaja.

Pašanović podseća na još jedno pravilo – da udeo kreditnih kupaca na tržištu nekretnina govori o kvalitetu i sigurnosti ekonomije jedne države.

„Oseća se rast tražnje za kreditnim proizvodima vezanim za kupovinu nekretnina i verujem da će se u narednom periodu više nekretnina kupovati preko kredita. To u krajnjem govori i o tome da je stanje u domaćoj privredi sve bolje“, zaključuje Pašanović uz podsećanje da je 36 odsto rekordni udeo kreditnih kupaca koji je kod nas zabeležen u periodu uoči izbijanja pandemije i u vreme nultih stopa referentnih kamata.