Stočari: Kilogram žive prasadi 800 dinara, moguće više cene

Cena kilograma živih prasića za sada se zaustavila na maksimalno 800 dinara, ali nije isključeno da će još rasti kako se približavaju 1. maj i Uskrs jer prasadi nema dovoljno u ponudi, rekli su danas stočari za Betu.

Proizvođač 1.200 prasića godišnje Jovan Rajić iz sela Bingula u opštini Šid, rekao je da ta cena donosi zaradu.

„Tom cenom pokrivamo i deo gubitaka od pre dve godine. Tada nas niko nije pitao koliko smo gubili na proizvodnji prasadi, pa ni sada ne treba da pita koliko ćemo zaraditi“, rekao je Rajić.

On je rekao da je zasad cena žive prasadi od 750 do 800 dinara kilogram kada se kupuje pojedinačno, ali je za veći broj niža i iznosi od 700 do 750 dinara po kilogramu.

Dodao je da cena posle praznika može da padne i na 500 dinara po kilogramu ako opadnu cene tovljenika jer su „vezane“ i rastu i padaju istovremeno.

Proizvođač svinja iz Laćarka Bora Šuljmanac je ocenio da su sad proizvođači prasadi monopolisti i mogu da traže cenu koju hoće, pošto su loša politika resornog ministarstva i bolest afrička kuga uništili stočni fond i prasadi nema dovoljno na domaćem tržištu, pa ih sam uvozi iz Danske da bi ih tovio.

„Ako je neko jedini u selu koji ima, na primer, 11 prasadi, može da diže cenu u nedogled“, rekao je Šuljmanac i naveo niz poremećaja u lancu proizvodnje i potrošnje.

On je rekao da klanice i veliki trgovinski lanci preko ogromnih marži zarađuju više nego proizvođači.

„Mnogi stočari su ugasili farme jer je država sistemski godinama uništavala tu proizvodnju prekomernim uvozom koji je i sada ogroman i sve prerađevine su uglavnom od uvoznog smrznutog mesa“, rekao je Šuljmanac.

U najgorem položaju su, po njegovim rečima, proizvođači jer na njima zarađuju i prodavci genetskog materijala, odnosno nazimica čija je cena porasla 100 odsto od kada je država počela da subvencioniše tu proizvodnju. Tako taj novac koji bi trebalo da bude podrška odgajivačima krmača, odmah ode prodavcima preko njihove astronomske cene nazimica.

Šuljmanac je rekao da ni poljoprivrednike niko ne pita koliki su njihovi troškovi.

„Pre nekoliko dana kupio sam ventil za prskalicu koji je veličine šest-sedam santimetara, a izrađen je uglavnom od plastike i platio ga 50.000 dinara. Na njemu nema ni zlata ni platine ili nekog drugog plemenitog metala, a toliko košta jer je taj prodavac jedan od malobrojnih koji nudi taj deo i može da istakne cenu koliku hoće, a na kupcima je da odluče da li će da plate ili više ne upotrebljavaju prskalicu“, rekao je Šuljmanac.