Stopirane male elektrane na OIE, država uvela građevinsku dozvolu

Vlada Srbije usvojila je izmene propisa koje će verovatno znatno otežati i poskupeti izgradnju elektrana na obnovljive izvore energije kapaciteta od 10,8 do 50 kW. Njihova izgradnja je zbog toga privremeno obustavljena.

Naime, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture usvojilo je nedavno izmene Pravilnika o posebnoj vrsti objekata i posebnoj vrsti radova za koje nije potrebno pribavljati akt nadležnog organa kojim je propisala da sve elektrane snage veće od 10,8 kW koje se grade za sopstvene potrebe od sada moraju da imaju rešenje o odobrenju za izvođenje radova.

Do sada je to bila obaveza za elektrane koje su bila snage veće od 50 kW.

To znači da će za izgradnju elektrane snage veće od 10,8 kW biti potrebno da se obezbede lokacijski uslovi kao da se gradi bilo koji drugi stambeni objekat, što će znatno produžiti proceduru i doneti dodatni trošak.

Da bi se uskladila sa ovim novim zahtevom, Elektrodistribucija (EDS) je 6. marta obustavila izdavanje svih separata za priključenje za elektrane snage veće od 10,8 kW. Reč je o dokumentu koji predstavlja sastavni deo tehničke dokumentacije neophodne za početak gradnje.

Prema navodima projektanata, ovaj dokument je izdavan u vrlo kratkom roku, najčešće do mesec dana, posle čega se gradi elektrana i podnesi rešenje za priključenje. 

EDS u uputstvu koje je izdalo ovim povodom i u koji je Biznis.rs imao uvid, navodi da se izdavanje separata strankama privremeno obustavlja do utvrđivanja jedinstvenih kriterijuma i postupka za izdavanje uslova za projektovanje i priključenje (UPP) za elektrane u režimu kupac-proizvođač instalisane snage od 10,8 kW do 50 kW.

Dodaje se da će organizacione jedinice biti blagovremeno obaveštene o daljem postupanju posebnim aktom.

Branko Živković, direktor firme Sunčica Solar, za Biznis.rs kaže da su najnovije izmene pravilnika spustile prag za najjednostavniji režim na 10,8 kW, dok sistemi iznad toga ulaze u režim rešenja o odobrenju za izvođenje radova.

„To je u praksi odmah izazvalo zastoje i različita tumačenja po opštinama. Iako Zakon o planiranju i izgradnji predviđa izuzetke od lokacijskih uslova kada se radovima ne menja komunalna infrastruktura i kapacitet postojećeg priključka, na terenu sve češće dobijamo zahteve za dodatnom dokumentacijom, pa čak i za lokacijskim uslovima, kao da se radi nova gradnja. Time se projekti bespotrebno usporavaju i poskupljuju“, navodi Živković.

On dodaje da dodatni troškovi zavise od opštine i konkretnog predmeta, ali da u slučajevima kada se traže lokacijski uslovi i prateći koraci, administrativni i projektni troškovi mogu biti reda veličine oko 1.500 do 2.000 evra za manje sisteme, što kod elektrane od, na primer, 15 kW može značiti poskupljenje od oko trećine u odnosu na ranije tipične cene.

„Dodatni problem je što se, po našim saznanjima, nova praksa traženja dopuna primenjuje i na predmete koji su već bili u postupku – što stvara pravnu i poslovnu neizvesnost. Sistem je i ranije bio spor i komplikovan, a sada rizikujemo još veću konfuziju i troškove, bez jasnog razloga. Ako već postoji potreba za dodatnim procedurama, onda one moraju biti brže, jednostavnije i jeftinije, jer u suprotnom praktično blokiraju tržište malih i srednjih solarnih elektrana“, zaključuje Živković.