Strancima prošle godine izdato više od 52.000 dozvola za rad

Već nekoliko godina unazad, kako bi se zadovoljile potrebe tržišta rada, u Srbiji je primetan“uvoz radnika“ iz inostranstva, najčešće iz azijskih zemalja. Nedostatak kadrova, pre svega zanatskih, na ovaj način se tek donekle se rešava.

Iz Nacionalne službe za zapošljavanje za Biznis.rs kažu da su da su njihove nadležne filijale, primenjujući odredbe Zakona o zapošljavanju stranaca i Pravilnika o dozvolama za rad, u periodu od 1. januara do 31. decembra 2023. godine izdale ukupno 52.184 dozvola za rad strancima, od čega je žena bilo 9.877. Godinu dana ranije izdato je 35.180 dozvola.

„Najviše radnih dozvola izdato je državljanima NR Kine, Ruske Federacije, Turske, Indije, Kube, Severne Makedonije, Ukrajine, Nepala i Bosne i Hercegovine“, kažu iz Nacionalne službe za zapošljavanje i dodaju da se radi o različitim profilima radnika.

Stranci su najčešće bili angažovani na poslovima zidara, armirača, pomoćnih građevinskih radnika, gipsara, stolara.

„Stranci su angažovani i kao pomoćni radnici u različitim granama privrede, kao i u uslužnim delatnostima, u ugostiteljstvu i hotelijerstvu. Osim toga, veliki broj dozvola za rad izdat je IT stručnjacima iz različitih oblasti IT delatnosti. Takođe, strani radnici dolaze na rad u značajnom broju i kao upućeni radnici“, navode iz NSZ.

Oni napominju i da su zanimanja za kojima su poslodavci iskazali mnogo veći broj prijavljenih potreba u odnosu na broj nezaposlenih lica koja se nalaze na evidenciji tokom prethodne godine sledeća: ekonomista, šivač, građevinski tehničar, prodavac u maloprodaji, tesar, magacioner, zidar, kuvar, mašinski inženjer, armirač, vozač, rukovodilac jednostavnim građevinskim mašinama, bravar, geronto domaćica, pekar, krojač, medicinska sestra, čuvar, kurir, diplomirani inženjer elektrotehnike za energetiku.

„Kada je u pitanju potražnja poslodavaca, u prethodnom periodu beležimo i dalje veću potražnju za profilima iz oblasti informacionih tehnologija, naročito iz oblasti programiranja. Takođe, primetno je da razvoj odgovarajućih sektora u oblasti mašinstva, elektrotehnike, građevine, medicine i ekonomije diktira potrebu za većom potražnjom visokoobrazovnih profila iz navedenih oblasti. Kada su u pitanju profili nižih kvalifikacija, primetan je trend potražnje u oblasti uslužnih delatnosti, ugostiteljstva, saobraćaja, trgovine i u oblasti građevinarstva“, istakli su iz NSZ.

Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu i dugogodišnji predsednik sindikata „Nezavisnost“ Zoran Stojiljković kaže da, kada se govori o radnicima u Srbiji, treba imati u vidu i „demografski pad, jer za razliku od sedamdesetih godina kada smo imali 120.000 ljudi koji su ulazili u proces rada, sada je oko sedamdeset hiljada brojnost novih generacija“. On ističe da i u Evropskoj uniji postoji pad određenog dela stanovništva, usled čega se pojavljuje potreba da se snabde radnom snagom koja joj je neophodna.

Stoiljković ističe da je u Srbiji još uvek primetna „cirkularna emigracija naših ljudi koji odlaze u razvijene zemlje regiona i na stalne ekonomske destinacije kojima su naši ljudi bili skloni u zapadnoj Evropi“, dok se udeo nekvalitetne, neadekvatne privremene zaposlenosti sa nedovoljnim dohocima povećava i dolazi do skoro četvrtine ukupnog broja zaposlenih.

„Nije preterivanje da bismo lako mogli da dođemo do situacije u kojojnemamo više neku značajniju nezaposlenost, a naše „odbegle radnike“ počinje da zamenjuje nekvalifikovana radna snaga iz Azije koja je na putu ka drugim trajnijim destinacijama, i koja je do kraja nezaštićena“, istakao je on.

Profesor Stoiljković navodi i da „ne možete držati na niskim platama sopstvenu radnu snagu, kao i da je morate bolje plaćati, uključujući sve prateće mere ekonomske i socijalne politike“. Kako kaže, došli smo u situaciju da „suvim zlatom plaćamo vozače kamiona, patronažne sestre, IT stručnjake, kuvare i mnoge druge profile“. On ističe i da se domaćim privrednicima mora ukazati podrška jer se „niko nije uspešno dugoročno razvio samo na stranim investicijama“.

Na pitanje koje su to mere (subvencije i podsticaji) kojima država trenutno potpomaže domaće privrednike pri zapošljavanju radnika, iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja za naš portal kažu „da su poslodavcima, i to u najvećoj meri onima koji pripadaju privatnom sektoru, na raspolaganju su tri seta mera“.

„Mere namenjene obrazovanju i obuci, pre svega mladih sa tržišta rada: stručna praksa, sticanje praktičnih znanja, pripravništvo sa visokim i srednjim nivoom obrazovanja i Moja prva plata. Ove mere namenjene su upravo suzbijanju problema koji se ogleda u nedostatku iskustva, koje je uočeno kao najveći problem prilikom angažovanja lica, posebno mladih, na tržištu rada“, naveli su iz ministarstva.

Takođe ističu da su poslodavcima na raspolaganju obuke, koje se na njihov zahtev mogu realizovati za nezaposlena i zaposlena lica, ukoliko na evidenciji nezaposlenih nije moguće obezbediti adekvatnu radnu snagu.

„Pored navedenih mera, posebno kada je u pitanju zapošljavanje teže zapošljivih lica sa evidencije, poslodavcima su na raspolaganju i odgovarajuće subvencije za njihovo zapošljavanje, a za koje oni inače pokazuju najveće interesovanje. Nezaposlenim licima sa evidencije, a koja iskazuju određeni afinitet ka preduzetništvu, na raspolaganju su i subvencije za samozapošljavanje.

Poseban set mera namenjen je podsticaju zapošljavanja osoba sa invaliditetom: subvencija zarade za lica bez radnog iskustva, troškovi podrške osobama sa invaliditetom koji se zapošljavaju pod posebnim uslovima: radna asistencija i prilagođavanje radnog mesta, kao i javni radovi na kojima se angažuju osobe sa invaliditetom“, zaključuju iz ministarstva.