Strani državljani u EU često imaju više kvalifikacije od potrebnih za njihove poslove

Duplo je veća verovatnoća da će radnici koji su iz zemalja van EU došli da zarade u neku od država članica Evropske unije biti prekomerno kvalifikovani za taj posao, od njihovih kolega iz EU. Na ovaj podatak upućuju najnoviji podaci koje je objavio statistički zavod Evropske unije.

“Stopa prekomerne kvalifikacije iznosila je 39,4 odsto za državljane zemalja koje nisu članice EU. Nasuprot njima, procenat prekomerne kvalifikacije za državljane EU iznosila je 20,8 odsto, što je manje nego prethodne godine”, navodi se u istraživanju Eurostata. U 2023. godini najveći udeo prekomerno kvalifikovanih državljana zemalja nečlanica EU zabeležen je u Grčkoj (69,6 odsto), zatim Italiji (64,1 odsto) i Španiji (56 odsto).

Posmatrajući stopu prekomerne kvalifikacije prema polu, podaci pokazuju da je veća kod žena nego kod muškaraca. Tokom 2023. godine bilo je za 6,7 odsto više žena iz zemalja van EU koje su obavljale poslove za koje su potrebne manje kvalifikacije od onih koje poseduju, nego muškaraca. Razlika iznosi 3,2 procentna poena kod državljana ostalih zemalja EU.

Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu i dugogodišnji predsednik Sindikata Nezavisnost Zoran Stojiljković ranije je za Biznis.rs rekao da u Evropskoj uniji postoji pad određenog dela stanovništva, usled čega se pojavljuje potreba da se snabde radnom snagom koja joj je neophodna.

“U  Srbiji je još uvek primetna cirkularna emigracija naših ljudi koji odlaze u razvijene zemlje regiona i na stalne ekonomske destinacije kojima su naši ljudi bili skloni u Zapadnoj Evropi”, istakao je on ranije.

Međutim, iako su naši, neretko visokoobrazovani, radnici decenijama unazad bili spremni da u potrazi za boljim životom odlaze u zemlje Zapadne Evrope i rade poslove za koje su potrebne niže kvalifikacije od onih koje oni poseduju, prema novim podacima – to više nije slučaj.

Prema podacima istraživanja “Decoding Global Talent 2024”, koje je sproveo Infostud u saradnji sa The Network (globalno udruženje portala za zapošljavanje) i The Stepstone Group, u 2018. godini zabeležena je ukupna spremnost na odlazak iz zemlje i preseljenje u drugu državu od čak 78 odsto, dok u 2020. godini ta brojka opada na 66 odsto.

Istraživanje je pokazalo da ispitanike iz Srbije najviše zanima da rade u inostranstvu u nekoliko oblasti, uključujući zelene poslove i održivost, digitalizaciju, nauku o podacima i veštačku inteligenciju, zanatske poslove, ručne i fizičke poslove, kao i inženjering i tehničke profesije.

Naši ljudi, bez dileme, posebno žele da rade u Austriji, Nemačkoj, Švajcarskoj i Sjedinjenim Američkim Državama (SAD). Takođe, što se tiče zemalja iz regiona, Slovenija se izdvaja kao popularna destinacija za potencijalno zapošljavanje među radnicima iz Srbije.

“Razlozi za napuštanje Srbije su raznovrsni, ali većina ispitanika (83 odsto) ističe finansijske i ekonomske faktore kao primarni motiv. Takođe, 70 dsto navodi bolji kvalitet života kao ključni osnov. Ponuda konkretnog posla opredeljuje 55 odsto ispitanika, dok je 53 odsto naglasilo bolji društveni sistem i zdravstveno osiguranje. Pored toga, 40 odsto anketiranih vidi bolje karijerne mogućnosti kao razlog za napuštanje zemlje”, navedeno je u istraživanju.

Na prekvalifikacije najčešće idu srednjeobrazovani građani

Neretko ćete od građana koji zemlju napuštaju zbog potrage za poslom čuti da je razlog taj što sa svojim kvalifikacijama u Srbiji ne mogu da pronađu adekvatno zaposlenje.

Prema Anketi o radnoj snazi za prvi kvartal 2024. godine, stopa nezaposlenosti u Srbiji iznosila je 9,4 odsto.

Prema podacima prikupljenim Anketom o obrazovanju odraslih, koju je prošle godine sproveo Republički zavod za statistiku, i kojom su obuhvaćene osobe od 25 do 69 godina, svaki peti građanin učestvuje u nekom vidu formalnog i neformalnog obrazovanja i obuka. Nešto veće je učešće žena (21,3 odsto) u odnosu na muškarce (18,4 odsto).

Posmatrano po stručnoj spremi, najviše se edukuju oni sa srednjim obrazovanjem (56,2 odsto), među kojima dominiraju muškarci naspram žena. Slede visokoobrazovani (31,8 odsto), gde su žene nešto aktivnije od muškaraca, a na začelju su osobe sa osnovnim obrazovanjem.

Međutim, paradoks nastaje kada se u obzir uzme radni status – iako bi većina pomislila da su nezaposleni ti koji teže sticanju novih znanja kako bi što pre stigli do posla, u našoj zemlji to nije slučaj.

Svaki drugi zaposleni (52,3 odsto) učestvuje u nekom vidu formalnog ili neformalnog obrazovanja i obuka, za razliku od nezaposlenih koji su daleko neaktivniji.