Šuković: Srbija ne bi trebalo da se udalji od EU zbog BRICS-a

Uloga BRICS-a je više simbolična, nego geopolitička u suštinskim značenju. Treba to imati u vidu, a tu pre svega mislim na Srbiju, jer je nama mesto u Evropskoj uniji. Srbija ne bi smela zbog BRICS-a da se udaljava od EU, rekao je za Biznis.rs ekonomista Danilo Šuković povodom tekućeg samita organizacije BRICS u Kazanju u Rusiji.

„Samit BRICS-a je najpotrebniji Rusiji i (predsedniku Rusije Vladimiru) Putinu da pokaže Zapadu da nije izolovan i da ima podršku zemalja koje su u BRICS-u ili koje nameravaju da uđu u BRICS. To je glavni politički motiv. Meni je sasvim logično, bez obzira na kritike zapadnih zemalja, da je generalni sekretar UN Antonio Gutereš posetio samit, jer ta organizacija predstavlja 40 odsto svetske populacije“, naveo je Šuković.

On je ocenio da je očekivano da Zapad osporava BRICS koji pokušava da se oslobodi njegovog dominantnog uticaja i bude protivteža, kao i da je dobro za svet da ne postoji samo jedan centar moći, nego više njih. Prema njegovim rečima niko ne treba da ima monopol na globalnom nivou, jer je konkurencija svuda poželjna i dobra za svet.

Putin se, prema izveštajima ruskih medija, u utorak na marginama samita sastao sa predsednicom Nove razvojne banke BRICS-a Dilmom Rusef, bivšom predsednicom Brazila. On je tim povodom izjavio da povećanje plaćanja u lokalnim valutama omogućava jačanje finansijske nezavisnosti zemalja BRICS-a i smanjivanje geopolitičkih rizika, odnosno oslobađenje ekonomskog razvoja od politike.

„Novu razvojnu banku (NDB) vidim kao pokušaj distanciranja od MMF-a i Svetske banke. Moj utisak je da su MMF i Svetska banka bili suviše pod uticajem politike SAD, koja ih je i najviše finansirala. I za njih je dobro da imaju konkurenciju. To nije štetno za globalnu ekonomiju, naprotiv. To je igra interesa na globalnom nivou“, kazao je Šuković.

Kada je reč o dedolarizaciji, Šuković smatra da to pre svega zavisi od realne snage ekonomija zemalja BRICS-a, a ne od političke volje. „SAD su bile veoma favorizovane činjenicom da je dolar glavna rezervna valuta u svetu. To im je omogućilo veliku zaduženost. U suštini bilo bi dobro da postoji nekoliko manje više ravnopravnih rezervnih valuta u svetu, a ne samo dolar. Dolar gubi svoj udeo, ali pitanje je kojom brzinom će se odigrati taj proces“, istakao je naš sagovornik.

Kako je najavljeno, lideri zemalja BRICS-a razmotriće tokom samita, reformu međunarodnog finansijskog sistema i povećanje uloge država članica ove organizacije, razvoj međubankarske saradnje i proširenje ibima transakcija u nacionalnim valutama. Pored toga, oni će razgovarati o proširenju saradnje u sferi politike i bezbednosti, kao i o mogućnostima razvoja saradnje u kulturnoj i humanitarnoj delatnosti.

Povodom daljeg proširenja organizacije BRICS, koja je do sada okupila 10 država, Šuković je naveo da je to složen proces, kao i da je pitanje ko će i kada biti primljen, na šta je ranije upozorio izjavio šef ruske diplomatije Sergej Lavrov. „Niko neće otići u BRICS da bi se odrekao Zapada. Suština je da je BRICS i dalje simbolička, a ne stvarna geopolitička snaga, pa prema tome sve zavisi od toga da li će zemlje BRICS-a osetiti korist od članstva i njegovih institucija koje se razvijaju“, naglasio je Šuković.

On je zaključio da ono što radi BRICS ne može da se poredi sa EU, organizacijom koja ima svoju valutu i tržište, koje je prostorno ujedinjeno. BRICS je geografski razbacan i teško je da može da ima svoju valutu, kazao je on, ali je dobro da svet bude višepolaran i da ima više centara moći.

Samit BRICS 2024 koji je u utorak otvoren u Kazanju trajaće do 24. oktobra. Ovo je prvi sastanak zemalja ove organizacije nakon proširenja, koja sada osim Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južne Afrike uključuje Saudijsku Arabiju, Egipat, UAE, Iran i Etiopiju. Dolazak u Rusiju potvrdili su predsednik Kine Si Đinping i indijski premijer Narendra Modi, kao i šefovi država i vlada iz još 30 zemalja. Srbiju u Kazanju predstavlja ministarska delegacija.