Svaki deseti zaposleni imaće privatnu penziju – Koliki prinos donose dobrovoljni fondovi?

Dobrovoljni penzijski fondovi ostvarili su od početka poslovanja prosečan prinos od 7,2 odsto, ali je dobit u poslednjih pet godina smanjena na prosečnih 4,2 odsto. U poslednjih godinu dana prinos iznosi 4,8 odsto, pokazuje izveštaj Narodne banke Srbije (NBS) za treći kvartal prošle godine.

FONDex – indeks koji predstavlja ponderisani prosek prinosa svih fondova, na kraju trećeg tromesečja 2025. godine dostigao je vrednost od 3.741, a neto imovina svih fondova iznosila je 65,2 milijarde dinara i za 2,8 odsto je veća u odnosu na prethodno tromesečje.

Na promenu vrednosti neto imovine fondova utiču neto uplate doprinosa koje su od jula do septembra 2025. godine iznosile 1,4 milijarde dinara, isplate koje su bile 752 miliona dinara i dobit koju fondovi ostvaruju.

Struktura ulaganja se blago promenila jer je najveći udeo ulaganja u državne obveznice pao sa 61,6 odsto na 56,7 procenata. Sredstva na kastodi računima obuhvataju 23,5 odsto, akcije domaćih preduzeća 11 odsto, oročeni depoziti kod banaka su na 3,6 odsto, dok ulaganja u inostranstvo čine 3,4 odsto ukupne imovine fondova.

Primetno je i da je u odnosu na pre deset godina valutna struktura imovine dobrovoljnih penzijskih fondova pomerena ka deviznim izvorima.

U 2015. godini čak 87 odsto imovine bilo je u dinarima, dok je na kraju trećeg tromesečja prošle godine taj udeo smanjen na 67 odsto. Imovina u evrima iznosi 25 odsto, a u dolarima osam. U imovini fondova prvi put se u 2024. godini pojavljuje dolarska imovina, i to nezanemarljivih 14 odsto, koja u prva dva kvartala prošle godine raste na po 16 odsto, da bi na kraju trećeg kvartala bila osam procenata.

Ko su članovi dobrovoljnih penzijskih fondova?

Prema podacima o broju ljudi koji uplaćuju dobrovoljno penzijsko osiguranje vidi se da svaki deseti zaposleni ima i ovaj vid penzijskog osiguranja, s obzirom na to da je na kraju septembra prošle godine bilo nešto manje od 230.000 korisnika ovih fondova. Svaki peti je član dva ili više fondova. Prosečan iznos akumuliranih sredstava na računima članova iznosio je skoro 316.000 dinara. Prosečna starost članova dobrovoljnih penzijskih fondova iznosi oko 48 godina, čak dve trećine je starosti od 40 do 60 godina, dok je petina starija od 58 godina.

U Srbiji trenutno posluje sedam dobrovoljnih penzijskih fondova kojima upravljaju četiri društva za upravljanje. Imovina fondova odvojena je od društva za upravljanje, a kontrolu njihovog rada vrši Narodna banka Srbije.

Društva za upravljanje prema zakonu naplaćuju dve vrste naknada, i to – pri svakoj uplati i za upravljanje penzijskim fondom.

Prosečna naknada prilikom uplate u trećem kvartalu prošle godine iznosila je 2,18 odsto i njen ukupan iznos bio je 30 miliona dinara. Naknada za upravljanje fondom se obračunava po stopi od najviše 1,25 odsto godišnje od vrednosti neto imovine fonda.

Podaci pokazuju da opada nivo individualnih uplata, a raste udeo uplata poslodavaca. Lične uplate su tako u trećem tromesečju prošle godine bile nešto ispod 40 odsto, oko 36 odsto su uplate poslodavaca koji svojim zaposlenima uplaćuju doprinose, dok su četvrtina uplate doprinosa preko penzijskih planova.

Poslodavci su poreskim olakšicama stimulisani da uplaćuju doprinose za svoje zaposlene u dobrovoljne penzijske fondove, jer na iznos do 8.449 dinara mesečno ne plaćaju porez na dohodak građana.

Povlačenje uplaćivanih sredstava nije vezano za odlazak u redovnu penziju i može početi sa navršenih 58 godina, a najkasnije sa 70. U trećem tromesečju je korisnicima isplaćeno 752 miliona dinara, od čega su 80 odsto bile jednokratne isplate, dok je ostatak isplata programiran.