Sve manje kvalitetne pšenice u Srbiji, proizvođači brašna primorani na uvoz

Prema podacima Udruženja „Žito Srbije,“ pšenicom je u 2024. godini posejano 580.000 hektara, od čega je samo polovina zasejana deklarisanim semenom.

Profesor Miroslav Malešević, stručnjak za strna žita, ukazuje na ozbiljan problem nedostatka domaćeg semena. Srbija godišnje treba oko 120.000 tona semenske pšenice, ali je proizvedeno svega 65.000 tona. Posledica je sve veća upotreba tzv. pšenice „sa tavana,“ koja, iako ekonomski isplativija na početku, nosi veći rizik od bolesti i dodatnih troškova za zaštitna sredstva.

Kako bi podstakla upotrebu deklarisanog semena, država je povećala regres sa 6.000 na 17.000 dinara po hektaru. Pored toga, budžet za poljoprivredu za 2025. godinu iznosi rekordnih 149,5 milijardi dinara, od čega je 111,4 milijarde opredeljeno za subvencije. Ipak, stručnjaci smatraju da ova mera neće biti dovoljna bez sveobuhvatne strategije za oporavak semenarstva.

“Vremenski uslovi za jesenju setvu bili su povoljni, a oko 70 odsto površina zasejano je u optimalnom roku. Međutim, problemi u kvalitetu zrna, prisustvu aflatoksina i bolesti poput truleži korena šećerne repe, dodatno otežavaju situaciju”, navode agroanalitičari.

Profesor Malešević upozorava da bez domaćeg semenarstva Srbija postaje zavisna od multinacionalnih kompanija. Ovaj trend je već prisutan kod kukuruza, gde uvoz dominira. Bez jačanja domaće proizvodnje semena, srpski poljoprivrednici mogli bi se suočiti sa rastućim troškovima i smanjenom konkurentnošću.

Kada je reč o proizvodnji mlinskih proizvoda u Srbiji predstavlja jednu od najvažnijih grana prehrambene industrije. Glavne sirovine su pšenica, kukuruz, ječam i raž, od kojih se dobijaju proizvodi poput brašna, griza, mekinja i specijalizovanih mlinskih proizvoda za različite potrebe.

Mlinski sektor u Srbiji čine veliki industrijski mlinovi, srednja preduzeća i manji porodični mlinovi, što omogućava širok spektar proizvoda prilagođenih različitim potrebama tržišta. Veći mlinovi često posluju kao deo integrisanih sistema prehrambene industrije, dok manji pružaju fleksibilnost i mogućnost specijalizovane proizvodnje.

Proizvodnja je uglavnom orijentisana na domaće potrebe, ali značajan deo odlazi u izvoz. Glavna izvozna tržišta uključuju zemlje regiona (Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija) i Evropska unija.

Domaće tržište mlinskih proizvoda karakteriše stabilna potražnja, pri čemu pšenično brašno dominira kao osnovni proizvod. Pored toga, raste interesovanje za proizvode od integralnog i specijalnog brašna, što odražava globalne trendove zdrave ishrane.

U zavisnosti od tipa brašna i žitarice od koje je napravljeno cene se kreću od 69 dinara za tip-400 od pšenice do 185 dinara za brašno od spelte.

Kompanija MB komerc iz Rume već više od dvadeset godina bavi se proizvodnjom mlinskih proizvoda od kojih su pored brašna od pšenice T-400 i T-500, zastupljeni i proizvodi poput crnog, integralnog, i brašna za testa za palačinke i pice.

“Po svojim karakteristikama pšenica se razlikuje u nekoliko elemenata. One najkvalitetnije nažalost u Srbiji nema više od pet odsto ukupnog roda. Obzirom da smo naš sistem rada razvili do najsitnijih detalja, u mogućnosti smo da izvršimo totalnu analizu svih vrednosti ulazne sirovine, uključujući i prisustvo GMO semena kao i ostalih elemenata koji definišu kvalitet, a zatim i da posebno lagerujemo i odvajamo pšenicu u silosu. Tehnološki unapređen mlin, kao sledeća bitna faza u izradi proizvoda, poseduje takvu funkcionalnost gde kroz meljavu sve što je dobro u zrnu pšenice – ostane u proizvodu. Za brašno smo izabrali isključivo najbolje što Srbija ima”, navode na zvaničnom sajtu ove kompanije.

Najuspešnija preduzeća u delatnosti proizvodnje mlinskih proizvoda u 2023. godini
Ime preduzeća	Ukupni prihodi	Dobit
DOO MB KOMERC RUMA	2.758.686.000	259.040.000
DANUBIUS d.o.o. Novi Sad	4.201.844.000	243.643.000
ŽITOPRODUKT DOO BAČKA PALANKA	1.100.411.000	80.669.000
MLINSKA RADNJA UNION LJUBIŠA JEREMIĆ PREDUZETNIK KRNIĆ	657.327.000	77.572.000
SOLE-KOMERC DOO	2.399.428.000	65.318.000
DOO ŽITO-BAČKA KULA	4.780.207.000	51.718.000
DEM DOO KULPIN	2.482.616.000	51.204.000
SAMOSTALNA ZANATSKA RADNJA ZA MLEVENJE ŽITARICA ČEKOVIĆ MILIJAN ČEKOVIĆ PR KOŠTUNIĆI	825.909.000	49.397.000
ADS-INTERKOMERC DOO NOVI SAD	237.432.000	36.294.000
GRANEXPORT DOO PANČEVO	6.576.303.000	25.925.000
DOO BANATSKI KLAS PANČEVO	1.567.512.000	25.861.000
MLIN STEVANOVIĆ DOO MALOŠIŠTE, DOLJEVAC	203.197.000	22.358.000
ŽITOSREM DOO INĐIJA	1.399.266.000	19.677.000
FISH CORP. 2000 DOO BEOGRAD	484.749.000	19.327.000
ITALICO DOO BEČEJ	339.636.000	18.953.000
ŽITODON DOO BEOGRAD	22.712.000	14.770.000
MPPD BRAĆA RUŽIĆ DOO KLENJE	872.525.000	12.005.000
GREČKA d.o.o. Beograd-Stari Grad	164.872.000	11.505.000
TIRA DOO ŠIMANOVCI	904.952.000	9.926.000
SOKO-M DOO VRBOVAC	277.413.000	7.304.000
SOMBORMLIN DOO SOMBOR	741.752.000	6.584.000
FINAGRO DOO RAŠKA	375.765.000	5.423.000
AD TRIVIT MLIN MI VRBAS	14.690.000	4.930.000
DRAGAN GRUJIĆ PR, SAMOSTALNA ZANATSKO TRGOVINSKA RADNJA, KOSANČIĆ	16.214.000	4.918.000
EURO-MLIN,DOO Petrovac na Mlavi	297.202.000	4.457.000
BOŽIDAR MITIĆ PR CRNCI	79.119.000	4.075.000
*svi podaci su za 2023. godinu, u dinarima

Inače, firma MB komerc nalazi se na prvom mestu liste najuspešnijih u delatnosti proizvodnje mlinskih proizvoda koju je napravila bonitetna kuća CompanyWall. Lista je napravljena na osnovu dobiti, koju je MB komerc u 2023. godini ostvarila u iznosu od 259.040.000 dinara. Stabilnost u poslovanju kompanije potvrđuje i podatak da je u prethodnoj 2022. godini dobit bila gotovo ista sa sumom od 260.801.000 dinara.

Drugo mesto liste najuspešnijih u delatnosti proizvodnje mlinskih proizvoda prema dobiti zauzima novosadska firma Danubius sa rezultatom na kraju 2023. od 243.643.000 dinara. Ništa manje nisu bile uspešne ni 2021. i 2022. godina kada je zarađeno 182.263.000, odnosno 175.752.000 dinara.

Ova kompanija, takođe, pravi mlinske proizvode kao što su nekoliko vrsta belog brašna, integralno, heljdino i speltino brašno, kao i proizvod namenjen pravljanju testa za pice.

“Kada su privatna svojina i preduzetništvo revalorizovani i dovedeni u ravan normalnog svakodnevnog poslovanja, 2006. godine uspešno je obnovljena privatizacija i Danubius je postao član Delta korporacije. Novi vlasnik unapredio je proizvodnju rekonstrukcijom opreme u silosu, zamenom kompletne opreme u mlinu, kao i uvođenjem najnovije linije u proizvodnji testenine”, kaže se u predstavljanju Danubius.

Treće mesto liste najboljih prema dobiti u istom sektoru zauzela je firma iz Bačke Palanke Žitoprodukt d.o.o. Rezultat od 80.669.000 dinara u 2023. ujedno je i najbolji u poslednje tri godine za ovo preduzeće. U 2021. dobit je iznosila 12.774.000 dinara, a u 2022. – 16.112.000 dinara.

Kompanija Žitoprodukt d.o.o. osnovana je 1880. godine, a u sadašnjem obliku aktivna je od 1960.

“ Osnovna delatnost preduzeća je prerada i mlevenje kukuruza. Ove radnje daju sledeće proizvode: spezzato, kukuruzni griz – granulacija do 1.180 mm, kukuruzno brašno, palenta i kukuruzno stočno brašno. Fokus poslovanja je sušenje i skladištenje žitarica, i Žitoprodukt skladišnog kapaciteta od 22.000 tona žitarica je višedecenijski partner poljoprivrednih proizvođača, i trgovaca žitaricama”, stoji na sajtu ove kompanije.