Sve se više putuje – preko milijardu evra za odmor van Srbije u prva tri meseca

Srbija na početku ove godine beleži rast dolazaka i noćenja turista, ali prihodi od turizma padaju dok potrošnja domaćih turista u inostranstvu raste, pa se deficit u razmeni turističkih usluga sa svetom produbljuje.

Broj dolazaka turista od januara do aprila bio je veći za 7,8 odsto, uz rast broja noćenja od 6,5 odsto. Domaći su ostvarili 8,2 odsto više dolazaka i 6,3 procenta više noćenja, dok su strani imali 7,3 odsto više dolazaka i 6,7 više noćenja, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Međutim, kada se pogledaju preliminarni podaci u bilansu turističkih usluga Narodne banke Srbije (NBS), jasno je da gosti troše manje nego u istom periodu prošle godine. Turisti koji su odmarali u Srbiji u prva tri meseca ove godine potrošili su 589 miliona evra, što je pad sa 626 miliona evra koliko je iznosila potrošnja u istom periodu godinu ranije.

Za to su, pre svega, zaslužni rezultati u januaru i februaru koji su bili slabiji nego u prva dva meseca prošle godine, dok je potrošnja u martu bila znatno veća nego u istom mesecu prošle godine, tako da postoji mogućnost da se u nastavku godine ovaj trend preokrene.

Turisti su u januaru u Srbiji potrošili 202 miliona evra, u februaru 190 miliona evra, a u martu 197 miliona. Niža potrošnja zabeležena je iako zvanična statistika pokazuje da je u prvom kvartalu ove godine u odnosu na isti prethodne došlo do rasta cena u restoranima i hotelima za 6,4 odsto. Podaci RZS-a ukazuju da su generator rasta bile cene u restoranima i kafeima sa 7,9 odsto, dok su usluge smeštaja čak i minimalno pojeftinile za 0,2 odsto.

Ovo bi moglo da ukaže na to da turisti češće biraju apartmanski smeštaj i ishranu u sopstvenoj režiji, odnosno da češće koriste prenoćišta bez dodatnih usluga, ali i na to da je dodatna potrošnja smanjena.  

Deficit približno pola milijarde evra

Što se tiče potrošnje naših građana u inostranstvu, ona je za prva tri meseca premašila milijardu evra i dostigla 1.041 miliona evra, dok je u istom periodu prošle godine iznosila 883 miliona evra. Građani Srbije su u sva tri meseca ove godine trošili na putovanja van zemlje više nego prošle.

Kako je priliv od turista u Srbiji bio niži, a potrošnja naših državljana u inostranstvu na turističke usluge veća, deficit se u prva tri meseca produbio sa prošlogodišnjih 257 na ovogodišnjih skoro pola milijarde, tačnije 452 miliona evra.

Dominantan odliv deviza dolazi preko privatnih turističkih putovanja u inostranstvo na koja su građani Srbije u prva tri meseca izdvojili 911 miliona evra, dok su u istom periodu prošle godine potrošili 767 miliona evra.

Poslovni turizam van zemlje takođe je u ekspanziji, jer se u prvom kvartalu beleži potrošnja od 130 miliona evra, 13 miliona evra više nego prošle godine.

Ukoliko se potrošnja na putovanja u inostranstvo nastave ovim tempom, deficit u razmeni turističkih usluga Srbije sa svetom mogao bi u 2026. vrlo lako da premaši prošlogodišnji rekordan od 1,759 milijardi evra.

Izvor: Narodna banka Srbije

NBS: Nema razloga za zabrinutost

Narodna banka Srbije (NBS) zasada ne smatra da je reč o zabrinjavajućem trendu. Za Biznis.rs su posle objave rezultata za prva dva meseca ove godine kazali da je – iako je tokom januara i februara zabeležen veći neto odliv po osnovu turističkih usluga nego u istom periodu prethodne godine – u ovom momentu teško proceniti kako će izgledati cela godina, s obzirom na to da se navedeni podatak odnosi samo na dva meseca.

„Za 2027. godinu, imajući u vidu da je to godina održavanja međunarodne izložbe EXPO, očekujemo visok priliv stranih turista iz različitih krajeva sveta, pošto je do sada već 137 zemalja potvrdilo svoje učešće, i po tom osnovu značajan rast izvoza turističkih usluga, što će uticati i na povećanje suficita u razmeni usluga“, navedeno je iz NBS.

Pored toga, kako su istakli, treba imati u vidu da na kretanja u turizmu utiču kako domaća, tako i dešavanja u međunarodnom okruženju, pa tako rast opšte neizvesnosti, značajniji rast inflacije ili bilo koji drugi eksterni šok i te kako mogu opredeliti kretanje i domaćeg i stranog turizma.

„Poslednjih nekoliko godina sa rastom globalne inflacije došlo je do rasta cena turističkih aranžmana koji su sačinjeni od cene prevoza, smeštaja i usluge na određenoj destinaciji, pa je po tom osnovu i uvoz turističkih usluga, vrednosno posmatrano, veći. Takođe, ne možemo zanemariti ni činjenicu da je povećan i životni standard i raspoloživ dohodak građana, što svakako ostavlja mogućnost za veća izdvajanja na turizam“, ocenjuje srpska centralna banka.

Kada je reč o domaćem turizmu, on utiče na bruto domaći proizvod, ali ne i na platni bilans, koji posmatra tokove robe, usluga i finansijske tokove sa inostranstvom.

Očekujemo rast turističkog prometa u odnosu na prethodnu godinu koja je bila slabija od uobičajene i kada je reč o domaćim turistima i stranim, a u prilog toj tvrdnji svedoče i podaci od početka ove godine, gde je broj dolazaka turista veći za 6,6 odsto, a broj noćenja za 5,6 odsto u februaru, pri čemu je u sličnoj meri povećan broj i domaćih i stranih turista (koji doprinose povećanju izvoza turističkih usluga), navode iz NBS.

Posebno napominju da u okviru tekućeg računa platnog bilansa, kategorija koja se odnosi na razmenu usluga beleži suficit koji se za poslednjih deset godina u proseku kretao između dva i tri odsto BDP-a.

„Od početka 2026. godine suficit u razmeni usluga iznosio je 547 miliona evra, a pozitivan saldo očekujemo i na nivou cele 2026. godine, i to na sličnom nivou kao što se kretao i prethodnih godina“, zaključuju iz NBS.