Sve više posla za detektivske agencije u Srbiji
25.4.2023 14:33 Autor: Milica Rilak 7
Iako su prve asocijacije na detektive čuvena lupa i lula Šerloka Holmsa, moderne detektivske agencije opremljene su pametnim telefonima, sofisticiranom opremom i softverom. Od završetka pandemije u Srbiji, prihodi firmi i preduzetnika registrovanih za istražnu delatnost su više nego duplirani, dok je njihova dobit trostruko porasla, a vlasnik agencije Code GT Goran Tomić za Biznis.rs kaže da je uveren da vreme za detektivske agencije tek dolazi.
Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, u Srbiji posluje 30 firmi i preduzetnika registrovanih za istražne delatnosti. Tokom 2019. i 2020. njihovi ukupni prihodi kretali su se između 10 i 11 miliona dinara, da bi u 2021. godini više nego dvostruko porasli, i dostigli vrednost od 23,3 miliona dinara.
U istom periodu, dobit svih registrovanih je u 2021. dostigla četiri miliona dinara, dok je u 2019. bila niža od milion dinara za ceo sektor.
„Povećava se tražnja za detektivskom agencijama u Evropi i globalno, a to se dešava i u Srbiji – sve je više posla pošto ljudi sve radije pribegavaju tome da određene istražne poslove povere privatnim detektivskim agencijama, umesto da se oslanjaju isključivo na državne organe. Od nas se očekuje da uradimo posao do kraja, jer se zna da policajac radi na stotinama, pa i hiljadama predmeta i ne može svakom jednako da se posveti. Sa druge strane, u detektivskoj agenciji smo 24 sata dnevno na raspolaganju klijentima, i to povećava poverenje u naš rad, što opet dovodi do novih poslova i klijenata“, kaže za Biznis.rs Tomić, koji je 30 godina karijere proveo upravo u policiji.
Prema Zakonu o detektivskoj delatnosti, fizička i pravna lica mogu obavljati taj posao ako imaju licencu za obavljanje detektivske delatnosti, odnosno detektivskih poslova izdatu od strane Ministarstva unutrašnjih poslova. U okviru posla, primera radi, mogu obrađivati podatke o nestalim licima ili onima koji se kriju da bi izbegli krivično, prekršajno ili drugo gonjenje ili licima koji su klijentu detektivske agencije prouzrokovali štetu, a čija odgovornost je utvrđena u skladu sa zakonom. Detektivi mogu tragati za izgubljenim ili ukradenim predmetima, ali i obrađivati podatke o uspešnosti poslovanja ili kandidatima za posao – ali uz pristanak kandidata.
„Prilikom obrade podataka, detektivu je zabranjeno da ometa obavljanje poslova koji su u nadležnosti državnih organa“, navedeno je u zakonu.
„Verujem da vreme detektivskih agencija što se tiče Srbije i Balkana tek dolazi, i očekujem da će za koju godinu tražnja dostići vrhunac, a pogotovo ako se proširi spisak poslova koje može obavljati pravno lice registrovano za detektivsku delatnost, odnosno detektiv“, kaže Tomić.
U razgovoru za Biznis.rs razbija još jednu predrasudu, a to je da su istrage preljube najtraženija usluga današnjih detektiva.
„Provera je osnovna vrsta posla kojim se danas detektivske agencije bave. Informacija je nešto što je najvrednije za klijenta, pa danas često roditelji angažuju detektive radi provere načina života dece koja studiraju u drugom gradu ili čak državi, ili kompanije koje traže proveru poslovanja potencijalnih partnera, da ne bi ušli u posao sa fantomskim firmama. Trenutno Code GT u Boru najviše radi na proverama radnika na poslovima fizičko-tehničkog obezbeđenja, jer kompanije koje pružaju takvu uslugu žele da znaju koga primaju na to radno mesto“, objašnjava Tomić.
Code GT je registrovan u Zaječaru, kao prva detektivska agencija u Timočkoj krajini, a u 2021. bila je na drugom mestu u Srbiji prema ostvarenoj dobiti. Iz naše tabele o poslovanju detektivskih agencija i preduzetnika vidljivo je da dominiraju beogradske adrese sedišta, ali među one sa najvećim prihodima i dobiti u Srbiji ušli su i detektivi iz Zrenjanina i Čente.
Tomić naglašava da sedište njegove detektivske agencije jeste u Zaječaru, ali da ni on ni njegove kolege nisu geografski ograničeni u svom radu.
„Radimo na teritoriji Srbije, Balkana i Evrope. Susretali smo se sa predmetima u kojima su nas angažovali naši građani koji žive u Austriji ili Nemačkoj. Ono što postoji je naš interni ‘fer plej’ kada je u pitanju neka teritorija, pa onda komuniciramo međusobno ili angažujemo kolegu registrovanog na tom prostoru i zajednički uradimo posao“, kaže Tomić.
Pročitajte još:
Kada je reč o daljem razvoju poslovanja, konstatuje da se tokom pandemije osetio zastoj, ali da je on više nego prevaziđen tokom 2021. i 2022. godine.
„Očekujem dalje povećanje obima posla, pa ćemo najverovatnije do kraja ove godine premašiti postignuto u 2022. godini“, optimističan je Goran Tomić.
jevtić
25.4.2023 #1 AuthorZanimljivo…
ELLA
25.4.2023 #2 AuthorSamo nam i detektivi fale. I onako se ne zna ko pije a ko plaća. A svi se prave da je sve dobro i lepo
SHALIMAR
25.4.2023 #3 AuthorKo bi rekao,zanimljiv podatak…
Dux011
25.4.2023 #4 AuthorDa baš zanimljivo.
MAJA
26.4.2023 #5 AuthorTo govori o nepoverenju ljudi prema državnim organima
HEPO
26.4.2023 #6 AuthorSoko zove orla
DOBRILA
27.4.2023 #7 AuthorKo bi rekao..