Sve više proizvođača pribegava „šrinkflaciji“, kupci nemaju prava žalbe

Rast troškova proizvodnje, usled skupljih sirovina i energenata, proizvođačima je nametnuo pitanje kako da povećaju cenu artikla, a da istovremeno smanje rizik od pada prodaje.

RTS piše da su mnogi od njih pribegli rešenju koje nije protiv zakona, ali jeste nepoštena praksa, bar sa stanovišta potrošača, pakovanje ostane isto, gramaža se smanji, cena ne menja ili se neznatno poveća.

Reč šrinkflacija zvuči komplikovano, ali pojava koju ta reč predstavlja je vrlo jednostavna i odavno poznata potrošačima u Srbiji. Reč je o mršavljenju, tj. o smanjenju gramaže u pakovanju proizvoda.

U praksi to znači da čokolade više nemaju 100 grama, nego 90 ili 80, jogurt se smanjio sa 200 mililitara na 180, iako je količina manja, cena je ista ili viša.

I dok je u početku bila očigledna kod osnovnih životnih namirnica, šrinkflacija danas „jede“ gotovo sve proizvode. Promene je pretrpeo čak i toalet-papir, pa i porcije u restoranu.

„Potrošači su i te kako uočili ovu pojavu, i izuzetno negativno reaguju. Redovno nas pitaju da li je sve u skladu sa zakonom, primetili su da je smanjena gramaža, a da je cena ista, i to utiče na njihov budžet jer za isti novac mogu da kupe znatno manju količinu proizvoda“, rekao je Mladen Alfirović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije za RTS.

„Mršavljenje“ pakovanja je, ukazuju ekonomisti, jedan od načina da se preduzeće bori sa inflacijom i rastom troškova. Istraživanja pokazuju da potrošači manje reaguju na smanjenje ambalaže nego na povećanje cene.

Jedan od najuočljivijih primera šrinkflacije dogodio se 2016. godine. Tada je čuveni švajcarski brend smanjio gramažu, a razmak između čokoladnih planinskih vrhova se povećao. Pakovanje je naizgled ostalo isto.