Svetska banka: Privredni rast u Srbiji ove godine oko 3,5 odsto, a inflacija do 3,7 procenata

Srbija je u 2023. godini ostvarila dobre ekonomske rezultate, ali da bi došlo do očekivanog rasta rezultati moraju biti još bolji, zaključak je konferencije Svetske banke na kojoj je predstavljen Redovan ekonomski izveštaj za Zapadni Balkan.

Direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji Nikola Pontara (Nicola Pontara) rekao je da postoje tri ključna zaključka u izveštaju. Prvi je taj da je ostvaren viši privredni rast nego što se očekivalo.

“Privredni rast tokom 2023. bio je procenjen na 2,5 odsto međugodišnje, što je više od ranijih projekcija zahvaljujući neočekivano dobrom rezultatu sektora poljoprivrede i građevinarstva, kao i snažnom oporavku sektora energije nakon krize iz 2022”, rekao je Pontara.

Druga stvar je to što su na strani rashoda, neto izvoz, i u nešto manjoj meri potrošnja, bili glavni pokretači rasta u 2023. godini, dok su investicije ostvarile negativan doprinos.

“Potrošnja je počela da se oporavlja tek u drugoj polovini godine usled uporne inflacije, a ukupne investicije smanjene su prvenstveno zbog nižeg nivoa zaliha. Kako su zarade počele da beleže rast u realnom iznosu, dok je inflacija započela trend usporavanja, za očekivati je početak bržeg oporavka potrošnje”, objasnio je Pontara.

Kao treći ključni faktor uticaja na ekonomiju Zapadnog Balkana istakao je klimatske promene koje dovode do dodatnih potencijalnih rizika za gradove. Pre svega zbog sve toplije klime gradovi su izloženi opasnostima kao što su poplave, klizišta i ekstremne vrućine.

“Obuzdana” inflacija u 2023.

Vodeći ekonomista za Zapadni Balkan Ričard Rekord (Richard Record) rekao je da smo u protekloj godini prisustvovali vraćanju na neke “normalnije” stope rasta u regionu.

“Od 2,6 odsto kolika je bila naša procena za prošlu godinu došli smo do procene od 3,2 odsto za ceo Balkan za ovu godinu. Ova prognoza je ohrabrujuća s obzirom na sve ekonomske šokove koji se dešavaju u poslednje vreme”, istakao je Rekord.

U svom delu izlaganja vodeći ekonomista za Zapadni Balkan osvrnuo se i na nezaposlenost čija je stopa dostigla nivo od 9,1 odsto u četvrtom kvartalu 2023. (što predstavlja neznatno povećanje u odnosu na treći kvartal), usled čega je prosečna stopa nezaposlenosti u 2023. iznosila 9,5 odsto.

“Nažalost, visoka je nezaposlenost mladih. Zarade su porasle za nominalnih 14,8 odsto u 2023. u poređenju sa 2022. Procenjuje se da je siromaštvo neznatno opalo, i to sa 7,9 odsto u 2021. na 7,5 odsto u 2022. Smanjenje siromaštva nastavilo se u toku 2023. usled snažnog ekonomskog rasta i unapređenja uslova na tržištu rada, mada su se na njega delimično negativno odrazili smanjenje proizvodnje u poljoprivredi i rast inflacije na kraju godine”, naveo je Rekord.

On je dalje dodao da je i u ovom izveštaju navedeno da kada je reč o siromaštvu nije samo u pitanju stopa nezaposlenosti, već i otpornost populacije.

“Prema neki novim procenama imamo jednu trećinu zaposlenih na Balkanu koji imaju manje od dve nedelje uštede u smislu da bi mogli da podnesu ekonomske šokove, kao što je gubitak posla”, naglasio je Rekord.

Pad inflacije, ali i deficita

Govoreći o inflaciji, rekao je da se smanjuje u odnosu na prošlu godinu u celom regionu.

Inflacija je ostala povišena tokom 2023, prvenstveno usled značajnog povećanja cena hrane i energenata. Stopa inflacije je kulminirala u martu 2023. (od 16,2 odsto), nakon čega je usporila na 7,6 odsto do kraja godine. Narodna banka Srbije odgovorila je na visoku inflaciju neprekidno povećavajući referentnu kamatnu stopu od aprila 2022. do jula 2023. Ova stopa je ostala nepromenjena na nivou od 6,5 odsto od jula 2023.

U izveštaju se navodi da je uočeno i smanjenje fiskalnog deficita u regionu. Prosečan deficit iznosio je 1,5 procenata na celom Balkanu, što je bila polovina u odnosu na prethodnu godinu.

“Naravno, sa nižim deficitom došlo je i do smanjenja javnog duga, mada je to delom i zbog veće naplate poreza, a ne zbog smanjenja potrošnje. Deficit tekućih transakcija je poboljšan i takođe je ostvario pad u prethodnoj godini primarno zbog smanjenja troškova uvoza”, zaključio je Rekord.

Rezultati Srbije bolji od očekivanih

Lazar Šestović, viši makroekonomista za Srbiju, rekao je da naša zemlja u principu deli sudbinu ostatka regiona, i kada je dobro i kada je loše.

“Srbija je imala bolji rast od očekivanog. Nastavlja se smanjenje inflacije koja usporava iz meseca u mesec. Sredinom ove godine očekujemo da se vrati u ciljane okvire Narodne banke Srbije. Do kraja godine će biti oko 3,7 odsto”, istakao je Šestović.

On je dodao da kada je reč o budžetu performanse su bolje od očekivanih. Deficit je procenjen na 2,2 odsto BDP-a, što je dovelo do daljeg smanjenja učešća javnog duga u BDP-a na oko 52 odsto.

“Od druge polovine 2023. godine došlo je do rasta BDP-a, i to uglavnom zbog većih investicija, što je veoma bitno naglasiti jer su u prethodnim kvartalima investicije beležile pad. Rast bruto domaćeg proizvoda pogurali su svi sektori i poljoprivreda, industrija, i usluge i zato je dalje dovelo do značajnijeg rasta BPD-a”, naveo je Šestović.

Kada je reč o inflaciji, dobra vest je što dolazi do njenog pada, međutim nešto je sporiji u Srbiji nego što je očekivano. Takođe, inflacija u našoj zemlji jedna je od viših u regionu.

Prognoziran privredni rast od oko 3,5 odsto

Očekuje se da će privreda Srbije u 2024. ostvariti rast po stopi od oko 3,5 odsto, čemu će najveći doprinos dati potrošnja. Na srednji rok projekcije ukazuju na to da će ekonomija stabilno rasti po stopi od oko tri do četiri odsto godišnje, a podršku toj ekspanziji pružiće povećanja potrošnje i investicija, kao i nastavak pozitivnog trenda izvoza.

Prema očekivanjima, strane direktne investicije nastaviće da igraju ključnu ulogu u finansiranju.

Predviđaju se postepeno opadanje inflacije i njen povratak u okvire ciljanog raspona NBS-a do sredine 2024. Fiskalni deficit će nastaviti da se smanjuje i stabilizovaće se na nivou od oko 1,5 odsto BDP-a. Očekuje se da će bankarski sektor ostati otporan, a nivo NPL-ova bi trebalo da bude stabilan na oko tri odsto.

Premda se očekuje da će ekonomija Srbije nastaviti rast, što će doprineti povećanju prihoda domaćinstava, povećanje inflacije ograničiće kupovnu moć. U tom pogledu rast cena energenata mogao bi nesrazmerno da utiče na siromašnije građane. Tempo oporavka tržišta rada i dalje je od presudnog značaja za nastavak smanjenja siromaštva.

Kako se procenat siromašnih smanjuje, otežava se „izvlačenje“ preostalih građana iz kategorije siromaštva – a veća je verovatnoća da je reč o porodicama isključenim sa tržišta (usled invaliditeta, stepena obrazovanja ili drugih činilaca) koje ne mogu da ostvare korist od pozitivnih ekonomskih kretanja. Shodno tome, ciljana socijalna pomoć ili drugi direktni kanali postaće ključni za nastavak smanjenja siromaštva.

Presudni uticaj na ishode ostvariće i program domaćih reformi i njegova realizacija. Naročito će isplative biti strukturne reforme u sektorima obrazovanja i državnih preduzeća, zajedno sa daljim unapređenjima uprave, jer bi sve te aktivnosti trebalo da podstaknu privatne investitore da ulažu više i povećaju kvalitet inostranih ulaganja u Srbiji.