Svetska banka: Rast BDP-a Srbije oko 2,8 odsto u 2025.

Svetska banka objavila je svoju polugodišnju analizu i procenu rasta BDP-a za Srbiju i ostale zemlje Zapadnog Balkana.

“Privreda Srbije će, prema očekivanjima, ostvariti rast od 2,8 odsto u 2025. Nakon dobrih rezultata u 2024, privreda je izgubila zamajac zbog nižeg nivoa privatnih ulaganja i neto priliva stranih direktnih investicija (SDI) u uslovima globalne neizvesnosti”, piše u saopštenju Svetske banke.

Rast se usporio na procenjena dva odsto u prvoj polovini 2025. zbog naglog pada građevinske aktivnosti i slabijeg rezultata poljoprivrede, na koji su uticali negativni klimatski šokovi.

U prvoj polovini 2025, učešće fiskalnog deficita u godišnjem BDP-u ostalo je na veoma niskom nivou (od 0,2 odsto); javni dug nastavio je da pada, dostigavši 45 odsto BDP-a; a deficit tekućeg računa povećan je za 82 odsto (na 2,3 odsto BDP-a), pošto je uvoz i robe i usluga rastao brže od izvoza, kao i zbog nižeg neto priliva doznaka.

Na tržištu rada, stopa nezaposlenosti nastavila je da pada, i na kraju perioda bila je prosečnih 8,8 odsto, a stopa zaposlenosti ostala je na rekordnih 51,6 odsto.

“Srbija je ostvarila dobre makroekonomske rezultate, ali njen privredni rast treba da se ubrza. Izlazak iz ’zamke srednjeg dohotka’ zahteva prelazak na ekonomiju koju pokreću inovacije i koja podstiče produktivnost i omogućava domaćim firmama da se integrišu u lance vrednosti u Evropskoj uniji (i globalno). Za Srbiju, to bi — između ostalog — značilo privlačenje grinfild SDI i ulaganja u sektore sa većom dodatom vrednošću, veća ulaganja u istraživanje i razvoj i unapređenje ljudskog kapitala tokom čitavog životnog ciklusa radi jačanja kapaciteta i veština”, rekao je Nikola Pontara (Nicola Pontara), direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji.

Očekuje se da će Srbija u narednih nekoliko godina ostvarivati privredni rast od oko tri do četiri odsto godišnje. Među negativnim rizicima su potencijalna budžetska podrška za državna preduzeća suočena sa teškoćama u poslovanju, slabija eksterna tražnja za izvozom iz Srbije u uslovima globalne neizvesnosti na polju trgovinske politike, kao i uticaj ekstremnih vremenskih događaja na poljoprivredu i infrastrukturu.

Kako očekuju stručnjaci Svetske banke, inflacija će se u 2027. vratiti u središte ciljanog raspona Narodne banke Srbije.

Privredni rast čitavog Zapadnog Balkana biće, prema prognozama, umereno ubrzan u 2026, nakon čega će u 2027. uslediti konkretniji oporavak kome će doprineti snažniji izvoz i investicije, zajedno sa popuštanjem globalne ekonomske neizvesnosti.

Kako bi održao napredak u približavanju stepenu razvoja Evropske unije, region mora da se usmeri na kreiranje kvalitetnih radnih mesta, navodi se u novom izveštaju Svetske banke.

Privredni rast na Zapadnom Balkanu usporio je tokom 2025, budući da je inflacija dovela do smanjenja potrošnje dok je pojačana neizvesnost ograničavala trgovinu i ulaganja, i to uprkos solidnom rastu zarada i kredita. Fiskalna politika, i pored blage relaksacije, ostaje disciplinovana, tako da je deficit bio ispod tri odsto, a javni dug je nastavio kretanje silaznom putanjom.

Prema prognozama Redovnog ekonomskog izveštaja za Zapadni Balkan, kombinovani privredni rast Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova*, Severne Makedonije, Srbije i Crne Gore dostići će tri odsto u 2025, što je za 0,2 procentna poena niže od prethodnih projekcija. Predviđa se i ubrzanje rasta na 3,1 odsto u 2026, a zatim na 3,6 odsto u 2027.

„Zapadni Balkan ostvaruje napredak i smanjuje zaostajanje u razvoju u odnosu na naprednije ekonomijeEvropske Unije, ali privredni rast je i dalje nedovoljan da bi zadovoljio ambicije građana”, kaže Šaoćing Ju, direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan. „Da bi se regionu pomoglo da postane moderna ekonomija, važno je razmotriti izmene strategije zapošljavanja – kao što su podsticanje većeg učešća na tržištu rada, unapređenje veština građana i jačanje preduzeća kroz digitalna poboljšanja”, zaključila je ona.

Prema nalazima iz ovog izveštaja, Zapadni Balkan suočen je sa paradoksom na tržištu rada: u pojedinim sektorima prisutan je trajan manjak radnika, ali uporedo sa time i stope nezaposlenosti su visoke – više od 10 odsto – a učešće u radnoj snazi je nisko, ispod 55 odsto, naročito među ženama, mladima istarijim odraslima.

Pored toga, poslovanje i rast privatnog sektora zahtevaju jačanje javne uprave i pružanje podrške zapolitike kojima se podstiče privredni rast, uporedo sa kreiranjem predvidljivog regulatornog okruženja.

Kako poručuju iz Svetske banke, podsticanje konkurencije u ključnim sektorima poput energetike i saobraćaja, reforma državnih preduzeća, pojednostavljivanje propisa i pružanje podrške inovativnim startapima omogućiće preduzećima da šire svoje poslovanje i poboljšaju kvalitet usluga.