Svetska proizvodnja elektronskog i električnog otpada raste pet puta brže od reciklaže

Svetska proizvodnja elektronskog i električnog otpada raste pet puta brže od njegove dokumentovane reciklaže, otkriva četvrti Globalni monitoring elektronskog otpada (GEM) Ujedinjenih nacija za 2024. godinu.

Naime, rekordnih 62 miliona tona elektronskog otpada proizvedeno je 2022. godine, što je povećanje od 82 odsto u odnosu na 2010. godinu, a na putu je povećanja od dodatnih 32 odsto, na 82 miliona tona do 2030. godine. Proizvodnja elektronskog otpada raste za 2,6 miliona tona godišnje.

U monitoringu se slikovito navodi da bi 62 miliona tona elektronskog otpada napunilo 1,55 miliona kamiona od 40 tona, toliko da bi mogli da naprave neprekidnu kolonu oko čitave Zemlje duž ekvatora, prema izveštaju Međunarodne telekomunikacione unije (ITU) i Instituta za obuku i istraživanje Organizacije ujedinjenih nacija (UNITAR).

U međuvremenu, manje od četvrtine (22,3 odsto) godišnje mase elektronskog otpada dokumentovano je kao pravilno sakupljeno i reciklirano 2022. godine, čime je ostalo neiskorišćeno prirodnih resursa u vrednosti od 62 milijarde američkih dolara i povećan rizik od zagađenja širom sveta. Izveštaj predviđa pad stope sakupljanja i reciklaže i na 20 odsto do 2030. godine.

Ipak, Evropa je na dobrom putu. Naime, evropske zemlje, posebno one u Evropskoj uniji, u izveštaju se smatraju dobrim primerima u pogledu načina na koji donose zakone i upravljaju elektronskim otpadom. Usvojene su dve direktive – Direktiva o električnom i elektronskom otpadu (Waste of Electrical and Electronik Equipment – WEEE) i Direktiva o ograničenjima za upotrebu opasnih materija (Restriction of the use of hazardoues substances – RoHS).

Evropske regulative koje imaju za cilj da se poboljša kvalitet električnih i elektronskih uređaja, a time da se smanji količina otpada, produži vek trajanja uređaja i podstakne reciklaža, biće deo novog Zakona o zaštiti potrošača u Srbiji, koji bi trebalo da bude usvojen do kraja godine.

Nedavna studija je pokazala da domaćinstva u EU imaju u proseku 74 električna i elektronska uređaja (isključujući lampe i rasvetna tela), ukupne mase od 90 milijardi kilograma. Od tih 74 predmeta, 61 je u upotrebi, dok se procenjuje da četiri ne rade, ali još nisu odbačena. To je ekvivalentno tri milijarde pokvarenih uređaja koji bi se mogli popraviti ili predati u sisteme za sakupljanje otpada, što bi značajno povećalo stopu sakupljanja, ako bi potrošači bili podstaknuti, navedeno je u monitoringu.

Šta se dešava na Balkanu?

Kada je reč o prostoru Balkana, u izveštaju se navodi da zemlje sa ovog područja usklađuju svoje pristupe upravljanju elektronskim otpadom sa evropskim direktivama, koji uljučuju EPR principe (proširena odgovornost proizvođača). Međutim, nisu sve zemlje Zapadnog Balkana u potpunosti implementirale EPR sistem.

„Većina ima odredbe za ambiciozne ciljeve sakupljanja i tretmana elektronskog otpada, koji su u nekoliko slučajeva istekli i potrebno ih je obnoviti, ali nedostaju mere za njihovo sprovođenje i praćenje kroz sveobuhvatni okvir za praćenje. Pored toga, neke od zemalja prikupljaju i objavljuju podatke o količini elektronskog otpada koji se sakuplja i reciklira. Međutim, nedostaje jasan okvir za izveštavanje o količini elektronske i električne opreme koja se stavlja na tržište i o količini proizvedeog elektronskog otpada. To otežava postavljanje odgovarajućih ciljeva“, stoji u globalnom monitoringu.

Iako sve zemlje Zapadnog Balkana imaju infrastrukturu za sakupljanje i tretman elektronskog otpada, nivoi zrelosti varira i u većini slučajeva infrastruktura ostaje ograničena, posebno u Albaniji i Crnoj Gori, dodaje se.

Kao jedan od glavnih izazova prepoznato je je to što potrošači ne odbacuju elektronski otpad u kontejnere posebno predviđene za tu svrhu. Kao rezultat toga, većinu elektronskog otpada sakuplja neformalni sektor i prodaje se kao staro gvožđe. Oni sakupljaju samo otpadne proizvode i komponente visoke vrednosti.

„Pored toga, čak i kada su sistemi prijavljivanja na snazi, proizvođači električne i elektronske opreme nisu uvek u potpunosti svesni svojih zakonskih obaveza“, navedeno je.

Kada je reč o istočnom delu Evrope, navedeno je da trenutno samo Ukrajina i Moldavija imaju zakonodavstvo specifično za elektronski otpad.