Tabaković: Cene prerađene hrane podstiču inflaciju, rast BDP-a ove godine 2-3 odsto

Međugodišnja inflacija u Srbiji i regionu nastavila je da raste tokom trećeg kvartala, i na kraju septembra iznosila je 14,0 odsto. U odnosu na jun, kada je iznosila 11,9 odsto, najveći doprinos daljem rastu dale su cene prerađene hrane, sa novih 4,3 odsto.

Povišene proizvođačke i uvozne cene uticale su da međugodišnja bazna inflacija (po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta) poraste na 8,6 odsto u septembru. Nižem nivou bazne inflacije doprinela je relativna stabilnost deviznog kursa u zemlji, istaknuto je na konferenciji za novinare u Narodnoj banci Srbije.

“Eksternoj održivosti doprineće nastavak relativno visokog priliva stranih direktnih investicija (SDI), koji se u ovoj godini projektuje na oko 3,8 milijardi evra, što je više od naših prethodnih očekivanja”, konstatovali su u NBS, uz reviziju procene ovogodišnjeg rasta bruto društvenog proizvoda (BDP) na nivo između dva i tri procenta.

Ocenjeno je da se negativni faktori odnose najpre na dešavanja iz sveta, pre svega na krizu u Ukrajini koja je pokrenula veliki skok cene energenata. Kada je reč o domaćim činiocima, rizici projekcije se najviše odnose na rezultate poljoprivredne sezone, priliv od SDI, kao i na oporavak sektora energetike.

 “U periodu od našeg prethodnog izveštaja pokazalo se da su globalni inflatorni pritisci veći i perzistentniji od očekivanog, iako su gotovo sve centralne banke povećavale kamatne stope. Inflacija ovog obima nije viđena u Evropi decenijama”, istakla je guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković.

Dve trećine inflacije dolaze iz rasta cene hrane i energenata. Znatni rast cene energenata na svetskim tržištima, uz veliku sušu u domaćoj poljoprivredi, doveli su do međugodišnjeg rasta od 15 odsto u oktobru, kako je saopštio i Republički zavod za statistiku.

Zbog ovih dodatnih uticaja, slična odstupanja od ranijih projekcija zabeležena su kod drugih centralnih banaka, pa i Evropske centralne banke.

“Na smanjenje inflatornih pritisaka delovaće dosadašnje zaoštravanje monetarnih uslova, očekivano slabljenje efekata globalnih faktora koji su doveli do rasta cena hrane i energenata, kao i niža eksterna tražnja u uslovima nepovoljnijeg izgleda privrednog rasta”, napomenula je Tabaković, i dodala da su svetske cene nafte i industrijskih proizvoda poslednjih meseci počele da se smanjuju, a popuštaju i zastoji u lancima snabdevanja.