Tokom pandemije tražila se vikendica više – da li su se kupci pokajali?

Kada je u proleće 2020. godine uvedeno vanredno stanje i ograničeno kretanje zbog izbijanja pandemije, mnogi su zavideli vlasnicima vikendica koji su mogli makar da se izmeste iz grada i uživaju u zelenilu. Neki su već tada odlučili da sledeće „zatvaranje“ neće dočekati kod kuće, pa je te godine prodaja vikendica skupljih od 15.000 evra skočila za 10 odsto u odnosu na 2019. godinu.

Od tada do danas „navala“ na vikendice se smirila, a tržište stagnira.

U 2022. godini tržište vikendica u Srbiji vredelo je 27 miliona evra, dok za prethodne dve godine Republički geodetski zavod nije objavljivao podatak o njegovoj vrednosti. Dostupni su, međutim, podaci o transakcijama u najpopularnijim mestima za vikendaše, iz kojih je vidljivo da broj kupoprodaja opada od 2020. godine u Inđiji, Beočinu, Grockoj i drugim opštinama. Jedini izuzetak je Irig, gde se broj prodaja kretao oko 35 u poslednje tri godine.

Kada je reč o cenama, treba imati na umu da je u ponudi ipak ograničen broj takvih nekretnina, i da nisu sve raspoložive u isto vreme bile na tržištu. Tokom 2022. godine najniža cena po kojoj je prodata vikendica iznosila je 1.000 evra, dok je najskuplje plaćena nekretnina tog tipa bila u Sremskoj Kamenici, za koju je izdvojeno 410.000 evra.

„Za vikendice se kaže da im se dva puta radujete – kada ih kupite i kada ih prodate“, prokomentarisao je za Biznis.rs procenitelj i konsultant Milić Đoković, odgovarajući na naše pitanje da li su se pokajali oni koji su kupili vikendicu „inspirisani“ dešavanjima tokom pandemije.

Prema njegovom iskustvu, pokajali su se oni koji su shvatili da su vikendicu kupili u mestu čija infrastruktura ne može da prati kvalitet života na kakav su navikli.

„Pre tri godine, u vreme pandemije, ali i proleća i lepog vremena, boravak u vikendici izgledao je daleko privlačnije nego kada zahladi, dođu kiše i put se pretvori u blato. Nažalost, u mnogim mestima nema odgovarajuće infrastrukture, što ubrzo umanji oduševljenje vikendicom. Takođe, takvi objekti su uglavnom kuće, a one zahtevaju stalno ulaganje i održavanje“, objašnjava Đoković.

Zato ne iznenađuje da je u 2022. najveći udeo u registrovanim ugovorima o kupoprodaji vikendica zabeležen u Vojvodini (59 odsto), gde je i infrastruktura najrazvijenija, a zatim u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji (20 odsto). Na teritoriji Beograda prodato je 12 odsto vikendica ponuđenih te godine, i to u opštinama na periferiji grada, poput Grocke. Najmanji udeo na tržištu vikendica držala je južna i istočna Srbija – ukupno devet odsto.

Tržište vikendica se, prema Đokovićevim rečima, trenutno „primirilo“.

„Manje je interesovanja i manje prometa. Oni koji imaju višak novca sada se radije odlučuju da ulože u garaže ili garažna mesta, a ako zatreba mesto za kratak odmor, vikendica može da se iznajmi za 50 do 100 evra“, ističe Đoković.

Zato zaključuje da su u celoj pandemijskoj priči o vikendicama najbolje prošli oni koji su je kupili kako bi razvijali posao sa iznajmljivanjem.

Dobitnicima smatra i one koji imaju dovoljno novca i vremena da uživaju u prednostima vikendice, kao i one čija je vikendica na infrastrukturno opremljenom mestu, pa po prirodi posla mogu malo da rade „iz grada“, a malo iz svoje kuće za odmor.