Vikendice izazvale pravi bum na tržištu nekretnina

Posle Drugog svetskog rata u tadašnjoj Jugoslaviji trend kupovine vikendica doživeo je ekspanziju. Ljudi su uglavnom kupovali nekretnine u okolini Beograda i od njih pravili luksuzne kuće. Druga, posleratna generacija, nije bila zainteresovana za korišćenje tih vikendica pa su one vremenom propadale.

Ipak, kasnije, sama kriza doprinela je da mladi ne mogu da reše pitanje svog stambenog prostora, pa su vikendice i kuće koristili kako bi izmestili roditelje, a oni ostali u svojim stanovima, koje nisu mogli sami da priušte. Pored vikendica u okolini Beograda, ljudi su u to vreme kupovali i kuće na moru i na planinama, objašnjava za Biznis.rs agent i suvlasnik agencije za nekretnine Kaća Lazarević.

„Pandemija je doprinela da se ljudi vrate vikendicama jer je sama činjenica da su bili zatvoreni doprinela većem interesovanju za kuće u okolini Beograda koje imaju dvorište. Ljudi su pohrlili da kupe što je automatski podiglo cenu tih kuća, zemljišta i svega onoga što je bilo moguće naći u ponudi“, navodi Lazarević.

Niču luksuzna vikend naselja

Vikendice koje su se našle u ponudi uglavnom nisu služile svrsi onako kako je to bilo predviđeno. Kako navodi naša sagovornica, na tržištu je bilo luksuznih kuća, koje su uglavnom pravili bogati, dok je sa druge strane bilo i kućica, tzv. udžerica koje su bile napravljene samo kako bi mogao neko da ih koristi.

„Velika potražnja dovela je do toga da su investitori odlučili da krenu sa izgradnjom luksuznih stambenih blokova sa zgradama koje imaju bazen, kao i sa zasebnim kućama koje se prodaju po dobrim cenama. Zidaju se nova, luksuzna vikend naselja u Sopotu, na Kosmaju, Avali, Fruškoj Gori. To su kompleksi gde će ljudi moći da kupe nekretnine“, navodi naša sagovornica i dodaje da su Beograđani uglavnom zainteresovani za neposrednu okolinu – Avalu, Kosmaj, ali i za okolinu Novog Sada.

„Trenutno se prodaju nekretnine jednog kompleksa na Avali u okviru kog je svaka kuća za sebe, ima svoj bazen i garažu. Takva kuća košta od 200.000 evra pa naviše. Sve ono što je luksuzno i dobro napravljeno sa velikim komforom ima svoju cenu. Svedoci smo da je i kuća na Kosmaju prodata za više miliona evra jer je bilo kupca. Ipak, prosečni građani ne kupuju tako skupe kuće. Oni uglavnom traže plac da sagrade kuću ili kupuju vikendicu čija cena se kreće od 50.000 do 70.000 evra. Ipak, takvih kuća ima vrlo malo na tržištu“, navodi Lazarević.

Ne treba zaboraviti da okolina Novog Sada ima jako lepih kuća, podseća ona i dodaje da je odavno beogradsko naselje prošireno prema Jajincima, a tu je i Grocka, kao jedna od interesantnih lokacija. Veliko interesovanje vlada i za Frušku Goru, ali tamo, kako kaže, nema mnogo nekretnina na prodaju. Kao pozitivan primer navodi i Nove Banovce, gde su mnogi penzioneri kupovali nekretnine po bagatelnim cenama, a sada je to mesto postalo hit, pa je cena kvadrata skočila i teško je naći bilo kakvu kuću i u mestima koja se nalaze u okolini.

Izdavanja vikendica mnogima donelo profit

Pandemija je doprinela ogromnim promenama na tržištu nekretnina. Iako nije jednostavno kupiti vikend kuću jer nema velikog izbora, naša sagovornica navodi da je u Srbiji trenutno više aktuelnih lokacija gde niču ozbiljni objekti većih kapaciteta.

„Tara je aktuelna, kao i Zlatibor koji je prenaseljen, ali se još uvek zida i prodaje jako dobro. Zlatar, takođe. Popularna je i Stara planina, Sokobanja je postala turistička meka, dok je Vrnjačka Banja već jedno luksuzno mesto. Sve se sa pandemijom promenilo“.

U prilog tome svedoči i činjenica da su mnogi ovog leta rešili da ne prodaju svoje vikendice već da ih izdaju. Izdajući vikendice zaradili su više nego da su ih prodavali, objašnjava Lazarević i dodaje da su se vikendice uglavnom izdavale na dan i da je na tržištu sve više vikendica koje su poput luksuznih hotela.

Na šta kupci treba da obrate pažnju prilikom kupovine

Kupci, prilikom potražnje i kupovine vikendica treba da obrate pažnju na više stvari. Pre svega treba da vode računa da li je objekat u celini završen jer ono što je nedovršeno ne može da bude prometovano kao kuća.

Kako objašnjava naša sagovornica, treba da vode računa i da li se u neposrednoj blizini nalaze priključci za vodu i struju i ne treba da zaborave na pristupne saobraćajnice i puteve jer se u Srbiji neretko dešava da ljudi ostanu i po više sati u kolonama zbog gužvi na putevima. Takođe, kupci treba da znaju da poljoprivredno zemljište može da se proda, ali na njemu ne može da se zida dok ne postane gradsko građevinsko zemljište.

„Onaj ko želi da kupi vikendicu, treba da zna koliki mu je budžet. Mora dobro da isproverava papire i da se posavetuje sa stručnjakom oko cene po kojoj se nekretnina prodaje jer ona najčešće zavisi od strukture, kvaliteta i starosti kuće. Cene prosečnih vikendica kreću se od 50.000 evra, pa naviše. Iako postoji veliko interesovanje, nažalost, izbor nije tako veliki i upravo zbog toga investitori se sve više odlučuju za izgradnju luksuznih objekata„, zaključuje Lazarević.