Srbijom i dalje dominiraju polovni automobili, prodaja dizelaša ne posustaje

Tržište polovnih automobila u Srbiji tokom 2026. godine beleži stabilna kretanja, bez većih oscilacija u prodaji, dok su prosečne oglašene cene i dalje nešto više nego prošle godine. Iako je tokom prethodnih meseci zabeležen blagi pad cena, kupci i dalje izdvajaju tehničko stanje i istoriju održavanja vozila kao najvažnije kriterijume prilikom kupovine.

Istovremeno, dizel automobili zadržavaju dominantno mesto među polovnjacima iz uvoza, uprkos visokim cenama goriva i neizvesnostima u vezi sa snabdevanjem.

Prema podacima sajta Polovni automobili, prodaja polovnih automobila iz uvoza u prvih osam meseci ove godine bila je gotovo identična kao u istom periodu prethodne godine. Tokom 2025. prvi put je registrovano 144.175 polovnih automobila iz uvoza, što je predstavljalo rast od približno devet odsto u odnosu na 2024. godinu.

Kada je reč o cenama, prosečna oglašena cena polovnih automobila starosti do 20 godina, kategorije sa najvećom ponudom na sajtu, u septembru 2026. iznosila je 12.762 evra. To je oko 3,6 odsto više nego u septembru prošle godine, kada je prosečna cena bila 12.317 evra.

Ipak, od početka ove godine primetan je blagi pad, budući da je prosečna oglašena cena u januaru iznosila 12.983 evra, a u septembru 12.762 evra, što predstavlja smanjenje od približno 1,7 odsto.

„Iako su cene polovnih automobila i dalje više nego prošle godine, tokom 2026. beležimo njihovu blagu stabilizaciju, bez značajnijih oscilacija“, kaže za Biznis.rs Ivan Katić, šef prodaje na sajtu Polovni automobili.

Prema njegovim rečima, teško je sa sigurnošću predvideti kako će se cene kretati u narednom periodu jer na njih utiče više faktora, među kojima su ponuda vozila na evropskom tržištu, troškovi nabavke i uvoza, kao i kupovna moć stanovništva. S obzirom na to da tokom ove godine nije bilo velikih cenovnih oscilacija, postoji nada da bi se takav trend mogao nastaviti i u mesecima pred nama. A tu su i vanredni parlamentarni izbori.

„Kada je reč o uticaju predstojećih parlamentarnih izbora na tržište polovnjaka, nema konkretnih podataka koji bi pokazali u kojoj meri politička neizvesnost utiče na prodaju. Ipak, iskustvo pokazuje da deo kupaca u periodima povećane neizvesnosti postaje oprezniji pri donošenju većih finansijskih odluka, pa tako i prilikom kupovine automobila. U takvim okolnostima pojedini kupci mogu odlučiti da odlože kupovinu dok ne steknu jasniju sliku o budućim ekonomskim kretanjima“, objašnjava naš sagovornik.

Rast prodaje novih automobila, koji je zabeležen u Srbiji tokom prvih devet meseci ove godine, ne mora nužno da znači i smanjenje potražnje za polovnim vozilima. Katić ocenjuje da je povećanje prodaje novih automobila svakako pozitivan signal za domaće automobilsko tržište, ali podseća da Srbija i dalje ostaje tržište na kojem dominiraju polovna vozila.

„Tokom prošle godine prvi put je registrovano nešto više od 144.000 polovnih automobila iz uvoza, naspram približno 31.700 novih putničkih automobila. To znači da je na svaki nov automobil dolazilo gotovo četiri i po polovnih iz uvoza“, naveo je Katić.

Različite potrebe i kupovna moć kupaca

Tržišta novih i polovnih automobila međusobno su povezana, ali se značajno razlikuju prema kupovnoj moći i potrebama kupaca. Podaci o gotovo nepromenjenoj prodaji polovnjaka iz uvoza u prvih osam meseci 2026. godine pokazuju da rast prodaje novih automobila, barem za sada, nije praćen značajnijim padom potražnje za polovnim vozilima.

Istraživanje sajta Polovni automobili, u kojem je učestvovalo blizu 4.000 potencijalnih kupaca, pokazalo je da su tehničko stanje i istorija održavanja najvažniji kriterijumi pri izboru polovnog automobila. Gotovo polovina ispitanika navela je upravo ove karakteristike kao presudne, dok je cena najvažnija za 22 odsto učesnika istraživanja.

Starost i kilometražu kao glavni kriterijum izdvaja 18 odsto ispitanika, dok su troškovi održavanja presudni za sedam odsto, a potrošnja goriva za svega tri odsto anketiranih.

„To što se troškovi održavanja i potrošnja goriva nalaze na začelju liste prioriteta ne znači da su kupcima nevažni, već da ih relativno mali broj izdvaja kao najvažniji kriterijum prilikom kupovine. Jedno od mogućih objašnjenja jeste da kupci veću pažnju posvećuju tehničkom stanju automobila, budući da ozbiljniji kvarovi mogu da donesu velike i nepredviđene izdatke. Sa druge strane, troškovi goriva su u određenoj meri predvidivi, a na potrošnju vozači mogu delimično da utiču i načinom vožnje“, objašnjava Katić.

Dizel automobili i dalje imaju dominantno učešće na domaćem tržištu polovnih vozila iz uvoza

Uprkos visokim cenama goriva, posebno dizela, ovi automobili i dalje imaju dominantno učešće na domaćem tržištu polovnih vozila iz uvoza. Prema podacima sajta Polovni automobili, približno 53 odsto polovnih automobila iz uvoza koji su prvi put registrovani u Srbiji tokom prvih osam meseci 2026. godine imalo je dizel motor, dok je učešće benzinskih automobila iznosilo oko 30 odsto.

Naš sagovornik ukazuje na to da se struktura tržišta nije značajnije promenila ni nakon neizvesnosti u vezi sa snabdevanjem gorivom tokom jeseni prošle godine, usled sankcija Naftnoj industriji Srbije.

Iako se tada dosta govorilo o mogućim nestašicama, podaci nisu pokazali značajnije promene u navikama kupaca, pa su dizel automobili zadržali gotovo isto učešće u ukupnoj prodaji polovnih vozila iz uvoza.

„U Evropi je, sa druge strane, u tom periodu zabeležena drugačija reakcija kupaca. U vrlo kratkom roku naglo je poraslo interesovanje za polovne automobile na električni pogon, što su potvrdili i podaci nekoliko velikih evropskih oglasnika. Evropski kupci su počeli da istražuju alternative i da se prilagođavaju mogućim promenama, dok se sličan pomak u ponašanju kupaca u Srbiji nije dogodio. Najnovija upozorenja sa svetskog tržišta energije, međutim, predstavljaju razlog za oprez. Međunarodna agencija za energetiku upozorila je da bi poremećaji u snabdevanju dizelom mogli da potraju i tokom naredne godine. Sagovornik ocenjuje da je u ovom trenutku teško prognozirati u kojoj meri bi eventualni problemi uticali na domaće tržište automobila“, ističe Katić i dodaje da ukoliko bi došlo do ozbiljnijih i dugotrajnijih poremećaja, posebno ako bi ih pratio dodatni rast cena goriva, to bi moglo da utiče i na odluke kupaca.

Ipak, dosadašnji podaci pokazuju da su kupci u Srbiji i dalje veoma privrženi dizel automobilima, uprkos visokim cenama goriva i neizvesnostima koje prate tržište.

Kada je reč o starosti polovnih vozila koja se uvoze u Srbiju, među najprodavanijim automobilima tokom drugog kvartala 2026. godine dominirala su vozila proizvedena između 2010. i 2015. godine, a najzastupljenija su bila godišta 2011. i 2012.

Naš sagovornik smatra da takva struktura tržišta pre svega odražava kupovnu moć domaćih potrošača, kojima su stariji automobili često finansijski dostupniji od novijih vozila.

„Činjenica je da se u našu zemlju uvoze pretežno stariji automobili, ali sama starost vozila ne govori dovoljno o njegovom tehničkom stanju, načinu održavanja i bezbednosti“, ističe šef prodaje sajta Polovni automobili.

Katić smatra da postoji prostor za podmlađivanje voznog parka u Srbiji, posebno imajući u vidu da je i dalje dozvoljen uvoz polovnih automobila koji ispunjavaju emisione standarde Euro 3 i Euro 4, odnosno vozila starijih od 20 godina.

Međutim, kako je naglasio, važnije je govoriti o tehničkoj ispravnosti, kvalitetu održavanja i bezbednosti nego sve polovne automobile iz uvoza posmatrati kao vozila lošeg kvaliteta.

Sutra: Svetsko tržište polovnih automobila: Kupci sve više gledaju troškove, e-modeli dobijaju na značaju