Kratkoročne obaveze firmi u Srbiji premašile 11.240 milijardi dinara: U kojim delatnostima ima najviše dužnika?

Kratkoročne obaveze privrede Srbije nastavile su da rastu, a njihov ukupan iznos u 2025. godini premašio je 11.240 milijardi dinara, pokazuju podaci bonitetne kuće CompanyWall. To je za oko 674 milijarde dinara više nego godinu ranije, dok je u odnosu na 2023. godinu rast iznosio gotovo 1.683 milijarde dinara.

Iako rast kratkoročnih obaveza ne mora nužno da bude znak lošeg poslovanja, njihova visina predstavlja važan pokazatelj finansijskog položaja preduzeća. Ovi podaci otkrivaju koliko obaveza privreda mora da izmiri u relativno kratkom roku, ali i ukazuju na značaj praćenja likvidnosti i sposobnosti kompanija da obezbede dovoljno novca za redovno plaćanje dobavljača, zaposlenih, banaka i države.

Ukupne kratkoročne obaveze preduzeća u Srbiji iznosile su oko 9.565 milijardi dinara u 2023. godini, da bi 2024. porasle na približno 10.567 milijardi dinara. Tokom 2025. nastavljen je rast, pa je ovaj iznos dostigao oko 11.241 milijardu dinara.

To znači da su kratkoročne obaveze u 2024. godini povećane za oko 10,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok je u 2025. zabeležen dodatni rast od približno 6,4 odsto. Za dve godine njihov ukupan iznos povećan je za oko 17,6 odsto.

Šta se krije iza kratkoročnih obaveza?

Kratkoročne obaveze predstavljaju dugovanja koja preduzeće treba da izmiri u roku od 12 meseci od datuma bilansa stanja, odnosno u okviru svog poslovnog ciklusa kada je on duži. U njih spadaju dugovi prema dobavljačima, kratkoročni bankarski krediti i pozajmice, porezi i doprinosi, neisplaćene zarade i druge obaveze koje dospevaju u kratkom roku. Obuhvataju i deo dugoročnih kredita koji dolazi na naplatu u narednih godinu dana.

Njihova visina sama po sebi ne govori da li preduzeće posluje dobro ili loše. Kompanija koja povećava proizvodnju, širi prodajnu mrežu ili realizuje velike infrastrukturne projekte može istovremeno da povećava nabavke, zaduženja i obaveze prema poslovnim partnerima. Međutim, problem nastaje kada rast dugovanja ne prati odgovarajući rast prihoda i novčanih priliva. Ako firma nema dovoljno raspoloživog novca, ako kupci kasne sa plaćanjem ili ako se zalihe sporo prodaju, čak i preduzeće koje posluje sa dobitkom može da se suoči sa teškoćama u izmirivanju dospelih obaveza.

Zbog toga se kratkoročne obaveze posmatraju zajedno sa obrtnom imovinom, potraživanjima, novčanim tokovima i rokovima dospeća dugovanja. Tek takva analiza daje potpuniju sliku o finansijskoj stabilnosti kompanije.

Kako utvrditi da li su obaveze upozorenje za poslovanje?

Ključno pitanje nije samo koliko preduzeće duguje, već da li raspolaže sredstvima iz kojih te obaveze može da izmiri u predviđenim rokovima. Jedan od osnovnih pokazatelja je tekući racio likvidnosti, koji se izračunava deljenjem obrtne imovine kratkoročnim obavezama. Ako firma ima 12 miliona dinara obrtne imovine i osam miliona dinara kratkoročnih obaveza, njen tekući racio iznosi 1,5. To znači da na svaki dinar kratkoročnih obaveza dolazi 1,5 dinara obrtne imovine.

Drugi važan pokazatelj je neto obrtni kapital, koji predstavlja razliku između obrtne imovine i kratkoročnih obaveza. Pozitivan rezultat načelno ukazuje na povoljniji kratkoročni finansijski položaj, dok negativan može da bude upozorenje da se deo dugoročnije imovine finansira kratkoročnim izvorima.

Ipak, ni ovi pokazatelji ne treba da se tumače izolovano. Obrtna imovina može da sadrži zalihe koje se teško prodaju ili potraživanja čija je naplata neizvesna. Zato su važni i stanje na računima, dinamika naplate, dospelost dugova i sposobnost preduzeća da redovno generiše novac iz poslovanja.

Za procenu finansijskog položaja korisno je pratiti najmanje dve ili tri uzastopne godine i porediti preduzeća sa konkurentima iz iste delatnosti. Tako se lakše razlikuje uobičajena potreba za obrtnim kapitalom od mogućih problema sa likvidnošću.

Trgovina otpadom, telekomunikacije i energetika među delatnostima sa najvećim obavezama

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, u kategoriji trgovine na veliko otpacima i ostacima evidentirane su kratkoročne obaveze od oko 198,54 milijarde dinara u 2023. godini. Iznos je ostao gotovo nepromenjen i tokom naredne dve godine: u 2024. iznosio je približno 198,535 milijardi, a u 2025. oko 198,538 milijardi dinara.

Takva stabilnost iznosa razlikuje ovu delatnost od brojnih drugih u kojima su kratkoročne obaveze tokom posmatranog perioda značajno oscilirale.

Visoki iznosi zabeleženi su i u kablovskim telekomunikacijama. Kratkoročne obaveze u ovoj delatnosti iznosile su oko 185,28 milijardi dinara u 2023. godini, da bi se 2024. smanjile na približno 138,03 milijarde dinara. Međutim, u 2025. ponovo su porasle, dostigavši oko 174,65 milijardi dinara.

Slična kretanja zabeležena su u proizvodnji električne energije. Kratkoročne obaveze u ovoj delatnosti iznosile su oko 186,45 milijardi dinara u 2023. godini, smanjene su na 150,40 milijardi u 2024, a zatim su u 2025. porasle na približno 165,66 milijardi dinara.

Ovi podaci pokazuju da su obaveze u pojedinim velikim privrednim sistemima podložne značajnim promenama iz godine u godinu. Ipak, njihova visina ne predstavlja sama po sebi dokaz finansijskih teškoća, već pokazatelj koji je potrebno posmatrati zajedno sa prihodima, imovinom, novčanim tokovima i rokovima dospeća dugovanja.

Među delatnostima koje privlače pažnju nalazi se izgradnja puteva i auto-puteva, u kojoj je u posmatranom periodu zabeležen rast kratkoročnih obaveza u više evidentiranih kategorija.

U jednoj od njih obaveze su iznosile oko 105,67 milijardi dinara u 2023. godini, povećane su na 114,26 milijardi u 2024, a zatim na 128,22 milijarde dinara u 2025. godini. U drugoj kategoriji iste delatnosti kratkoročne obaveze iznosile su 18,61 milijardu dinara u 2023. godini. Već 2024. dostigle su 59,32 milijarde, dok su u 2025. porasle na 77,36 milijardi dinara. To znači da su u ovoj kategoriji obaveze za dve godine porasle više od četiri puta.

U još jednoj evidentiranoj kategoriji izgradnje puteva i autopu-teva kratkoročne obaveze iznosile su 56,42 milijarde dinara u 2023. godini, povećane su na 67,54 milijarde u 2024, a zatim su se u 2025. smanjile na 64,86 milijardi dinara.

Različita kretanja unutar iste delatnosti ukazuju na to da ukupni trendovi ne moraju da budu jednaki kod svih preduzeća koja posluju u istom sektoru.

Trgovina gasom i distribucija električne energije

U trgovini gasovitim gorivima preko gasovodne mreže kratkoročne obaveze iznosile su oko 141,49 milijardi dinara u 2023. godini. Naredne godine smanjene su na 107,86 milijardi, da bi u 2025. ponovo porasle, na približno 120,86 milijardi dinara. U distribuciji električne energije zabeležen je drugačiji trend. Kratkoročne obaveze povećane su sa 29,37 milijardi dinara u 2023. na 32,58 milijardi u 2024. godini, a zatim su u 2025. dostigle 49,11 milijardi dinara.

Rast je zabeležen i u kategoriji nespecijalizovane trgovine na veliko, gde su obaveze iznosile 30,51 milijardu dinara u 2023. godini, porasle na 67,68 milijardi u 2024, a potom se u 2025. blago smanjile, na 66,47 milijardi dinara.

Sa druge strane, u trgovini na malo u nespecijalizovanim prodavnicama, pretežno hranom, pićima i duvanom, kratkoročne obaveze bile su relativno stabilne. U 2023. iznosile su 37,83 milijarde dinara, u 2024. porasle su na 42,33 milijarde, dok su u 2025. dostigle približno 42,40 milijardi dinara.

U eksploataciji ruda ostalih crnih, obojenih, plemenitih i drugih metala kratkoročne obaveze iznosile su 83,66 milijardi dinara u 2023. godini. U 2024. povećane su na 118,17 milijardi, ali su se u 2025. smanjile na 89,44 milijarde dinara.

Nasuprot tome, u proizvodnji sirovog gvožđa, čelika i ferolegura zabeležen je kontinuiran rast kratkoročnih obaveza. One su iznosile 68,50 milijardi dinara u 2023. godini, povećane su na 78,96 milijardi u 2024, a u 2025. dostigle su 82,87 milijardi dinara.

Rast je evidentiran i u proizvodnji električne i elektronske opreme za motorna vozila. Kratkoročne obaveze u ovoj delatnosti porasle su sa 35,43 milijarde dinara u 2023. na 57,39 milijardi u 2024. godini, dok su u 2025. dostigle 67,61 milijardu dinara.