Poljoprivrednici bez novca za jesenju setvu

Proizvodnja pšenice u Srbiji ove godine iznosi 3,96 miliona tona, što je 7,7 odsto više nego prošle godine. Proizvodnja malina veća je za 14,6 odsto, dok je proizvodnja višanja gotovo udvostručena i veća je za 96,3 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Istovremeno, kod glavnih ratarskih useva očekuje se proizvodnja kukuruza od 4,76 miliona tona, odnosno 12 odsto više nego što je ostvareno prošle godine. Očekuje se i veća proizvodnja suncokreta, za 1,8 odsto, dok bi proizvodnja šećerne repe trebalo da bude manja za 21,7 odsto, a soje za 9,5 odsto.

U odnosu na desetogodišnji prosek od 2016. do 2025. godine, proizvodnja pšenice je veća za 31,8 odsto. Očekivana proizvodnja suncokreta manja je za 4,7 odsto, soje za 44,1 odsto, kukuruza za 20,5 odsto, a šećerne repe za 33,7 odsto.

Kada je reč o voću, RZS očekuje da će proizvodnja šljiva ove godine biti veća za 109,2 odsto nego prošle godine, dok bi proizvodnja jabuka trebalo da poraste za 43,1 odsto. U odnosu na desetogodišnji prosek, očekivana proizvodnja šljiva veća je za 75,7 odsto, a jabuka za 22,5 odsto.

Očekuje se i da proizvodnja grožđa bude 6,3 odsto veća nego prošle godine, ali je istovremeno 0,6 odsto manja u odnosu na desetogodišnji prosek.

Iako je zvanična statitiska optimistična, sliku poljoprivredne proizvodnje osporava deo proizvođača, koji ukazuju na drugačiju situaciju na terenu.

Predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata Dragan Kleut u razgovoru za Biznis.rs ističe da je, prema informacijama kojima raspolaže sa terena, stanje posebno teško kada je reč o suncokretu i pšenici.

“Rod suncokreta u Banatu, Bačkoj i uopšte Vojvodini ove godine je 30 do 50 odsto manji nego prošle godine, dok su zasejane površine bile veće za oko 10 do 15 odsto. Banat je područje sa najvećom površinom kada je reč o regijama u Srbiji i tu imamo konkretne informacije sa terena od svojih poljoprivrednika“, navodi Kleut.

On kaže da proizvođači još nemaju konačnu otkupnu cenu suncokreta, dok su akontno dobijali od 40 do 50 dinara po kilogramu. „Cena suncokreta u okruženju je 580 evra po toni i tu cenu niko još uvek ne nudi”, dodaje naš sagovornik.

Kleut drugačije ocenjuje i ovogodišnji rod pšenice.

„Što se tiče pšenice, ona je ove godine rodila 50 odsto manje nego prošle godine”, kaže on, dodajući da zbog toga smatra da statistika RZS-a ne odgovara stanju na terenu.

Kada je reč o kukuruzu, Kleut ukazuje da je i prošla godina bila obeležena velikom sušom što se odrazilo na količine, zbog čega ni tada ostvareni rod nije bio zadovoljavajući za poljoprivrednike.

Đubrivo i gorivo skuplji, pšenica jeftinija nego pre 15 godina

Pored prinosa, problem za proizvođače predstavljaju i rastući troškovi proizvodnje. Kleut navodi da je cena osnovnog veštačkog đubriva sa oko 60 dinara po kilogramu prošle jeseni porasla na oko 85 dinara, dok je cena dizela na pumpama dostigla 237 dinara po litru.

„Mi kao poljoprivrednici dobijamo regresirano gorivo za 175 dinara, ali cena naših proizvoda je niža nego što je bila pre 15 godina“, kaže Kleut.

Kao primer navodi pšenicu, za koju su proizvođači ove godine dobijali oko 20 do 21 dinar po kilogramu, dok je pre 15 godina dostizala 24 dinara, kada je litar nafte koštao oko 75 dinara, a veštačko đubrivo oko 40 dinara po kilogramu.

„Nemoguće je da opstanete u takvoj proizvodnji gde svi inputi proizvodnje poskupljuju, a vaš proizvod je jeftiniji iz godine u godinu“, ocenjuje Kleut.

Prema njegovim rečima, ni situacija u voćarstvu nije dobra, posebno tamo gde proizvođači nemaju sisteme za navodnjavanje.

“Proizvođači jabuka pod nekom intenzivnom proizvodnjom koji imaju sisteme za navodnjavanje mogu da proizvedu nešto. Što se tiče neke manje proizvodnje i bez sistema za navodnjavanje, to je debakl. Mi nismo dobili poštenu kišu od proleća“, kaže on.