Toplane u Srbiji pokrenule sisteme, ponegde bi radijatori mogli biti mlaki već danas

Direktor Poslovnog udruženja toplana Srbije Dejan Stojanović izjavio je danas da su sistemi daljinskog grejanja u Srbiji tehnički spremni i da bi radijatori zbog nižih temperatura, iako grejna sezona zvanično počinje za tri dana, u pojedinim domaćinstvima mogli da budu mlaki već popodne.

Stojanović je rekao za Radio-televiziju Srbije (RTS) da propisi omogućavaju početak grejanja i pre 15. oktobra, u zavisnosti od spoljašnje temperature.

„Veći deo sistema daljinskog grejanja će danas početi sa takozvanim toplim probama, pa ćemo, shodno spoljašnjim temperaturama vazduha, pratiti situaciju i ispunjavati svoju zakonsku obavezu u skladu sa onim što nam vreme bude nalagalo“, kazao je Stojanović.

Objasnio je da radijatori neće odmah biti vreli i da će temperatura zavisiti od vremenskih uslova, ali i od veličine sistema daljinskog grejanja, prenosi Beta.

„U zavisnosti od veličine sistema, dok tečnost procirkuliše kroz toplovodnu mrežu, negde će to biti ranije, negde kasnije. Fina podešavanja slede tek kada se pusti radni fluid u mrežu, podstanice i radijatore“, precizirao je Stojanović.

Apelovao je na građane da tokom prvih dana rada sistema prijavljuju samo ozbiljnije kvarove, poput većih curenja.

„Sistem je bio van funkcije prethodnih šest meseci i uvek imamo te, kako ih možemo nazvati, dečje bolesti na početku grejne sezone. Nije to termoakumulaciona peć da je uključite i toplota odmah krene“, naveo je Stojanović.

U Srbiji radi 60 toplana koje toplotnom energijom snabdevaju oko 670.000 domaćinstava, a Stojanović je istakao da su tehnički spremne za početak sezone, ali da finansijski problemi i dalje opterećuju njihovo poslovanje.

Stojanović je rekao da je prethodnih godina obično bilo tri do pet problematičnih toplana, dok je ove godine kao kritična tačka ostao samo Vrbas gde su finansijski problemi uticali na blagovremenu pripremu sistema.

„Ugovor za gas je regulisan i nadam se da će danas, odnosno u narednih dan-dva, i ta situacija biti razrešena, da praktično umirimo sve krajnje kupce toplotne energije“, naglasio je on.

Podsetio je da se režim grejanja razlikuje od grada do grada, jer lokalne samouprave donose odluke o uslovima snabdevanja toplotnom energijom.

„Po pravilu, grejni dan traje od 6 do 21 ili od 6 do 22 časa. Vikendom i praznicima nešto je kraći, pa grejanje počinje od sedam časova. Prelazak na 24-časovno grejanje takođe je regulisan za slučaj ekstremno niskih temperatura“, objasnio je Stojanović.

Naveo je da je propisana temperatura u zagrevanom prostoru oko 20 stepeni, uz dozvoljena odstupanja od jednog ili dva stepena, u zavisnosti od lokalnih propisa.

Dodao je i da u većini gradova nije bilo promena cena daljinskog grejanja, iako su toplane početkom septembra podnele zahteve lokalnim samoupravama za eventualne korekcije.

„Кorekcije su bile praktično u tri grada, odnosno opštine. Tokom leta, u julu, u Trsteniku i u fiksnom delu tarife u Novom Pazaru, kao i u Toplani Niš, koja stalno vrši korekcije u skladu sa propisanom metodologijom“, kazao je Stojanović.

Naglasio je i da dugovanja toplana ne mogu biti osnov za povećanje cena korisnicima.

„Niko nikada, niti to propisi dozvoljavaju, niti se to radi, ne povećava cenu zato što neko nije izvršio svoje obaveze. Cene se formiraju isključivo u skladu sa opravdanim troškovima proizvodnje, distribucije i snabdevanja toplotom“, istakao je Stojanović.

Prema poslednjim podacima Poslovnog udruženja toplana Srbije, prikupljenim do početka septembra, ukupan dug toplana za prirodni gas iznosio je skoro 12 milijardi dinara, a za mazut gotovo milijardu.

Stojanović je objasnio da su u te iznose uračunata i stara dugovanja, od kojih neka potiču od pre deset, petnaest, pa i trideset godina.

„Ono što je važno jeste da sistemi daljinskog grejanja svoju godišnju obavezu za isporučene energente manje ili više uglavnom u dovoljnoj meri plate. To praktično drži sistem“, rekao je on.

Najveći deo toplotne energije u sistemima daljinskog grejanja proizvodi se iz prirodnog gasa, dok se upotreba mazuta i uglja smanjuje.

„Oko 85 odsto energije proizvodi se iz prirodnog gasa. Obnovljivi izvori energije dostigli su skoro pet odsto. Mazut je pao na oko 2,5 odsto, a ugalj na 7,5 odsto“, kazao je Stojanović.

Prema njegovim rečima, strategijom razvoja energetike do 2040. godine, sa projekcijama do 2050, predviđeno je smanjenje udela prirodnog gasa na oko 50 do 52 odsto.

Stojanović je naglasio da su obezbeđene količine energenata, uključujući prirodni gas koji se skladišti u Banatskom Dvoru i skladištima u Mađarskoj, dok toplane imaju i određene zalihe tečnih i čvrstih goriva.

„Sve što je do sistema daljinskog grejanja, ljudi, menadžmenta i odgovornih koji se time bave, ne očekujemo probleme. Naravno, pošto gas dolazi sa raznih strana, usled geopolitičke i svake druge situacije niko ne zna šta može da se dešava, ali ono što je do nas, čini mi se da smo uradili sve što je moguće u zadatim uslovima“, zaključio je Stojanović.