Trampov carinski rolerkoster deo pregovaračke strategije američke administracije

Američki predsednik Donald Tramp uveo je 2. aprila dugo najavljivane dodatne carine, a nakon lančanih reakcija na tržištima širom sveta i kontramera brojnih zemalja već 10. aprila objavio i pauzu od 90 dana na njihovu primenu, dok je istovremeno povećao carine Kini na čak 125 odsto.

Nove, više carinske stope stupile su na snagu za 56 zemalja, među kojima se našla i Srbija sa visokom stopom od čak 37 odsto, dok je za Evropsku uniju predviđena carinska stopa od 20 odsto.

Dekan i redovni profesor FEFA fakulteta Milan Nedeljković u razgovoru za Biznis.rs ocenjuje da je uvođenje carina predstavljalo inicijalni šok i demonstriranje jače pregovaračke moći Trampove administracije u odnosu na ostatak sveta i da pauza koja sada sledi ide u pravcu pregovaranja sa pojedinačnim državama ili grupom zemalja o konkretnim uslovima.

“Videćemo sada šta će biti krajnji rezultat. Ovo što je Tramp predložio je dosta neobična stvar i veliko iznenađenje za finansijska tržišta jer ipak niko nije verovao da će doći do takvog predloga. Međutim, ja i dalje mislim da je to na neki način bila stvar jednog nestandarnog tipa pregovaranja koje Tramp možda ima, s obzirom na to da po profesiji nije političar, već biznismen”, ističe Nedeljković.

Prema njegovom mišljenju, za inicijalno uvođenje carina nema nikakve ekonomske logike i trenutna situacija sa njihovim odlaganjem od 90 dana mnogo je realističnija.

“Vidimo da ova pauza koju je sada dao ide upravo u pravcu postavljanja praga na kom želi da pregovara, što je malo neobično i u suprotnosti sa pravilima Svetske trgovinske organizacije koja bi podrazumevala da postoje multiratelarni sporazumi kojih se pridržavamo. Izgleda da se više ide na pravljenje bilateralnih sporazuma sa svakom pojedinačnom državom, onako kako oni smatraju da treba da bude”, dodaje naš sagovornik.

Zbog toga Nedeljković smatra da ukupni efekti carina ne bi trebalo da budu na inicijalno predloženom nivou i da svako njihovo povećanje nije dobra vest za ekonomije koje izvoze u SAD.

Ipak, on dodaje da se to na našu ekonomiju može odraziti na dva načina – direktno, na kompanije koje izvoze, i posredno – ukoliko dođe do visokih carina na proizvode koji dolaze iz Evropske unije.

“Kompanije koje izvoze proizvode – a ne usluge – u SAD i koje su sada predmet viših carina mogu očekivati potencijalni pad u prodaji. Ne nužno veliki, jer je pitanje koliko kupac iz SAD može da zameni našu proizvodnju nekom drugom. Ako je ona teško zamenjiva ili ako su carine za konkurenta iz druge zemlje još veće onda neće doći do pada prodaje, ali ne bih očekivao da će to biti neki dramatičan i direktan efekat”, napominje dekan FEFA fakulteta.

Indirektni efekti, kako kaže, mogu se javiti u slučaju postavljanja jako visokih stopa carina EU, što na naše proizvođače može da se odrazi kroz pad tražnje. Istovremeno, EU može ići u pravcu jačeg ograničenja za trgovinu prema trećim zemljama, zbog problema koje njihove kompanije imaju na američkom tržištu, što će imati negativan efekat po nas.

“Sve u svemu, nakon inicijalnog šoka treba sačekati da vidimo da li će stvarno do toga i doći i tek onda možemo meriti stvarne efekte”, zaključuje Nedeljković.

Trampove odluke presedan u novijoj ekonomskoj istoriji

Profesor Univerziteta Singidunum Nikola Stakić ukazuje na nekonzistentnost u donošenju odluka koje mogu da menjaju celokupnu globalnu ekonomsku paradigmu, što onemogućava sagledavanje dugoročnih efekata.

“Carinske politike su mere trgovinske politke koje moraju da utiču na dugoročno planiranje privrednih društava. Ukoliko se firme na dnevnom nivou susreću sa promenama takvih odluka, onda ne mogu da računaju više na ta tržišta. Naši izvoznici, ali i druge zemlje koje izvoze u SAD, sada se susreću za ozbiljnom neizvesnošću i velikim znakom pitanja kakva će biti politika, a tek bi trebalo da apsorbuju te mere u svoje poslovne procese”, ističe Stakić u razgovoru za Biznis.rs.  

Naš sagovornik navodi da srpski izvoz u Ameriku nije toliko značajan, kao što je slučaj sa našim prvim trgovinskim partnerom – Evropskom unijom. Prema njegovim rečima, oko dva odsto celokupnog izvoza ide u SAD što, kako kaže, svakako ne umanjuje činjenicu da kompanije koje su prisutne na američkom tržištu treba da znaju kako da se postave prema politici koja se menja na dnevnom nivou.

“Verujem da je sve ovo jedan deo pregovaračke strategije američke administracije i da tek nakon smirivanja strasti, odnosno donošenja dugoročnijih održivih rešenja, možemo da stavimo na papir kalkulaciju kako bi se to odrazilo na nivo makroekonomije naše zemlje, a onda i pojedinačno na nivou privrednih društava”, ocenjuje Stakić.

U prilog tome, kako ističe, govori i činjenica nezabeleženih oscilacija na berzi, kada su se tržišta oporavila za deset odsto u samo jednom danu.

“To su skokovi koji se retko viđaju. Globalna neizvesnost i rolerkoster koji mi doživljavamo ovih dana zaista predstavljaju presedan koji se ne pamti u novijoj ekonomskoj istoriji”, zaključuje Stakić.

Za Srbiju su bolnije sankcije NIS-u nego američke carine

Komenatrišući Trampovo odlaganje primene carina, ekonomista i konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević ističe da je američki predsednik od samog početka bio pri stavu da to što je on potpisao može biti predmet pregovora sa pojedinačnim zemljama, pa će sada, kako kaže, verovatno jedna po jedna država pokušavati da popravi svoj položaj.

“Naš izvoz i uvoz nisu veliki i ukupna razmena sa Amerikom je relativno mala. To je jedno. A drugo – kod nas je bolnije šta će se dogoditi sa sankcijama NIS-u nego sa američkim carinama” ocenjuje Kovačević.

U razgovoru za Biznis.rs dodaje da Srbija u SAD izvozi gume, koje bi bile podložne carinama, dok gvožđe ne izvozi direktno, tako da će se verovatno razgovarati o daljim koracima.

Ipak, on ukazuje na još jednu komplikaciju za Srbiju. Reč je o Vašingtonskom sporazumu kojim smo preuzeli i neke obaveze, a koje će svakako doći na dnevni red u budućim razgovorima.

“Naš predsednik je zaključio Vašingtonski ugovor u kom smo obratno isfundirali jako dobru poslovnu saradnju, što ovo svakako nije. Tada smo preuzeli i neke obaveze – da iz Tel Aviva premestimo sedište naše ambasade u Jerusalim, što nismo uradili – koliko ja znam. Isto tako smo se složili da Izrael prizna takozvano Kosovo, tako da će se u jednom razgovoru pomenuti sve te tri stvari – sankcije NIS-u, kako ‘podesiti’ carinske stope i kakvo značenje sve to uopšte ima na sporazume koje smo do sada imali sa Amerikom”, zaključuje Kovačević.

Sutra: Veće carine prema Srbiji pokazaće koje firme su sposobne za brzu adaptaciju