Transformacija državnih elektroprivreda tek čeka zemlje Zapadnog Balkana

Zemlje Zapadnog Balkana, zbog posledica energetske krize, suočene su sa procesom transformacije državnih elektroprivreda, a s obzirom na to da su zavisne od uglja, predstoji im težak i složen period prelaska na obnovljive izvore energije, ocenio je ekspert Centra za održivu energetsku tranziciju, dr Damir Miljević.

„U narednom periodu treba očekivati priliv investitora na najbolje lokacije u regionu za proizvodnju solarne i energije vetra“, rekao je Miljević u intervjuu za list Elektroprivreda.

On je podsetio da je energetska kriza počela u septembru 2021. godine pod uticajem rastuće potražnje kineske privrede za energentima, posebno gasom, posle pandemije, slabe proizvodnje vetroparkova u Evropi, problema sa nuklearnim elektranama u Francuskoj i smanjenog dotoka gasa iz Norveške i Rusije. Kriza se produbila početkom prošle godine zbog rata u Ukrajini, piše SEEbiz.

„Kriza je svakako poremetila planove i dinamiku tranzicije, ali je činjenica da je suštinski ubrzala prelazak sa fosilnih na obnovljive izvore energije širom sveta. EU je usvojila program RePower EU koji ubrzava prelazak na obnovljive izvore energije i jača napore za povećanje energetske efikasnosti“, rekao je Miljević.

Kroz Zakon o smanjenju inflacije, Sjedinjene Američke Države (SAD) su prošle godine napravile snažan zaokret i ubrzale tranziciju tako što su skoro 400 milijardi dolara subvencija stavile na raspolaganje privredi i stanovništvu, dok je Kina značajno povećala svoje ambicije novim petogodišnjim planom i ubrzala tranziciju ka ugljenično neutralnom društvu.

„Nažalost, na Zapadnom Balkanu i u regionu, energetska kriza je imala značajne posledice po privredu, stanovništvo i elektroprivrede. To je uticalo na usporavanje tranzicije, iako, iskreno govoreći, zemlje regiona, nažalost, još uvek nisu u dovoljnoj meri prepoznale tranziciju kao razvojnu šansu, ali se ona uglavnom tretira kao pretnja i nešto što je nametnuto spolja, a pod sloganom sigurnosti snabdevanja i energetske nezavisnosti pokušavaju se odložiti neizbežne promene i održati status kvo“, rekao je Miljević.

On je naveo da se region, koji zaostaje za okruženjem u tranziciji, dovodi u opasnost da postane izolovano ostrvo usred Evrope u koje niko neće hteti da ulaže, jer investitori žele pre svega da imaju čistu i zelenu energiju kao doprinos njihovim kapacitetima.

Miljević smatra da zeleni izvori energije mogu u potpunosti da zamene tradicionalne „prljave“ izvore.

„Ukupni ekonomski isplativi potencijal sunca i vetra daleko je veći od naših sadašnjih i budućih potreba i u to nema sumnje. Obnovljivi izvori energije su superiorniji od fosilnih, ne samo sa stanovišta uticaja na životnu sredinu i klimu, već i sa ekonomskog aspekta, s obzirom na to da su marginalni troškovi proizvodnje energije iz ovih izvora zanemarljivi u odnosu na troškove proizvodnje od fosilnih goriva, a cene zelenih tehnologija konstantno padaju“, rekao je Miljević.

„U pitanju je samo politička odluka i spremnost zemalja da sarađuju i optimizuju neke od kapaciteta na regionalnom nivou, kako bi troškovi bili manji. Tu mislim na kapacitete za balansiranje i skladištenje energije i na kapacitete mreže“, objasnio je Miljević.

On je podsetio da svaka zemlja u regionu ima svoje specifičnosti, kako u pogledu trenutnog energetskog miksa, tako i u pogledu tendencija potrošnje, stanja privrede, razvojnih aspiracija i socio-ekonomskih parametara, tako da jedan recept ne može biti primenjen na sve.

„Međutim, ono što je uobičajeno, a što je praksa već pokazala, jeste da postoje neke strategije i politike koje su univerzalno primenjive i gde se ne mogu praviti greške. Tu pre svega mislim na ulaganja u energetsku efikasnost, odnosno smanjenje potrošnje energije i podsticanje proizvodnje na mestu potrošnje kroz podršku građanima i privredi da sami proizvode i troše energiju, a višak puštaju u sistem“, rekao je Miljević.

Prema njegovim rečima, ono što je zajedničko svim zemljama regiona jeste da su pred transformacijom državnih elektroprivreda, a političari i rukovodioci elektroprivreda treba da shvate da budućnost modernih elektroprivreda nije u proizvodnji energije, jer će svi proizvoditi energiju, ali u pružanju usluga iz domena energetike.

„Što se to pre shvati i prihvati, transformacija će biti lakša i bezbolnija, a elektroprivrede konkurentnije, a region atraktivniji za ulaganja. Pored toga, sve države regiona zavisne od uglja suočavaju se sa teškim i složenim periodom transformacije opština i regiona u kojima je ugalj bio osnova razvoja do razvoja nove ekonomske strukture, koja će obezbediti njihov opstanak i dalji razvoj“, rekao je Miljević.

On je rekao da se u narednom periodu može očekivati još veća „najezda“ investitora na najbolje lokacije u regionu za proizvodnju energije od sunca i vetra.

„Već danas u svim zemljama regiona pritisci privatnih investitora su takvi da ćemo vrlo brzo ostati bez slobodnih kapaciteta na prenosnoj i distributivnoj mreži, što može imati veoma loše posledice po dekarbonizaciju sopstvene potrošnje u zemljama regiona, s obzirom na to da većina investitora zelenu energiju namerava da izvozi, a ne da prodaje na domaćim tržištima“, rekao je Miljević.

Situacija se, kako je naveo, može okarakterisati kao haotična i moraju se preduzeti hitne mere da se zaustavi proces neokolonizacije energetskog sektora u regionu.

„Nisam protiv domaćih i stranih investitora, tačnije svi su dobrodošli, ali moraju se uspostaviti pravila igre da bar deo energije ostane u zemlji kako bi se domaća potrošnja dekarbonizovala, jer to treba da bude naš cilj“, rekao je Miljević.

On smatra da bi započinjanje dijaloga unutar zemalja i uspostavljanje stalne komunikacije sa svim društvenim akterima trebalo da bude sledeći korak, jer je bez puno učešće i saglasnost svih aktera.

„Energetska tranzicija će se desiti bez obzira na to šta mislimo i kako se ponašamo. Ono što je sa stanovišta društva važno jeste da je održivo i relativno pravedno i da se teret tranzicije kao i njene koristi ravnomerno raspoređuju“, zaključio je Miljević.