Transport je krvotok države, a brodarstvo funkcioniše u berzanskom maniru

Ikonija Anđelić, direktorka kompanije Ikon Shipping iz Novog Sada, već godinama gradi reputaciju u svetu unutrašnjeg vodnog transporta – industriji koja je tradicionalno muška, ali u kojoj je ona uspela da se nametne kao autoritet. Njena firma razvila je sopstveni poslovni model koji spaja trgovačko brodarstvo i logistiku vodnog transporta.

„Naši klijenti su uglavnom kolege iz agrobiznisa i građevinske industrije“, objašnjava Anđelić.

„U ovom poslu postoji relativno mali broj kompanija, poznatih klijenata, tako da se svakodnevna aktivnost svodi ne na traženje novih klijenata, već na ponudu zakupa brodskog prostora ili ponudu tereta, zavisno od ugovorne strane koju zastupamo. Dunav je jedna vodena varoš gde svako svakog zna, ali sve češće se javljaju novi klijenti izvan dunavske i rajnske regije. To pokazuje promene u međunarodnoj razmeni i rast svesti o konkurentnosti i značaju vodnog transporta“, objašnjava.

Rat u Ukrajini snažno je uzdrmao tržište. Ustaljeni trgovinski putevi su se „preko noći“ promenili, alternative su odmah nađene, ali troškovi su naglo porasli.

„Zatvaranje toka ukrajinske robe preko Crnog mora izazvalo je rapidan i previsok skok cena vozarina“, kaže ona. „To je bio istorijski radikalan momenat koji je doveo do disbalansa ponude i tražnje. Danas imamo obrnuto stanje – visoku ponudu brodskog prostora i manjak tražnje, izuzev  u uzvodnom toku iz Konstance prema Srbiji i Mađarskoj. Situacija je alarmantna jer vozarine dugo ostaju niske i potrebno je pronaći održivi model poslovanja. Za sada još ne postoje indikacije profitabilnog biznis modela“, ističe.

Na ovu krizu dodatno su uticali prošlogodišnja suša, slab kvalitet roba i manjak nizvodnog protoka prema luci Konstanca.

„U ovom kontekstu vodostaj nije vredan pomena“, dodaje ona, naglašavajući da je problem sistemski, a ne samo prirodni.

Ikon Shipping, međutim, nije osetio ozbiljne negativne posledice. „Naš biznis model ne nosi rizike kakve imaju velike korporacije“, objašnjava Anđelić. „Velike firme se suočavaju sa ogromnim troškovima i dugovanjima, dok mi poslujemo fleksibilnije. Transport je krvotok države, ogledalo tradinga i zdravstvena slika privrede“, napominje.

Od početka 2024. godine u rečnom transportu preovladava stagnacija isključujući prevoz tečnog tereta. „Dominantan je oštar disbalans između troškova proizvodnje i cena gotovog proizvoda, na koje treba dodati troškove logistike. To koči trading, a samim tim i shipping“, kaže ona. „Apsurdno je da su troškovi logistike vodnog transporta, uslovno rečeno, istorijski niski, a da se trgovina u nizvodnom robnom protoku ipak usporava.“

Ipak, statistika pokazuje stabilnost. „Pretovari u lukama Srbije zadržavaju trend više od 15 miliona tona godišnje. Pad u prethodne tri godine ne dostiže ni minus od jedan odsto, dok je godina rata pokazala pad od -4,9 odsto. To je i dalje u granicama očekivanog, zahvaljujući nacionalnom saobraćaju i uvozu“, objašnjava.

Kompanija se dalje razvija kroz članstvo u bečkoj brokerskoj kompaniji za trgovinu poljoprivrednim proizvodima. „Pored brodskog prevoza plasiraćemo i robu srpskog porekla“, kaže Anđelić.

Govoreći o očekivanom ovogodišnjem kretanju tržišta i prevoza roba, Anđelić je naglasila da mnoge odluke zavise od nekih viših sila.

 „U brodarstvu se koristi izraz AGW (If all goes well), a mi kažemo ‘kako Bog da’, zato je teško praviti dugoročne planove, naročito dok čekamo krucijalne političke odluke Istoka i Zapada i rešavanje ukrajinske krize“, ističe.

Govoreći o poslovnom okruženju, ako bi mogla nešto promeniti, Anđelić bi Novom Sadu dodelila ulogu Matifa i Wall Streeta ,,što ostaje u granicama mašte“.

„Realno, mogla bi se formirati trading&shipping unija podunavskih zemalja, predvođena ekspertima, radi očuvanja interesa i balansa između trgovine i transporta. Srbija ima neverovatno oštroumne, obrazovane i sposobne biznismene i inženjere, kojima nedostaje ambicija za opšte interese“, kaže Anđelić.

Kao žena u dominantno muškoj industriji, ona poručuje da su žene, iako neravnopravne,  često sposobnije od muškaraca i mogu postići bolje rezultate, ali ne treba trošiti energiju na dokazivanje.

„Treba stalno učiti, usavršavati se i primenjivati znanje. Uostalom, u biznisu se računa vrednost – profit, a ne rod“, napominje.

Na pitanje šta bi bio njen najvažniji savet za sve koji posluju u ovoj delatnosti, odgovara da je najvažnije da budemo ljudi.