Treba prevazići rodne razlike u liderstvu

Mia Popić je psihoterapeutkinja i psihološkinja specijalizovana za primenu kognitivno-bihejvioralnog koučinga. Direktorka je centra Sinergija i sarađivala je sa mnogim kompanijama i današnjim poslovnim liderima, što kroz edukaciju u vidu koučinga, što kroz treninge za javne nastupe.

Naša sagovornica će u četvrtak, 6. aprila u beogradskom hotelu Hilton održati predavanje u okviru konferencije posvećene uspešnim preduzetnicama – “Žene u biznisu” koju organizuje Biznis.rs.

“Specfifični su rodni stereotipi sa kojima se žene susreću u poslovnom kontekstu, a toga su pre svega svesne biznis liderke. Koji su to mehanizmi koje treba podstaći i osnažiti da bi se one vešto uhvatile ukoštac sa tim stereotipima, tema je moje doktorske disertacije, kao i predavanja na konferenciji”, najavljuje Popić.

Da li se i koliko razlikuju preduzetnici od preduzetnica u svom pristupu poslovanju, i kako te razlike mogu da se prevaziđu ili iskoriste za krajnji uspeh?

“Postoji definitivno razlika između muškog i ženskog liderstva. Praksa i nauka su potvrdili da je muško liderstvo više orijentisano na rezultate, ciljeve i performanse, i da postoji veća sklonost da muškarci budu autokratskije postavljeni u svom pristupu. To je takozvano transakciono liderstvo koje podrazumeva da se za svaku pogodnost dobije nešto zauzvrat. Samo po sebi, to uopšte nije loš vid liderstva, samo je problem kad postane dominantan u svim situacijama i kad se proširi na odnose u kojima moramo da negujemo veći nivo empatije”, objašnjava direktorka centra Sinergija za Biznis.rs.

S druge strane, žene su više sklone transformacionom liderstvu, i često funkcionišu kao neka vrsta inspirativnih uzora. Prema rečima Mie Popić, one su usmerene su na to kako da nekog podstaknu da postane samostalan. To je takođe samo po sebi dobro, ali nedovoljno da bi se postigli izuzetni rezultati.

“Poenta je da treba prevazići rodnu dimenziju u liderstvu – da govorimo o androgenom liderstvu. U principu, to znači da svaki lider, bez obzira kojeg je roda, mora da kombinuje muške i ženske aspekte ponašanja u zavisnosti od situacije ili potrebe osobe koju treba voditi”, naglašava Popić.  

Međutim, u praksi najčešće dolazi do ispoljavanja stereotipa i predrasuda u okruženju, i to ne samo našem. Na primer, kada žene ispoljavaju dominantno muški tip liderstva onda najčešće dobijaju kritike, pa i obratno. U takvim situacijama, na kraju, poslovni rezultati su često dobar argument u korist lidera koji umeju da kombinuju oba aspekta.

Pored muško-ženskog odnosa prema liderstvu, među stereotipima se često ispoljava i onaj da će asertivnije osobe postići više, odnosno da introvertni ljudi – koji imaju i te kako šta da pokažu – prečesto ne dobijaju priliku zbog okoline i sopstvenog stava.

“Danas je i dalje u poslovnom svetu često pogrešno shvaćeno da treba biti ekstrovertan da bi se bio uspešan ili vešt govornik. Uzrok tome je delimično i pogrešno shvatanje šta javni nastup treba da predstavlja. Fokus ne treba da bude na harizmatičnosti, niti kakva je neverbalna komunikacija u smislu držanja ruku tokom govora i slično – to je sve kozmetika. U suštini su tokom javnih nastupa bitne dve stvari – da li govornik ima adekvatnu poruku, i da li će uspeti da je prenese svojim slušaocima”, kaže Popić.

Ona zaključuje da javni nastup nije rezervisan samo za ekstroverte, te da introvertnim ljudima ne nedostaju komunikacione veštine, samo moraju da imaju definisanu jasnu poruku koju moraju da prenesu.

“Često imam prilike da radim sa introvertnim ljudima na treninzima javnog nastupa i kad im kažem da je dobra poruka najbitnija, oni se tada opuste. Niko se ne rađa kao dobar govornik, nego to postaje kroz vežbanje i praksu.”