Tržište osiguranja u Srbiji raste, ali se sve više udaljava od standarda EU

Tržište osiguranja u Srbiji nastavlja da raste, ali uz izražene strukturne izazove koji ga i dalje udaljavaju od standarda Evropske unije. Sektor beleži stabilan rast bilansne sume, kapitala i ukupne premije, ali istovremeno i pad učešća životnog osiguranja, što otvara pitanje dugoročne održivosti i razvoja tržišta.

U Srbiji posluje 20 društava za osiguranje. Isključivo poslovima osiguranja bavi se njih 16, dok se poslovima reosiguranja bave četiri društva. U većinskom inostranom vlasništvu nalazi se 15 društava i ona beleže preovlađujuće učešće – u premiji životnih osiguranja sa 82,9 odsto, premiji neživotnih osiguranja sa 60,2 odsto, ukupnoj imovini sa 69 odsto, kao i u broju zaposlenih sa 65,5 odsto.

Prema poslednjim podacima Narodne banke Srbije, bilansna suma sektora osiguranja povećana je na kraju drugog tromesečja 2025. godine na 440,7 milijardi dinara, i to za devet odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Kapital je porastao za 12,2 odsto i iznosi 82,5 milijarde dinara, dok je ukupna premija povećana za 9,8 odsto i iznosi 97,6 milijardi dinara.

Uslov za ulazak Srbije u EU je učešće životnog osiguranja od 30 odsto

Govoreći o aktuelnim trendovima, rizicima i perspektivama industrije osiguranja, profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jelena Kočović kaže da domaće tržište neživotnog osiguranja nastavlja stabilan rast, dok je primetan pad učešća premije životnog osiguranja u trećem kvartalu 2025. u odnosu na prethodnu godinu – sa 18,5 na 16,5 odsto u ukupnoj premiji osiguranja.

“Ovakav trend ukazuje da se nastavlja rast ekstenzivnih vrsta osiguranja u odnosu na intenzivne. Jedan od uslova ulaska Srbije u Evropsku uniju je da učešće životnog osiguranja bude oko 30 odsto, a mi se od tog uslova sve više udaljavamo imajući u vidu trend pada ove vrste osiguranja u poslednjih pet godina”, navodi profesorka Kočović u razgovoru za Biznis.rs.

Ona smatra da bi u tom smislu trebalo edukovati građane da shvate značaj životnog i dobrovoljnog penzijskog osiguranja kao značajnih faktora očuvanja nivoa njihovog životnog standarda u poznim godinama.

Brži rast isplaćenih šteta od rasta premija u AO osiguranju

Podaci Narodne banke Srbije pokazuju da je učešće neživotnih osiguranja sa 83,7 odsto u ukupnoj premiji i dalje dominantno, što je višegodišnji trend.

Jelena Kočović ističe da je rast premije neživotnog osiguranja rezultat, pre svega, dominantnog učešća obaveznih vrsta osiguranja čija premija raste preko deset odsto.

“Prisutan je i dalje problem značajno bržeg rasta isplaćenih šteta od rasta premije osiguranja u osiguranju auto-odgovornosti (AO), što pokazuje da bi premija u ovoj vrsti osiguranja uskoro mogla da bude nedovoljna da pokrije štete. Bez obzira na prisutnu precenjenost rezervacija za štete može doći do problema rešavanja šteta ako se nastavi ovaj trend i ako ne dođe do povećanja premije u ovoj vrsti osiguranja”, smatra naša sagovornica.

Gde je naše tržište osiguranja u odnosu na EU?

Kočović ocenjuje da je srpsko tržište osiguranja u razvoju i da ne može da se poredi sa tržištima razvijenih zemalja Evropske unije.

“Razvijenost tržišta osiguranja je direktno uslovljena stepenom ekonomske razvijenosti zemlje. Takođe, kultura osiguranja je na značajno višem nivou u zemljama EU nego u Srbiji. Naše tržište osiguranja je razvijenije od tržišta zemalja regiona koje nisu članice EU, a značajno nerazvijenije od tržišta osiguranja Slovenije i Hrvatske”, dodaje naša sagovornica.

Na pitanje u kom smeru bi trebalo da se razvija tržište osiguranja i šta bi na tom planu trebalo da učine osiguravači, a šta regulatori, pa i država, ona ističe da je potrebna promena strukture portfelja osiguranja jačanjem dugoročnih vidova osiguranja.

“Imajući u vidu sve izraženije klimatske promene i, kao njihove posledice, rast frekvencije i intenziteta katastrofalnih šteta u svetu, trebalo bi uvesti obavezno osiguranje od katastrofalnih rizika sa posebnim akcentom na osiguranje poljoprivrede. U tom smislu je važna uloga države u obezbeđenju institucionalnih pretpostavki. Očekuje se promena repernog vozila u AO osiguranju, što bi svakako pozitivno uticalo na ovu vrstu osiguranja, pre svega na njen premijski sistem”, objašnjava Jelena Kočović.

Dodaje, da bi takođe trebalo intenzivirati aktivnosti na uvođenju režima Solventnost II i MSFI 17 kako bi bismo mogli da budemo usklađeni i uporedivi sa tržištem osiguranja zemalja članica EU i pre nego što Srbija postane članica, posebno imajući u vidu dominantno učešće stranih osiguravajućih kompanija na domaćem tržištu koje moraju da ih primenjuju na nivou grupe.

Kada je reč o prognozama, Kočović kaže da su pred tržištem osiguranja u Srbiji u 2026. godini brojni izazovi.   

“Nepovoljna geopolitička događanja i moguća energetska kriza koja može prerasti u ekonomsku krizu u Srbiji svakako bi nepovoljno uticala i na naše tržište osiguranja. U zemlji u kojoj je nizak nivo kulture osiguranja u slučaju smanjenja prihoda građani bi se prvo odrekli osiguranja. Ipak sam optimista i mislim da do toga neće doći i da će se naći racionalna ekonomska rešenja”, zaključuje profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jelena Kočović.