U Beogradu predstavljena Palata nauke, zadužbina Miodraga Kostića

Uz davanje vredno 25 miliona evra Zadužbina Miodraga Kostića otvoriće prvi centar za istraživanje i popularizaciju nauke u Srbiji – Palatu nauke. Uspostavljena je saradnja sa Elektrotehničkim fakultetom u Beogradu koji će u novom prostoru dobiti 19 istraživačkih centara.

Na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, u prisustvu predstavnika naučne i akademske zajednice predstavljena je Zadužbina Miodraga Kostića, koja će otvoriti prvi centar za istraživanje i popularizaciju nauke u Srbiji – Palatu nauke. Pored toga što će biti prvi centar ove vrste u našoj zemlji, biće i najveći u širem regionu, sa prostorom od 5.500 m².

U jednom delu odvijaće se naučno-istraživačke aktivnosti i pomerati granice u oblasti elektrotehnike, računarstva i softverskog inženjerstva, dok će u drugom delu biti smešteni brojni edukativni, atraktivni i interaktivni eksponati i sadržaji namenjeni popularizaciji nauke najširoj javnosti, a posebno deci i mladima.

“Miodrag Kostić je osnovao zadužbinu koja nosi njegovo ime i daruje društvu Palatu nauke vrednu 25 miliona evra. Ovo je najveće izdvajanje u novijoj istoriji zadužbinarstva kod nas”, piše u saopštenju Zadužbine.

Govoreći na predstavljanju zadužbine svog oca, Aleksandar Kostić, član Upravnog odbora, istakao je važnost podrške srpskoj nauci i mladim naučnicima.

„Ponosan sam što pozicioniramo nauku kao pokretačku snagu razvoja društva. Želja Miodraga Kostića je da Palata nauke pruži priliku novoj generaciji mladih naučnika da karijere grade u svojoj zemlji. Da im omogućimo da ovde rade u vrhunskim uslovima i kreativnom prostoru, kao u najboljim svetskim naučnim centrima. Jer su upravo oni budući lideri naučno-tehnološkog napretka Srbije. Palata nauke biće mesto koje spaja radoznalost i strast za znanjem, i slavi sposobnost ljudskog uma da stvara, otkrije i istraži“, poručio je Aleksandar Kostić.

Strateški značaj ovog projekta istakla je ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, dr Jelena Begović.

„Vlada Republike Srbije prepoznaje važnost ulaganja u nauku i radi na tome da Srbija zaista postane zemlja nauke, zemlja inovacija. Međutim, neophodno je i da se privatni sektor više uključi u ovaj proces. Uspostavljanje Palate nauke je veliki korak za našu naučnu zajednicu i dokaz koliko značajan doprinos privrede može biti. Zadužbinarstvo u Srbiji ima bogatu i dugu tradiciju, i bilo je ključno za razvoj nauke i inovacija. Zato, ovo nije samo investicija u objekte, infrastrukturu i tehnologiju. Ovo je investicija u naše ljude. Palata nauke će, uverena sam, biti jedan od katalizatora za razvoj nauke i inovacija i komunikacije sa građanima o ovim temama u našoj zemlji”, istakla je dr Jelena Begović, ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija.

Na skupu je svečano predstavljena uspostavljena saradnja sa Elektrotehničkim fakultetom Univerziteta u Beogradu, čiji će profesori voditi 19 istraživačkih centara u Palati nauke. Zadužbina Miodraga Kostića obezbediće njima i njihovim studentima najbolje uslove i opremu za rad. O važnosti ovih centara govorio je dekan Elektrotehničkog fakulteta, prof. dr Dejan Gvozdić.

„Elektrotehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu ukazana je velika čast time što je prepoznat kao institucija koja se na najbolji način može programski uklopiti i svojim renomeom doprineti projektu Palate nauke. Kao najstarija i najistaknutija obrazovna i naučno-istraživačka institucija u oblasti elektrotehnike, računarstva i softverskog inženjerstva u Srbiji, Fakultet će pristupiti ovom projektu sa maksimalnom odgovornošću i željom da opravda ukazano poverenje. Uvereni smo da će projekti i aktivnosti naših laboratorija predstavljati značajan doprinos naučno-popularnim, obrazovnim i naučno-stručnim sadržajima Palate nauke i podizanju svesti o važnosti visoko-tehnoloških istraživanja u unapređenju kvaliteta života, životne sredine i društva u celini“, izjavio je prof. dr Gvozdić.

Palata nauke – Zadužbina Miodraga Kostića biće smeštena u jednoj od najlepših zgrada u centru Beograda, na uglu ulica Kralja Milana i Kneza Miloša, i ovom spomeniku kulture koji datira iz 1924. godine udahnuće novi život.