U budžetu najveći rast potrošnje za otplatu zajmova, najveće uštede na novoj finansijskoj imovini

Budžetom za 2024. godinu predviđeni su ukupni izdaci budžeta u iznosu od 2,24 biliona dinara, što je za 106,4 milijarde ili pet odsto više u odnosu na izdatke predviđene rebalansom budžeta za 2023. godinu, objavio je stručni časopis Makroekonomske analize i trendovi (MAT) u okviru analize republičke kase za 2024. godinu.

Najznačajnije povećanje izdataka budžeta planirano je za izdatke po osnovu otplate kamata i pratećih troškova zaduživanja (34,8 milijardi dinara ili 23,4 odsto), dotacija organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja (49,6 milijardi dinara ili 18,7 odsto) i rashoda za kupovinu roba i usluga (27,6 milijardi dinara ili 15,2 odsto), stoji u analizi.

Uz podsećanje da je Skupština Srbije usvojila Zakon o budžetu za 2024. godinu sa deficitom od 2,2 odsto BDP-a, odnosno manjim minusom nego u rebalansu, autorka analize Vesna Simonović ističe da su za sledeću godinu planirana za 7,2 odsto viša ukupna primanja nego u rebalansu, i to najpre na osnovu svih poreskih prihoda osim poreza na dobit pravnih lica, kao i redovnih neporeskih i neporeskih prihoda indirektnih korisnika.

Kod vanrednih neporeskih prihoda očekuje se, međutim, smanjenje priliva u vrednosti od 11 miiljardi dinara ili 28,9 odsto, dok se kod donacija očekuje gotovo istovetno smanjenje priliva u dinarima, odnosno 23,5 odsto procentualno.

Dok se računa na rast izdataka za otplatu kamata i pratećih troškova zaduživanja, dotacija organizacijama za socijalno osiguranje i rashoda za kupovinu roba i usluga, planirano je smanjenje izdataka za nabavku finansijske imovine.

Finansijska imovina, prema Zakonu o budžetskom sistemu, obuhvata novčana sredstva, potraživanja, akcije i udele u kapitalu pravnih lica, hartije od vrednosti i druga ulaganja u pravna lica, a budžetom za 2024. planirano je smanjenje za nabavku takve imovine vredno čak 30,7 milijardi dinara ili 40,7 odsto.

Subvencije će biti niže nego u rebalansu za 18,4 odsto, a smanjiće se i dotacije međunarodnim organizacijama.

Kada se radi o subvencijama, u okviru budžeta za 2024. planirano je značajnije smanjenje u oblasti energetike, i to u vrednosti od 14,26 milijardi dinara, odnosno čak 61 odsto manje nego u rebalansu. Iznos za subvencije u drumskom saobraćaju niži je za 37,2 odsto nego u rebalansu, a za poljoprivredu za 12,6 odsto, stoji u objavljenoj analizi.

Stručnjaci MAT-a primetili su i da je po prvi put od perioda mart-avgust 2020. godine ovoga septembra registrovan međugodišnji pad vrednosti izvoza, i to od 5,7 odsto ili 144,1 milion evra.

Sa druge strane, deficit u robnoj razmeni je smanjen za 26,5 odsto ili 206,5 miliona evra, a smanjenje deficita u evrima registrovano je deveti mesec zaredom.

U periodu januar-septembar robni izvoz je vredeo 21,5 milijardu evra ili za 5,6 odsto više u odnosu na isti period 2022. godine, uvoz 27,2 milijarde evra, odnosno za 6,1 odsto manje, a deficit je iznosio oko 5,7 milijardi evra ili za 33,9 odsto manje, objavio je MAT.