U delatnosti razrade građevinskih projekata milijarde dobiti, registrovano 925 firmi

Delatnost razrade građevinskih projekata zavisi od obima izgradnje i njene trenutne zastupljenosti, jer obuhvata aktivnosti koje prethode samoj gradnji objekata, a tiču se organizacije i pripreme za realizaciju građevinskih poduhvata.

Prema klasifikaciji delatnosti u građevinarstvu, razrada građevinskih projekata podrazumeva objedinjavanje finansijskih, tehničkih i fizičkih resursa potrebnih za realizaciju projekata, kao i pripremu za izgradnju stambenih i nestambenih zgrada, sa ciljem njihove kasnije prodaje. Važno je napomenuti da ova delatnost ne uključuje samu izgradnju, arhitektonsko projektovanje niti usluge upravljanja projektom.

Usluge razrade građevinskih projekata najčešće pružaju projektantske i inženjerske firme – specijalizovane za izradu projektno-tehničke dokumentacije, konsalting, nadzor i BIM modelovanje, investitorske kompanije – koje razvijaju nekretninske projekte i angažuju stručne timove pre početka gradnje, konsultantski biroi – koji nude pravne, tehničke i finansijske analize u pripremnoj fazi projekta.

Za kvalitetnu razradu građevinskih projekata obično se angažuje tim stručnjaka iz različitih oblasti. Pored građevinskih inženjera i arhitekata, neophodni su i geodete, geotehničari, konsultanti za upravljanje projektima, stručnjaci za građevinski nadzor i BIM inženjeri.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u drugom kvartalu 2025. godine vrednost izvedenih građevinskih radova opala je za 12,7 odsto u tekućim cenama, odnosno za 16,1 odsto u stalnim cenama u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Pad je naročito izražen kod ostalih građevina (infrastruktura, industrijski objekti) – čak 26,2 odsto, dok je kod zgrada zabeležen rast od 5,8 odsto. Ovi podaci ukazuju na smanjenu potražnju za uslugama razrade projekata.

Prema podacima bonitetne kuće CompanyWall, u ovoj delatnosti posluje čak 925 firmi, dok je ukupna ostvarena dobit u 2024. godini iznosila 10.356.526.000 dinara.

Daljom analizom uočava se da veliki broj firmi ima jednog zaposlenog ili čak nijednog, što ne znači da nemaju angažovane saradnike. Čest je slučaj da se kadar angažuje eksterno – putem privremenih ugovora i outsourcinga, naročito kod projektantskih biroa.

Firma koja se izdvaja po ukupnim prihodima (45.072.527.000 dinara) i ostvarenoj dobiti (7.515.460.000 dinara) jeste Beograd na vodi, dok po broju zaposlenih (103) zaostaje za firmom Karim Komerc MD iz Novog Sada (595).

Najuspešnija preduzeća u delatnosti razrade građevinskih projekata u 2024. godini
Ime preduzeća	Ukupni prihodi	Dobit	Broj zaposlenih
Beograd na vodi d.o.o.	45.072.527.000	7.515.460.000	103
AIRPORT CITY DOO	4.150.649.000	1.279.429.000	0
GRAĐEVINSKA DIREKCIJA SRBIJE DOO	3.691.268.000	1.084.856.000	110
FINVEST EQUITY PARTNERS D.O.O.	2.930.575.000	686.240.000	0
PAUNOV BREG CONSTRUCTION	517.180.000	411.992.000	0
New Venture RED d.o.o.	1.308.779.000	323.344.000	1
PLANET CAPITAL DOO NIŠ	2.848.143.000	302.049.000	11
New Energy Solutions d.o.o. Beograd-Novi Beograd	1.339.660.000	295.355.000	33
AGRO DEVELOPMENT DOO BEOGRAD	1.174.917.000	277.358.000	4
Novi Dom RED d.o.o.	2.084.086.000	262.625.000	1
KLUPKO DOO PANČEVO	726.265.000	234.615.000	0
OLD MILL CENTER DOO NOVI SAD	1.296.513.000	221.916.000	0
FARLEY INVESTORS DOO BEOGRAD	335.382.000	211.499.000	0
STABILPROJEKT DOO NIŠ	728.093.000	152.416.000	8
ERIGONE DOO BEOGRAD	417.724.000	149.141.000	0
KARIN KOMERC MD Novi Sad	11.764.969.000	146.429.000	595
MARK INVESTMENT d.o.o.	481.835.000	133.929.000	5
AUTOKOMANDA D.O.O.	186.204.000	130.760.000	1
DIRECT CAPITAL S DOO BEOGRAD	560.224.000	128.594.000	0
DURST DOO BEOGRAD	273.192.000	127.426.000	1
*svi podaci su za 2024. godinu, u dinarima

Firma New Energy Solutions, osma po ostvarenoj dobiti u 2024. godini, prisutna je na domaćem tržištu od 2012. godine. Prema rečima Veljka Ožegovića, zamenika generalnog direktora, kompanija je od početka usmerena na projekte obnovljivih izvora energije, prateći rast ovog tržišta i nastojeći da svojim radom aktivno doprinese njegovom razvoju.

„U protekle dve decenije, sektor obnovljivih izvora energije u Srbiji, tada još uvek mlad i u fazi formiranja, svoj napredak temeljio je na prikupljanju znanja, jačanju stručnih kapaciteta i razvoju regulatornog okvira neophodnog za implementaciju ovih tehnologija. Fokus našeg poslovanja u početnim godinama bio je na razradi i pripremi projekata, dok je realizacija bila u drugom planu. Tek u prethodnoj deceniji, sa izgradnjom prvih velikih elektrana na obnovljive izvore energije (ne računajući hidroelektrane), naša delatnost se proširila i na upravljanje procesima izgradnje. Danas, u uslovima razvijenijeg i  stabilnijeg tržišta, usmereni smo na integraciju znanja, iskustva i savremenih tehnologija, kako bismo aktivno doprinosili daljem unapređenju čitavog energetskog ekosistema“, kaže Ožegović za Biznis.rs.

Prema njegovim rečima, najveći izazov u ovoj delatnosti predstavlja nedovoljno agilan razvoj zakonske regulative i nedovoljna usaglašenost strateških pravaca ovog sektora u našoj zemlji sa delovanjem nadležnih institucija, što dovodi do zastoja u razvoju projekata i sektora uopšte.

„Ipak, ovakve okolnosti vidimo kao priliku da pokažemo stručnost i izdržljivost. Aktivno učestvujemo u komunikaciji sa regulatorima i relevantnim akterima, promovišemo najbolje prakse i nudimo konstruktivne predloge kako bi se procesi usavršili, ubrzali i postali transparentniji. Gradimo dugoročne odnose sa pouzdanim partnerima i kontinuirano razvijamo kompetencije tima“, objašnjava.

Na unutrašnjem planu, fokusirani su na jačanje kapaciteta tima i unapređenje metodologije rada – od korišćenja digitalnih alata do primene naprednih sistema za upravljanje projektima i ulaganja u razvoj kadrova.

„Umesto da čekamo promene spolja, mi iznutra gradimo otpornost, fleksibilnost i sigurnost, obezbeđujući da naši projekti budu realizovani na vreme i u skladu sa najvišim standardima.“

Na pitanje o dostupnosti kvalifikovane radne snage, Ožegović ističe da su uspeli da okupe tim vrhunskih stručnjaka sa domaćim i međunarodnim iskustvom.

„Ključ je u pažljivo osmišljenom procesu selekcije, negovanju zdravog i podsticajnog radnog okruženja i kontinuiranom ulaganju u obrazovanje i savremene alate.“

Ipak, dodaje da je tržište izuzetno dinamično i konkurentno, te da rast sektora povećava očekivanja stručnjaka.

„To od kompanija zahteva stalnu prilagodljivost, praćenje trendova i unapređenje ponude kako bi zadržale najkvalitetnije profesionalce“, smatra Ožegović.

Dragan Miladinović, direktor i vlasnik firme Stabilprojekt iz Niša, koja se u našoj tabeli nalazi na 14 mestu, u razgovoru za Biznis.rs ukazao nam je na bitnu poteškoću koja usporava poslovanje, a tiče se dalje procedure nakon razrade građevinskih projekata.

Prema njegovim rečima, pribavljanje građevinske dozvole kod nadležne uprave jedan je od najvećih kamena spoticanja u poslovanju. Naime nadležni organi ne poštuju rokove, pa tako najčešće umesto roka od 15 dana, čeka se 150 dana i duže. Zakonom propisana sankcija za nepoštovanje rokova postoji, ali se zakon u tom slučaju ne primenjuje, kaže naš sagovornik.

Kao razlog za prekomerna kašnjenja u izdavanju građevinskih dozvola, nadležni organi navode nedostatak kadra. Jednom rečju, ističe Miladinović, zakon ne važi za sve, a trebalo bi.

Izdavanje građevinske dozvole i razrada projekta su neraskidivo povezani procesi. Bez kompletno razrađenog projekta, nadležni organ ne može da proceni usklađenost sa zakonima i propisima, te ni da izda dozvolu.

Delatnost razrade građevinskih projekata predstavlja ključnu kariku u lancu planiranja i realizacije građevinskih poduhvata, iako često ostaje u senci same izgradnje. Usluge koje obuhvata — od tehničke dokumentacije do strateškog konsaltinga — direktno utiču na kvalitet, efikasnost i zakonitost realizacije objekata. Uprkos izazovima kao što su administrativne prepreke, nedovoljna regulativa i dinamično tržište radne snage, sektor pokazuje otpornost i sposobnost prilagođavanja kroz inovacije, digitalizaciju i razvoj kadrova.