U novom budžetu zeleno svetlo za 12,8 milijardi evra kredita kod stranih fondova i banaka

Predlog budžeta za 2025. godinu, koji je Vlada usvojila na sednici 7. novembra, stigao je u Skupštinu Srbije, a skrojen je tako da ostavlja prostora za izdavanje nešto više od tri milijardi evra garancija za investicije elektroenergetskih preduzeća i železnice, dok je za nove projektne i programske zajmove ostavljeno prostora za zaduživanje od čak 27 milijardi evra.

Samo kod stranih korporacija, fondova i banaka država u 2025. godini može da se zaduži za 12,7 milijardi evra, a kod stranih vlada za 3,55 milijardi evra.

Najvredniji projekat za koji je država spremna da ponudi garancije u 2025. godini je izgradnja samo-balansiranih solarnih elektrana sa baterijskim sistemima za skladištenje energije, čija je vrednost 1,9 milijardi evra.

Ugovor o realizaciji tog projekta potpisan je 16. oktobra u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i ambasadora SAD i Južne Koreje, Kristofera Hila i Đang Vu Lija. Svoje potpise na dokument stavili su ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović, generalni direktor EPS-a Dušan Živković, generalni izvršni direktor UGT Renewables Adam Korteze, predsednik i generalni izvršni direktor Hyundai Engineering Hjon Song Hong i strateški menadžer Hyundai Engineering ogranka Beograd Sang Min-Park.

Osim za izgradnju šest samo-balansirajućih solarnih elektrana po sistemu „ključ u ruke“ za EPS, država je, između ostalih projekata, spremna da garantuje za novac za revitalizaciju Vlasinskih hidroelektrana, nastavak izgradnje Transbalkanskog koridora za Elektromreže, kao i za kredit za izgradnju naftovoda do Mađarske.

Zaduživanje moguće i kod Francuza, Kineza, EIB, EBRD…

U predlogu budžeta za 2025. godinu stoji i da Srbija može odobriti projektne i programske zajmove do iznosa od 3.226 milijardi dinara, odnosno oko 27 milijardi evra.

Najviše novca – 12,77 milijardi evra – može da pozajmi od stranih korporacija, fondova i banaka, i to za projekte poput deonice auto-puta Miloš Veliki od Požege do Boljara, koja se procenjuje na 1,55 milijardi evra, ali i izgradnju reverzibilne hidroelektrane (RHE) Đerdap 3, čija vrednost je procenjena na 1,4 milijarde evra.

Još 1,5 milijardi evra može da se pozajmi za Fazu 1 Beogradskog metroa, kao i 1,1 milijarda evra za izgradnju RHE Bistrica, za koju se inače čeka odluka japanske agencije JICA o učešću u finansiranju.

U listu potencijalnih zaduženja po prvi put je ušao i projekat izgradnje solarno-termalnog postrojenja u Novom Sadu, koji je procenjen na 105 miliona evra, a o kome je Biznis.rs prvi detaljnije pisao.

Sa Evropskom investicionom bankom (EIB) država bi, ukoliko predlog budžeta bude prihvaćen, mogla da sklopi ugovore o kreditima u vrednosti od ukupno 1,2 milijarde evra, među kojima je najvredniji projekat rekonstrukcije deonice pruge Beograd Centar – Rasputnica „G“ – Rakovica – Mladenovac – Lapovo – Niš, u vrednosti od 550 miliona evra.

Kod Francuske agencije za razvoj (AFD) mogli bismo da se zadužimo za još 530 miliona evra, a najviše za „finansiranje investicionih projekata za poboljšanje životne sredine, podsticaj zelene ekonomije, energetske efikasnosti i ulaganja u trajna obrtna sredstva“, u vrednosti do 200 miliona evra.

Sa druge strane, od Trezora Republike Francuske možemo da pozajmimo 150 miliona evra za Fazu 1 Beogradskog metroa dok je, čini se, otvorena još jedna „linija“ za naše potrebe, pa u predlogu budžeta stoji i da za „finansiranje podrške budžetu Republike Srbije (uključujući, ali ne i ograničavajući se na obezbeđivanje sredstava za finansiranje potreba Republike Srbije od nacionalnog značaja)“ kod francuskog Trezora možemo da se zadužimo za 2,3 milijarde evra.

Sa kineskim bankama u planu su samo dva projekta, ali je zato njihova ukupna vrednost 819,3 miliona evra. Potencijalni kredit može se podići za finansiranje izgradnje sektora C Beogradske obilaznice u vrednosti od 680 miliona evra, a još 139 miliona evra možemo uzeti za projekat izgradnje Srpsko-kineskog industrijskog parka „Mihajlo Pupin“ u Beogradu.