U preduzetništvu 6.000 radnika manje u odnosu na treći kvartal 2021.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj zaposlenih u Srbiji u trećem kvartalu 2022. godine porastao je za 21.496 u odnosu na isti period prošle godine. Od ukupno 2.308.955 zaposlenih, 397.247 čine preduzetnici, osobe zaposlene kod njih i oni koji samostalno obavljaju delatnost.

Međutim, dok zaposlenost u svim kategorijama raste, broj zaposlenih preduzetnika se smanjuje. U odnosu na treće tromesečje 2021. broj preduzetnika, osoba zaposlenih kod njih i onih koji samostalno obavljaju delatnost smanjen je za 6.046, odnosno za 1,5 odsto.

Prema ocenama stručnjaka, preduzetništvo može dodatno da smanji broj zaposlenih, kako zbog velikih poreskih nameta, tako i zbog prestanka važenja uredbe koja propisuje da poreska obaveza ne može da raste više od deset odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Jedan od načina da budete preduzetnik je da vam to bude dodatni posao, jer zakon dozvoljava preduzetnicima da budu i zaposleni kod poslodavca, čak i pod ugovorom na neodređeno vreme.

“Preduzetnik može biti istovremeno i u radnom odnosu kod drugog poslodavca. Međutim, ukoliko kod konkretnog poslodavca postoji klauzula o zabrani konkurencije, za te poslove za koje postoji zabrana (najčešće se radi o konkurentnim poslovima) zaposleni se ne može registrovati kao preduzetnik. Odnosno, ako se registruje za te poslove biće dužan da poslodavcu plati naknadu štete”, objašnjava advokat Dragana Vidaković u razgovoru za Biznis.rs.

Ukoliko preduzetnik radi kod poslodavca za njega su već plaćeni porez, doprinosi za PIO i zdravstveno osiguranje, tako da neće imati obavezu da plati po istom osnovu nekoliko troškova.

“U slučaju da je jedno lice istovremeno i preduzetnik i zaposleno kod drugog poslodavca, kao preduzetnik neće morati da plaća doprinose za zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Međutim, kao preduzetnik koji je privremeno prekinuo rad, odnosno stavio svoju preduzetničku radnju u stanje mirovanja, ne može da prima naknadu od Nacionalne službe za zapošljavanje sve dok potpuno ne zatvori preduzeće”, navodi Vidaković.

Prekid obavljanja delatnosti definisan je članom 90. Zakona o privrednim društvima. Interesantno je to da zakonom nije definisano trajanje privremenog prekida, što znači da preduzetnik može neograničeno biti u statusu prekida obavljanja delatnosti. Ono što je još bitno napomenuti jeste da preduzetnik koji je u privremenom prekidu, u skladu sa Zakonom, mora da istakne obaveštenje o prekidu delatnosti u sedištu na kome obavlja delatnost.

U slučaju da preduzetnik prestane da radi kod poslodavca, dužan je da se prijavi na obavezno socijalno osiguranje i nadalje plaća sve doprinose za obavezno socijalno osiguranje, a samostalna delatnost postaje prioritetni osnov osiguranja.

Kada je reč o radnom i penzionom stažu, preduzetnici koji su istovremeno radili i kod poslodavca svoj radni staž mogu da upišu samo po osnovu rada u firmi, dok se prilikom obračunavanja penzije uzima u obzir i iznos plaćenog osiguranja po svim osnovama, što znači da duple uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje utiču na krajnji iznos penzije.

Naša sagovornica ističe da postoje i određena ograničenja kada je reč o osnivanju preduzetničke radnje zaposlenih kod poslodavca, a to je da Zakon o javnim službama na mnoge načine sprečava javne službenike da budu preduzetnici u smislu dodatnog posla.

“Zaposleni u javnoj službi može teoretski da otvori preduzetničku radnju, ali samo u slučaju da su ispunjeni tačno određeni uslovi”, kaže advokat Dragana Vidaković.