Da li će angažovani na platformama i dalje raditi van zakona?

Hrvatska će, kao i ostale zemlje članice Evropske unije, morati da usaglasi svoje regulative sa Direktivom o unapređenju uslova rada na digitalnim platformama Evropske komisije koja bi uskoro trebalo da bude usvojena. To za platformske radnike znači da bi trebalo da imaju određena prava kao zaposleni.

Regulisanje platformskog rada znači da će radnici koji rade putem platformi imati osnovna prava koja proizlaze iz radnog odnosa – od zagarantovanog odmora, plaćenog godišnjeg odmora, zagarantovane minimalne zarade, do zaštite sigurnosti i zdravlja na radu.

Takođe, prema predloženoj Direktivi radnici bi trebalo da dobiju i pravo na naknadu za vreme nezaposlenosti, bolovanja, porodiljskog i trudničkog odsustva, ali će ostvarivati i prava na penziono osiguranje.

Kada bude usvojena Direktiva će uticati na pravne režime država članica EU, ali se istovremeno očekuje da će imati efekat prelivanja na zemlje u susedstvu EU, rečeno je na konferenciji “Budućnost rada 2022 – Paukova mreža platformske ekonomije: pet godina kasnije“, u organizaciji Centra za istraživanje javnih politika.

Glavni sekretar Novog sindikata iz Hrvatske Tomislav Kiš je komentarišući Direktivu rekao da hrvatsko zakonodavstvo u ovom trenutku ne ide u skladu sa njom.

“U Hrvatskoj se zakon menja i govori se o tome, ali ne u cilju koji upućuje Direktiva da se zaštiti radnik, već nakaradno da se zaštiti platforma tako da radnik ne može da sudskim putem dokaže da je negde radio i da nekoga drži odgovornim. To je problem za koji se mora naći rešenje. Potrebno je uz zakon o radu promeniti i sve ostale zakone koji se tiču položaja radnika, kao što su zakon o penzijskom, zdravstvenom, socijalnom osiguranju. Bez toga je iluzorno i razgovarati o promeni”, naveo je Kiš.

Evropska komisija je prošle godine predložila donošenje propisa kojim bi se regulisao rad putem digitalnih platformi, odnosno poboljšali radni uslovi za više od 28 miliona radnika koji rade na više od 500 digitalnih platformi u EU. Regulisanje poslovanja digitalnih platformi, prema procenama Komisije, trebalo bi da između 1,7 i 4,1 miliona ljudi koji rade putem platformi „pretvori“ u zaposlene.

“Poslovi koje obavljaju platformski radnici su definitivno potrebni i oko toga nema dileme. Ali treba reći da ljudi ove poslove rade jer ne mogu da žive od svog osnovnog posla. To znači da postoje poslovi od čije plate ne možemo da živimo i to je problem. To je socijalni, ekonomski i problem u svakom drugom smislu. I onda dolazimo do toga da ljudi rade na platformama jer mogu zaraditi više nego na svom radnom mestu. Ali to mogu samo ako primaju keš i nemaju nikakve troškove, to onda nije plata već prihod. Imati prihod, a nemati platu, što podrazumeva da imate pravo i plaćene doprinose za PIO, zdravstveno osiguranje, je opet problem, i to društveni”, ocenio je Tomislav Kiš.

Predloženom direktivom trebalo bi da se poveća i transparentnost u upotrebi algoritama na platformama, čime se osigurava ljudsko praćenje i pravo na osporavanje automatizovanih odluka.

Hrvatska je predložila da platforma već sa 250, a ne 500 zaposlenih, plaća savetnika za radnike.

Upravo je algoritamsko upravljanje jedno od spornih pitanja za Hrvatsku, pogotovo u delu kojim se predviđa obaveza ljudske kontrole i nadzora nad automatizovanim sistemom.

“Algoritam i platforma imaju i mogućnost kažnjavanja. To možemo reći na drugi način. Ako si dobar i poslušan radnik dobićeš bolju lokaciju i više tura, ako nisi, slaće te u nemoguće misije. Ukoliko obavljaš teže poslove, samim tim pada ti rejting i opet dobijaš manje novca. Nažalost, ljudi koji rade na platformama time se bave jer nemaju izbora. To mnogima predstavlja ne dodatni posao već jedini izvor prihoda. Platformski rad nije dobar, ovakav kakav je danas, jer stvara siromahe. Ako se dobro zakonski uredi to može biti nešto drugo”, zaključio je glavni sekretar Novog sindikata iz Hrvatske Tomislav Kiš.